Мирановић: Закључавање градова само ако буде пребукиран здравствени систем, ситуација у земљи озбиљна

Епидемиолошка ситуација у земљи је озбиљна, што се огледа у повећаном локалном ширењу вируса али и лошем надзору препоручених мјера. То је аларм за надлежне да све расположиве капацитете активирају како би се спријечила већа штета – казала је у интервјуу за Побједу помоћница министра здравља Црне Горе и шефица Оперативног штаба НКТ-а проф. др Весна Мирановић.

Према њеним ријечима, извјесно је да се налазимо у епидемијском пику, те ће само 7-10 дана одговорног понашања и поштовања прописаних мјера учинити да се вратимо у нормалне животне токове које у протеклом периоду, ипак, детерминише ковид-19.

Говорећи о евентуалном „закључавању градова“, Мирановић је казала да уколико дође до масовнијег оболијевања и попуњавања више од 50 одсто постојећих ковид кревета, мораће се размотрити и та могућност.

Интервју из Побједе перносимо интегрално

Како у овом тренутку оцјењујете епидемиолошку ситуацију у Црној Гори?

Епидемиолошка ситуација у Црној Гори је веома озбиљна, поготово у два града: Беранама и Никшићу. Таква епидемиолошка криза захтијева озбиљну свакодневну анализу стања коју са великом посвећеношћу врши Институт за јавно здравље и на основу добијених података процјењује однос између предузетих мјера и остварених ефеката. Тренутне анализе показују диспропорцију између препоручених мјера и исхода, што се огледа у прогредирајућој локалној трансмисији и лошем надзору над препорученим мјерама. То је разлог за аларм свим надлежним државним институцијама да подигну све расположиве капацитете ставе их у функцију спречавања веће штете. То је аларм и за појединце да преиспитају сопствени одговор на изазове.

С обзиром на то да је број заражених прилично алармантан, да ли можемо казати да је тај пик већ у току?

Сасвим је извјесно да се налазимо у епидемијском пику. Свакодневни извјештаји о великом броју новообољелих несумњиво говори томе у прилог. То не значи да се треба препустити паници. Напротив! Прави је тренутак да покажемо способност да се носимо са озбиљним изазовима. Тајна доброг кризног менаџмента је у спречавању да лоше постане горе. Само 7-10 дана одговорног понашања и поштовања прописаних мјера учиниће да се вратимо у нормалне животне токове које је креирао ковид-19.

Када се може очекивати други талас, односно да ли се ово што се сада дешава дефинише као продужетак првог таласа пандемије? Што стручњаци очекују од преклапања корона вируса и грипа, јесмо ли спремни за тај сценарио?

Са почетком јесењих дана, најкасније до краја октобра, слиједи суочавање са вирусом грипа који ће додатно допринијети усложњавању већ сложене епидемиолошке ситуације. Бићемо у прилици да се боримо са двоструком епидемијом: сезонског грипа и ковид-19. Још не знамо хоће ли нам зараза ковид-19 повећати шансе за заразу грипом, али ћемо бити дефинитивно рањивији због дјеловања вирусне инфекције која оштећује ткиво у нашем респираторном тракту, што ће одбрану од оне друге учинити тежом. Истраживања показују да је могуће обољети од обје респираторне болести у исто вријеме, што може довести до озбиљних оштећења плућа, дужег трајања болести, појаве сложенијих компликација, па чак и смрти. Симптоми грипа и ковид-19 су веома слични, те је исправно и правовремено дијагностицирање још један од изазова са којима се суочавамо ове године. И један и други вирус се преносе директно, са човјека на човјека и капљицама у ваздуху. С друге стране, постоје епидемиолошке и клиничке разлике: болесници с грипом могу бити асимптоматски због развијене имуности, болест је блага до умјерена код већине болесника с грипом, док већина болесника с ковидом-19 развија симптоме у року од 5 до 7 дана од инфекције и она може имати озбиљан ток.

Напредне технологије омогућиле су побољшано откривање узрочника респираторних инфекција, чак и тестова који омогућавају истовремено откривање вишеструких респираторних вируса из клиничког узорка у кратком времену. У међувремену, док описане дијагностичке технике не буду доступније, вакцина против грипа се препоручује здравственим радницима и припадницима ризичних група, што ће макар мало поједноставити рад клиничара у периоду преклапања епидемије грипа и ковида-19.

Нико не може предвидјети колико ће озбиљна бити сезона грипа. Ипак, има и добрих вијести из јужних земаља, попут Аустралије, Новог Зеланда и Чилеа, гдје се сезона грипа управо завршава са изненађујуће ниском стопом оболијевања. Разлог је тај што су ове владе досљедно примијениле ефикасне стратегије за контролу корона вируса – социјална дистанца, инсистирање на физичкој дистанци, прање руку и ношење маски. Поново се, дакле, враћамо значају превентивних мјера које нас могу заштитити и од једног и од другог вируса. Док не схватимо да се са корона вирусом за сада можемо борити само кориштењем маске, нећемо бити у стању да заштитимо ни себе, ни друге.

