ИН4С

ИН4С портал

Министар Мали објавио детаље: Обезбеђен новац за програм стамбених кредита за младе

1 min read

Синиша Мали, фото: Принтскрин Пинк

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да су обезбеђена средства за програм стамбених кредита за младе који предвиђа гарантну шему од 400 милиона евра и додао да би предлог закона за његову реализацију могао да буде усвојен на влади после Божића, а у парламенту најкасније почетком фебруара.

Министар Мали рекао је, у интервјуу за Танјуг, да ће свака превремена отплата тих кредита, који ће кренути од марта, бити без било каквих пенала и накнада и нагласио да ту неће бити никаквих трошкова.

– Ја очекујем да ћемо одмах након божићних празника усвојити на влади тај закон и послати га Народној скупштини. Очекујем усвајање крајем јануара, почетком фебруара, а од 1.марта 2025. године ти кредити ће моћи да се користе – рекао је министар Мали.

Министар Мали позвао је све младе од 25 до 35 година да се пријаве за те стамбене кредите и додао да ће држава у програм уложити 130 милиона евра за отплату дела учешћа, као и субвенционисање камате. Нагласио је да је то велика шанса за младе да се осамостале и стекну прву некретнину.

Ми смо гледали све земље Европе, покушали да нађемо неки сличан програм и нигде га нисмо нашли. Тако да, са те стране, мислим да правимо нешто јединствено. А са друге стране, то могу само земље са јаким јавним финансијама, са јасном идејом шта и како желе даље – навео је министар Мали.

Објаснио је да држава гарантује кредит банци, а банка даје кредит некој младој особи, али под много повољнијим условима, пошто је држава својом гаранцијом умањила ризик тог кредита.
Код учешћа, имамо два примера, за стан од 75.000 и 100.000 евра. Једна стамбена јединица кошта 75.000 евра, 30, 40, 50 квадрата негде у Србији. Под садашњим тржишним условима ви бисте морали да издвојите 20 одсто вредности за учешће. Ми гарантујемо банкама и она не сме да тражи више од један одсто учешћа. Што се тиче камате, држава наставља помоћ у првих шест година кредита. Сматрамо да је то време за које ће млади да се осамостале и буду способни сами да отплаћују кредит – навео је министар Мали.

Истакао је да држава паралелно са тим сваког месеца додаје и 124 евра из буџета за сваког корисника кредита.

Од шесте године, а камата коју смо дефинисали са банкама, са шестомесечним еурибором плус два одсто, износи око 330-340 евра у овом тренутку, при чему еурибор иде доле. И тих 300 и нешто евра опет је плус минус негде колико сада износи рента једног стана – навео је министар Мали.

Истакао је да је програм за станове економска мера и да се очекује и индиректан ефекат и мултипликатор грађевинске индустрије и да ће то онда значити, како је рекао, још стотине, ако не и милијарде евра.

– Сваки нови пројекат када је грађевинска индустрија у питању, повлачи и остале индустрије. Опремање, занатлије и тако даље и то су ствари које се полако надовезују једна на другу – рекао је министар Мали.

Нагласио је да је Србија у првих девет месеци 2024. године имала привредни раст од четири одсто, добила инвестициони кредитни рејтинг од агенције „Стандард анд Поор’с“ и привукла рекордних 5,1 милијарду евра страних инвестиција, као и да више од 60 одсто страних инвестиција на Западном Балкану долази у Србију.

Министар Мали истакао је, сумирајући резултате, да Србија први пут у својој историји завршава годину са инвестиционим рејтингом и да је то највећи успех наших јавних финансија у 2024. години, јер смо ушли у групу развијенијих и стабилних земаља, сигурних и безбедних за инвестиције.

На питање да ли ће Србија добити инвестициони рејтинг и од преостале две реномиране агенције „Fitch“ и „Moody’s“ у 2025. години, министар Мали рекао је да се воде интензивни разговори са њима.

