Министар Селаковић уручио српско држављанство ћерки Благоја Јововића
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је данас српски пасош и решење о држављанству Марији Јововић, ћерки Благоја Јововића, који је извршио атентат на Анту Павелића.
Министар Селаковић поручио је Марији Јововић је да му је част што је она, као Благојева ћерка, увек била „једна од нас“.
„Марија је дала себи задатак да научи добро српски и ми на српском сада разговарамо. Она је отргла од заборава сећања на свог оца, једну невероватну личност наше историје и човека за кога се дуго није знало у Србији и на свим просторима где живи српски народ. Зато мислим да је овим исправљена једна велика неправда„, рекао је Селаковић.
Селаковић додаје: ,,Не само да имамо улицу у Београду коју смо именовали по Вашем оцу, данас имамо и Вас као његову ћерку, а уверен сам ускоро и Ваше две сестре и Вашег брата као држављанине Србије“.
Јововић је навела да добијање српског држављанства доживљава не као још једну административну процедуру, већ као симболичан чин.
„Ово је посебан и значајан дан за породицу Благоја Јововића. Ово држављанство које нам данас додељује Србија, представља и признање Благоју Јововићу као једном од највећих српских хероја, који ће заувек остати у срцима српског народа. Са нама је данас милион душа, милион мученика из НДХ, за које се увек морамо молити„, изјавила је Јововић.
Благоје Јововић, рођен 1922. године у Косићу, у Црној Гори, извршио је атентат на Павелића 10. априла 1957. године у Аргентини, пуцавши на њега.
Након тога је некадашњи поглавник Независне Државе Хрватске побегао у Шпанију, где је и преминуо од рана задобијених у атентату.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Зашто се посљедњих годину, двије избјегава књига Тихомира Бурзановића „Два метка за Павелића“, настала током боравка Благоја Јововића манастиру Острог. Та књига је написана још 1999. године и главно је свједочанство о Јововићевом атентату. У тексту се наводи да је његова кћерка заслужна за истину о своме оцу, што нико не спори, али о свему томе једна књига је објављена прије 24 године и о њој тренутно у Црној Гори и Србији влада мук. На промоцијама Благојеве кћерке Тихомира Бурзановића и његову књигу нико и да не помене. Познато ми је да и Благојева кћерка зна све о Бурзановићевој књизи, али и она о њој ћути. Зашто?
Зато што је био Србин, борац ЈВуО, зато што су толико деценија говорили, писали, наметали, од забавишта до факултета своју истину. Зато што западу не одговара да се име српско помене, не одговара му српска слога, зато се умањује број жртава усташких злочинаца, зато нико неће да покрене поступак против Хрватске као наследнице НДХ, зато се Јасеновац у уџбеницима у Србији помиње у неколике реченице и наглашава се РАДНИ ЛОГОР, зато што кажу да усташе нијесу Хрвати јер су се злочинима исписали из хрватског народа, а за српску борбу и појединачну освету се цијелом српском народу приписује геноцидност. Немаш се што чудити.
Kako su svi lijepi.
Што ти сметају. Талијани тебе љепшег направили?
I Nilola Kavaja je bio komunista, dok nije nije vidio što rade, i što ti znači.
Blagoje Jović, sa još nekim amaterima, medju njma i jedan Svrštenik, pokušali atentat, amaterski i neuspješan. A sad možemo pričati po portala što god hoćemo drugo
Ваљда се рачуна и што су покушали. Један крвник платио, Пулхерија Барта, сестра милосрдница, управница усташког дјечјег логора Јастребарско, која је између осталих злочина, српској дјеци крампом разбијала главе доживјела дубоку старост и умрла 1981. године у Аустрији. Могла ју је ДБ Југоскавује потражити, и затражити њено изручење од Аустрије, али није. Била је ту преко границе. Не ваља ти такав став. Урадили су што су могли и како су знали, нијесу били плаћене убице него борци и војници ЈВуО.
Svaka čast, tako i trba
Blagoje Jovović, bivši partizan, pa četnik nije ubio iti ranio ološ Antu Pavelića. Nikad se neće saznati ko je nevešto ranio tu džukelu, koja je lipsala tri godine poslije toga, uz veliku zaštitu i njegu.Kćerka ide svugde i veliča oca i to joj imponuje. Čak su napisane i knjige o njemu, na osnovu rekla kazala. Niko iz naše četničke emigracije nije potvrdio da je Jovović bio junak i borac, a kamo li da je pucao na šimpanza Antu. Uključite mozak – kad je u Bg Jovović dobio ulicu, niko se nije bunio. Komunistička posla. A za spomenik Draži čika i povika, drvlje i kamenje. Udbaška posla.
I treba
Благоје Јововић и Тодор Кадић. Два човјека, Србина , које раздваја један вијек али иста мисао. Ко се не освети, тај се не посвети. Браво за државу Србију. Нека вам је вјечна слава и хвала.