Мир је наша нација: ДИК се оглушила о Устав, законе и Пословник Скупштине, поступила противно упоредној пракси
1 min read![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2021/01/mir-je-nasa.jpg)
У намјери да блокира рад Скупштине Црне Горе и функционисање државе Црне Горе, Државна изборна комисија (ДИК) у претходном сазиву није се оглушила само о Устав и законе Црне Горе и Пословник Скупштине Црне Горе, већ је 28. децембра прошле године поступила и противно упоредној пракси у вези са начином функционисања институција у околностима пандемије коронавируса, наводи се у саопштењу клуба посланика „Мир је наша нација“.
Како наводе, ДИК није морала ићи даље од сусједне Хрватске, која је чланица ЕУ и НАТО савеза, а чији је Уставни суд укинуо члан 293.а Пословника Хрватског сабора који се односио на рад Сабора у случају проглашења епидемије заразне болести или опасности од епидемије заразне болести те пандемије заразне болести.
„По измијењеном Пословнику Хрватског сабора требало је да Сабор настави да ради на исти начин, уз ограничавање броја заступника који могу учествовати у расправама. Пословник је био предвидио могућност да хрватски посланици (заступници) раде од куће, али не и да учествују у расправама. Одлуком Уставног суда Републике Хрватске којом је та одредба укинута, и то им је омогућено. Наиме, 35 заступника Хрватског сабора захтијевало је укидање овог члана јер, како су у захтјеву навели, одредба према којој „у случају проглашења епидемије заразне болести или опасности од епидемије заразне болести те пандемије заразне болести, коју проглашава надлежно тијело у складу с посебним законом, Сабор наставља с радом у складу с одредбама Устава Републике Хрватске и овога Пословника“, представља облик „суспендираног рада Сабора“. Појашњења ради, суспензија се састојала у ограничењу могућности посланицима (заступницима) који нису присутни (назочни) на сједницама да учествују у расправама“, наводи се у саопштењу овог Клуба посланика.
Објашњавају да у одговору – оцјени Уставног суда на овај захтјев се наводи да, између осталог, „постоје техничке могућности и за другачији начин организирања рада Сабора у опћепознатим околностима који не ограничава права и дужности заступника/заступница која им изворно по Уставу припадају на основи оствареног и необвезујућег мандата“, и даље: „зашто би усвојене мјере биле оправдане, крај ситуације да већ постоје техничке могућности које омогућавају гласовање свим заступницима/заступницама неовисно о томе јесу ли у саборници“.
„Укратко, Уставни суд Хрватске сматра да као што се свим заступницима осигурало гласање од куће, тако се свима мора осигурати и расправа, с обзиром на то да већ постоје техничке могућности. Наравно, Уставни суд Хрватске оставио је могућност законодавцу – Хрватском сабору да осигура заступницима могућност рада од куће и учествовања у расправама. Пресуда Уставног суда Републике Хрватске којом је укинут члан који суспендује рад Хрватског сабора у ситуацији када је проглашена пандемија, и која потврђује наше и једино исправно правно и елементарно логично становиште, да се права посланика, гарантована Уставом, не могу ограничити нижим правним актима, ако Скупштина обезбиједи техничке могућности да и они посланици који нису присутни у Пленарној сали, могу учествовати у њеном раду“, пише у саопштењу.
Како истичу, у нашем случају су биле не само обезбијеђене све техничке претпоставке за одржавање сједнице Скупштине “на даљину”, већ су, крајем новембра, усвојеним допунама Пословника додатно афирмисана уставна права посланика која произилазе из њиховог изборног легитимитета.
„Дакле, ДПС и њихови сателити, вођени само жељом да блокирају рад Скупштине у којој нису већина, нису марили ни за „опћепознате околности“, нити за постојање очигледних техничких могућности да посланици буду присутни у пленуму иако физички нису у њему. Овај упоредни примјер свједочи о одсуству слуха за околност пандемије коронавируса, најприје ДПС-а, а онда и ДИК-а, који је одлучивао на начин на који није никада одлучивала изборна комисија ни једне државе на свијету. Дакле, када имамо у виду поменуто поступање државе чланице ЕУ и НАТО савеза у ванредним околностима, скандал који чине припадници бившег режима, превазилази питање унутрашњег карактера, већ захваљујући њиховом противуставном понашању, прераста у проблем који ЕУ има у једној својој земљи – кандидаткињи за чланство, а НАТО савез са својом чланицом. Ово из разлога што смо сигурни да нико не може гледати благонаклоно на чињеницу да се околност објективно присутног здравственог ризика покушава злоупотребити на начин што ће бити стављена у функцију дезавуисања рада Парламента и блокаде државе“, закључују из посланичког клуба „Мир је наша нација“.
https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2020_10_119_2337.html
Прочитајте још:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)
muci fukaro vidjeces ta tvoja pravila 20 ovog mjeseca kad ih becic i ostali oderu ka traktor murvu i da se osvrnem na nedje izjavu medojevica da ima na platnom spisku dpsa 23 hiljade milovih spijuna pa bi bilo dobro posto je medojevic bio na celu odbora za bezbjednost nekako pronadje i objavi spisak tih novopecenih komita isto ka sa ovim brkovicem ,kilibardom supkovicem , popovicem itd.
Ja mislim da to nije bio glavni uzrok. Po mom laičkom mišljenju URA je požurila s ostavkom Adžića i time dovela da nema većine odnosno kvoruma za ikakvu radnju kad opozicija bojkotuje. To se odnosi i na zahtjev izbornoj komisiji. Po tome ispada da je neiskusnu poziciju većina provela žedne preko vode. Rješenje je naravno postojalo da je skupština prije ostavke Adžića uputila zahtjev komisiji obavještavajući ih da poslanik Adžić namjerava da podnese ostavku i da oni kažu ko bi trebao preuzeti mandat. Ali je sad za to kasno i imaćemo pat poziciju ako se dogovor ne napravi s opozicijom – što se svodi na zakon o slobodi vjeroispovijesti.