– Очекујем да ће „Fitch“ у првом кварталу, дакле јануар или фебруар, донети одлуку о нашем инвестиционом кредитном рејтингу, што је веома важно, а „Моодy’с“ током 2025. године. Свака од тих агенција има своју методологију и динамику, своја правила и тако даље, али је веома важно да једна, друга, па и трећа то потврде. Ми смо ушли у групу земаља које имају инвестициони кредитни рејтинг, али најнижи, зато што је то први корак. Хоћемо да одговорном економском политиком, остварењем циља који се зове „ЕXПО 2027“ и програма „Србија 2027“, што брже напредујемо на тој лествици – рекао је министар Мали.

Како је рекао, сваки тај корак за грађане Србије значи ниже трошкове финансирања, ниже каматне стопе, више инвестиција, нова радна места, самим тим и веће плате, веће пензије и више новца у буџету за нове инвестиције.

Нагласио је да Србија у 2025. години наставља са реформама и кроз нови саветодавни споразум са ММФ и кроз реформе, као и да нам сад крећу и е-акцизе и е-отпремнице, како би се убрзао рад Пореске управе.

Нагласио је да су од данас плате у јавном сектору повећане за осам одсто, а за просветаре 11 одсто. Подсетио је да су пензије повећане од 1.децембра за 10,9 одсто.

– Идемо са повећањем минималне зараде од 13,7 одсто. Дакле, минимална зарада је од 1.јануара 457 евра – рекао је министар Мали и нагласио да је у децембру просечна плата износила око 910-920 евра.

– До краја децембра 2025. године као што смо обећали, просечна зарада у Србији биће више од 1.000 евра. И онда наравно да смо у динамици да остваримо и тај план који је везан за „Србију 2027“ (1.400 евра) – рекао је министар Мали.

Напоменуо је да је ЕУ у првих девет месеци ове године расла свега 0,8 одсто и нагласио да се, са друге стране, Србија убзано приближава стандарду ЕУ.

Такође, истакао је да је Србија у првих девет месеци 2024. године друга најбрже растућа економија у Европи, после Малте, која има раст претежно због туризма, док Србија свој раст остварује у прехрамбеној индустрији, туризму, трговини, финансијским услугама, индустријској производњи.

– Стопа незапослености нам износи 8,1-8,2 одсто, а стопа запослености је већа од 51 одсто, никада већа. Ако погледате јавни дуг у односу на БДП, дакле, упркос свим изазовима и проблемима, износи 46,5 одсто, а просек еврозоне је 88-89 одсто – рекао је министар Мали.

Председник Александар Вучић је раније најавио да ће Србија у 2025. години бити прва земља у Европи по расту БДП-а, а на питање на основу чега то може сада да се каже и од чега ће то највише зависити, министар Мали објашњава да имају три фактора.

– Формула за раст БДП-а је прилично једноставна. Дакле, три фактора утичу на раст БДП. Ми очекујемо, као што знате, да нам стопа раста наредне године буде 4,2 одсто. Ове године за сада смо на четири одсто, бићемо за целу годину на 3,8 одсто, када Завод за статистику одради своје анализе и ту смо прва, друга, трећа, економија у Европи. Први фактор је домаћа тражња. Дакле, повећање плата, пензија, повећање минималне зараде. Пензије 10,9 одсто, плате осам и 11 одсто, минимална зарада 13,7 одсто. Далеко изнад нивоа инфлације. Ниво инфлације је већ на крају 2024. године и у 2025. години у просеку 3,00-3,5 одсто – рекао је министар Мали.

Нагласио је да у реалном износу доходак грађана расте и повећава се потрошња, што је такође један од фактора који доприноси даљем расту БДП-а.

– Са оваквим повећањем плата, пензија и минималне зараде очекујемо да ћемо имати директан утицај на раст нашег БДП-а од 4,2 одсто. Такође фактор су и инвестиције, што приватне, што јавне. Дакле, ниједну инвестицију нисмо зауставили. Ми имамо за наредну годину 7,4 одсто нашег БДП-а усмереног ка инвестицијама, за путну инфраструктуру, железнице, болнице, вртиће, енергетику, пољопривреду, културу, дакле све оно што подиже квалитет живота и подстиче даљи раст. Експо, Национални стадион, метро су све ствари које додатно доприносе расту наше грађевинске индустрије, запошљавању и кроз мултипликатор даљем доприносу раста нашег БДП-а – рекао је министар Мали.

Истакао је да трећи фактор чини разлика између увоза и извоза.

