Министар и стрвина
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Како протумачити чињеницу да мртве краве и кокошке, надуте, у фази распадања, плове Бојаном, а службеница министарства здравља, са сунчарицама, у бијелом мантилу, каже – како то није опасно по (људско), здравље.
Међутим, чињенице се намећу – ријеком плове мртве животиње, (или се зајазиле у шевару ријеке Бојане), а плавокоса службеница научава кроз маску, да не осјећа смрад.
Знамо, телевизијска слика укида смрад. Баш свака, осим Телевизије Црне Горе. Ту се, негдје, и смела плавуша из министарства.
Кад је у питању ријека Бојана са мртвим пливачима, описивачка импотенција новог реализма, са изјавом чиновнице министарства, стиже до врхунца рефлексије.
Има разних реализама, и магичних и језичких, али реализам ријеке Бојане са мртвим кравама и кокошкама, у сваком смислу, ‘изузетан’ је реализам. Не каже ли се, помало, праволинијски: мртве краве, и кокошке. А, шта, ако је било и мртвих волова, јунаца, бикова, биволица, шта ако је било и мртвих петлова, односно – кокота. Можда и гусака, и патака, ћурки, и ћурана…
Зато, реализам и стварност, често, не теку паралелно ријеком Бојаном. Огуглали смо на луде краве (па сваку стрвину, кад је у питању говедо), намах уписујемо у нотес као стрвину краве. Не ради се о Гангу, него о Бојани.
Огуглали смо и на Google, што не би и на стрвине крава које Бојаном плове у други свијет.
Цијели реализам државе кроз коју протиче ријека Бојана, проносећи мртве краве и кокошке, суштински је реализам државе.
Тај реализам, привремено назовимо – тотални реализам. Баш зато што исту слику затичемо у сваком сегменту државе: политици, полицији, медијима, тужилаштву, судству, нарочито здраству, науци – свуда мртве краве и кокошке и – други лешеви.
Има један писац са обале Бојане, који се обрушио на Хандкеа, а не види стрвину мртве краве, која му, тик, испод носа – плови Бојаном. Хандке је на врху Алпа, а Николаидис у шевару Бојане – пеца мртву кокошку.
Хандке каже да се нова књижевност прави од језика, а не од ствари које језик описује. Нисмо питали Матију, али вјерујемо да се и он слаже. Па, ипак, у овој белешци, не можемо заобићи мртву краву, господине Хандке. Не превиђамо да се књижевност прави од језика, али не можемо превидјети ни мртве краве и кокошке, ма како ову страву сварио српски језик. То нека превиђа министар сточарства Црне Горе, који тој функцији само фацом одговара.
Нико не личи на своју функцију као министар сточарства мр Симовић. Мислим да би се и Хандке сложио са овим језичким реализмом.
Да ли је језик мртав ако „описујемо“ мртву краву, и министрову изјаву са обале Бојане – благонаклону, упаковану у полуосмијех, помирљиву, јер ради се о сусједној, пријатељској Албанији, одакле допловљавају надуте стрвине – мртве краве, и мртве кокошке – кокошке још у пластичне кесе упаковане.
Хандке, пак, каже “ језик ту остаје мртав, непокретан, служи само као плочица на именима ствари.“ Да ли су мртве краве имале зумбе – плочице на ушима, министар сточарства мр Симовић није рекао. Како год звучало, морамо дати име овој стварности, овом реализму, ризикујући да нам Хандке замјери.
Рећи ћу да Хандке само теоретише, те да не познаје нашу стварност. Да зна, друкчије би енгленисао. Како год – ми морамо бити на висини времена, па таман да нас смрад и погуши.
Да се осврнемо и на Витгенштајна који такође теоретише у вези ријечи, па додаје да „њена употреба у језику“, не сачињава њену смисао. У нашем случају, тврдимо – сачињава. Стрвина краве, и министрово обраћање јавности изнад стрвине, добија пуни смисао.
Наравно, не полемишем са стрвинарима било које врсте – нити државним стрвинарима – нити оним правим чистачима природе.
На вријеме се и удаљавам од исувише опасних зона као што су Витгенштајн, и Хандке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Olovne teme lake kao pero“DW
Saša Stanišić je dobio Njemačku književnu nagradu za roman „Porijeklo“. Ovaj pisac rođen u Višegradu je slavljen kao relativno nova zvijezda književne scene. Na dodjeli je kritikovao dodjelu Nobela Peteru Handkeu.
Saša Stanišić se obradovao i to nije krio. Najznačajnija književna nagrada njemačkog govornog područja otišla je u ruke ovog 41-godišnjaka za roman „Porijeklo“. Prethodno je rekao da se radi „o knjizi o prvoj slučajnosti naše biografije: roditi se negdje. I onome što dolazi poslije. „Porijeklo je knjiga“ o domovinama u sjećanju i mašti.“
Ovaj njemački autor rođen u Višegradu 1978. godine je očito romanom ubijedio i sedmočlani žiri. Oni su pohvalili „oštroumnost, humor i jezički vic“, kao i odsustvo „kiča pripadnosti i prizvuka žrtve“. Time, saopštio je žiri, Stanišić „olovno teške teme čini lakim kao pero“.
Jedno putovanje sa bakom
Stanišić je 1992. izbjegao sa roditeljima – otac Srbin, majka Bošnjakinja – u Njemačku. Imao je već 14 godina i mnogi je književni kritičar do sada nahvalio činjenicu da neko ko je učio njemački tek u pubertetu vlada finesama jezika kao malo koji savremeni pisac.
Da bi se dobila nagrada u Njemckoj treba za nju nesto i uraditi,posto su Njemci zatali posle nagrade Hndkeu nasli ovog Stanisica da on to uradi,nije se on obrukao jos je i Srbin,nijsam siguran po njegovj pratnji da nije pe.er a sve mi se cini da jeste,mada mu je govor i nastup u Frankfurtu bio pe.ersk!
Oni i da oće, taj šifrovani neće! On ni sa sobom nije u slogu.
Njemu je od jutra za sve kriv DF. I za sve mrtve kokoške i krave koje plutaju Bojanom, i za to.
On je čovjek koji zna istinu. Jedini.
Zaista sjajno…. Nadam se da će se iMFTG, i ostali pajtosi složiti.. Ili je možda za ovo
odgovoran DF