– Односно директан контрибутор наше вредности коју стварамо у једној земљи, управо имајући у виду никада веће стране директне инвестиције које из године у годину расту. Са друге стране, имајући у виду да смо имали и потписали ове године и споразум о слободној трговини и са Кином и са Египтом, и са Емиратима, преговарамо и са Јужном Корејом. Имамо споразум о слободној трговини са земљама у региону, а ту је и ЕУ. Такође имамо и споразум о слободној трговини са Турском, Евроазијском унијом, Русијом, Белорусијом, Казахстаном, преференцијални статус са САД. Ниједна земља у свету то нема – рекао је министар Мали и нагласио да зато расте извоз Србије.

Министар Мали напоменуо је да је ЕУ у првих девет месеци ове године расла свега 0,8 одсто и нагласио да се Србија убзано приближава стандарду ЕУ.

Такође истакао је да је Србија у првих девет месеци 2024. године друга најбрже растућа економија у Европи, после Малте, која има раст претежно због туризма, док Србија свој раст остварује у прехрамбеној индустрији, туризму, трговини, финансијским услугама, индустријској производњи.

Како је рекао, са стопом раста од 3,8 до 4,0 одсто, колико се очекује за Србију са подацима до краја 2024. године, ми ћемо са 4,2 одсто у 2025. години, имајући у виду рецесију у другим земљама ЕУ и успорене стопе раста, бити први у Европи, јер ће тешко нека друга земља то успети осим можда пар земаља, као што је Малта због туризма.

– Хоћемо да будемо прва најбржа растућа економија у Европи. Што да не – запитао је министар Мали.

На питање како ће долазак Доналда Трампа на чело Америке утицати на светску економију и које би то могло да има последице по нашу земљу, министар Мали рекао је да смо ми мала земља и да је наш циљ да нас заобиђу тензије у односима између великих сила и да не иду на нашу штету.

– Нова америчка администрација доноси велики заокрет у политици. САД је и даље најјача сила у свету, али видећемо у ком смеру ће то ићи, Трамп је већ најавио да жели фер третман према америчким производима и у Европи и у Кини, па је најавио и нове царинске баријере према Кини. Тешке разговоре ће имати са ЕУ с обзиром на то да, веровали или не, између САД и ЕУ постоји суфицит у трговинској размени, али у корист ЕУ. И то је нешто што Трамп жели да промени. Дакле, то су тектонске промене – навео је министар Мали.

Додао је да се са једне стране глобална економија полако затвара или ствара групе, као што на пример расте БРИКС, док је са друге стране Србија чврсто на свом путу европских интеграција.

– И до краја 2026. године сваки формални услов, значи само две године од данас, да ћемо испунити да будемо пуноправни чланови ЕУ. Видећемо на крају крајева да ли ће нас прихватити или не, али ми ћемо да урадимо све у том смеру. На Блиском Истоку имате велики број сукоба у овом тренутку, то се не смирује. Сви причају о томе да ће се наставити рат у Украјини и током 2025. године. Сваки рат значи додатну кризу, додатну неизвесност и изазове, умањује жељу инвеститора за инвестицијама, умањује перспективу даљег раста. Ја се надам да то неће утицати толико на нас – навео је министар Мали.

Истакао је да Србија, са друге стране, треба да настави да развија своју економију кроз раст домаће тражње, буџет усмерен ка инвестицијама, изградњу путева, брзих пруга и тако даље, што све директно доприноси расту нашег БДП-а и кроз, са друге стране, отварање према другим тржиштима кроз споразуме о слободној трговини.

– Дакле, оно што ми можемо да урадимо, ми радимо. За нас су најважнији мир и стабилност. А има и пуно проблема у региону и у односима са неким суседним земљама. Постоје проблеми и за наше суграђане на Косову и Метохији. Има велики број фактора који доприносе или који могу да допринесу нестабилности. Свака нестабилност, као што знате, утиче негативно на перспективу економског раста. За сада смо то некако избегавали или управљали тим ризицима како треба. Видећемо како ће бити у 2025. години – навео је министар Мали.

Поручио је да ће се Србија као и до сада борити и увек проналазити начин да одговори на изазове како треба.

Као што је и председник Александар Вучић рекао – нема предаје, закључио је министар Мали.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net