 У претходном периоду затворени су били Рожаје, Тузи, као и дио Подгорице, Врела рибничка… Да ли нас, уколико се оваква ситуација настави, очекује нешто слично, односно који критеријуми треба да буду испуњени да би поједини градови или насеља били у карантину?

Анализе Института за јавно здравље показују да је учешће младих људи у укупном броју обољелих веома високо, те је број хоспитализованих пацијената сразмјерно мали у односу на број обољелих. То је разлог што као критеријум за евентуално ,,закључавање“ нећемо користити број обољелих, већ степен оптерећености здравственог система, односно попуњеност ковид кревета у здравственим установама. Нови састав Кризног медицинског штаба је процијенио да унутар здравственог система, у самим болницама, постоји могућност за додатно проширење капацитета за ковид кревете до бројке од 700, што одлаже потребу за формирањем привремених болница и рационално користи постојећи драгоцјени здравствени кадар. Уколико дође до масовнијег оболијевања и попуњавања више од 50 одсто постојећих ковид кревета, размотриће се могућност ,,закључавања“. Ово ће бити крајња мјера за коју, надам се, неће бити потребе. Присталице смо придржавања препорука СЗО која заступа ,,мекши“ приступ који нуди суживот са вирусом уз придржавање прописаних мјера. Тврдим да, уколико поштујемо мјере које смо донијели, неће бити потребе за било каквим додатним рестрикцијама које гуше посусталу привреду и доводе грађане до руба егзистенције. Рјешење проблема је у уздржаности која није својствена људском темпераменту, али њено одсуство може озбиљно угрозити живот, здравље, економију и, у крајњем, опстанак у ширем смислу.

Дио јавности има притужбе на рад НКТ-а, првенствено на начин како се доносе мјере али и како се прати њихово спровођење. Како то коментаришете, што је то НКТ могао да учини боље и у ком дијелу је то тијело можда могло да буде ефикасније?

НКТ је до сада одржао 66 сједница и донио више од 150 наредби. Посљедњих седам мјесеци смо у сталном засиједању. Један дио тих одлука је производио и значајне економске ефекте у смислу слабљења привредних активности, али је примарни циљ увијек био исти: очување здравља и живота људи. Није било лако затворити град од 15.000 становника на период од три седмице и зауставити ширење инфекције. Још се сви сјећамо тишине на улицама Тузи која је завладала увођењем мјера.

Међутим, како је криза изазвана пандемијом драматично утицала на свјетску економију и друге аспекте живљења, препоруке за понашање у односу на рестриктивне мјере које нам је ревносно преносила Свјетска здравствена организација, а и упоредна пракса у свијету коју смо у континуитету пратили, указивали су на потребу ревизије ставова. Само стање крајње потребе се сматра оправданим за „лоцкдоwн“. Такав став је подразумијевао безусловно и безпоговорно прихватање нових образаца понашања у одсуству довољно дугог периода за адаптацију становништва на новонасталу ситуацију. Ту се десио дисбаланс између очекивања становништва од НКТ и осјећаја становника да ово тијело намеће неодрживе услове за живот са вирусом. Са нивоа социолошке феноменологије, јасно је да свака новина која уводи рестрикције у свакодневну рутину грађана, изазива одређени ниво отпора. Сјетимо се само увођења обавезе везивања појасева у аутомобилима, или забрану пушења у затвореном простору. Нови модели понашања са ковид-19 епидемијом су многоструко сложенији и захтјевнији и траже дуже вријеме за усвајање. То је чињеница која је била велики изазов за ефикасније дјеловање НКТ-а.

Какву бисте поруку грађанима послали, како да се носе са епидемијом и свиме што је прати?

Пролазимо кроз најрадикалнију трансформацију коју је свијет икад видио. Људи су у исто вријеме престрашени, узбуђени, депресивни, њихове наде изневјерене.

Огромну наду полажем у снагу појединца и његову одлучност да сачува себе и друге од себе. Лична одговорност је истинска мудрост. Када нисмо у стању да мијењамо околности, преостаје нам једино да мијењамо себе. То је најдужи, али најбезбједнији пут.

Када ће бити инсталиран нови ПЦР апарат? КЦЦГ ускоро ће да отвори лабораторију, када се отварање очекује и колико стручњака ће ту радити?

Сјетимо се скромних почетака Института за јавно здравље у спровођењу ПЦР дијагностике на нови корона вирус. Били смо изузетно поносни на 40-50 обрађених тестова дневно. Сада Институт за јавно здравље обради и више од 950 узорака на нови корона вирус, а укупан број обрађених узорака од почетка епидемије прелази 70.000, што је 11 одсто од укупне црногорске популације. Сјајан резултат! Нажалост, када се јави нагли скок новообољелих, уз обавезе редовног сервисирања других потреба грађана (спортисти, студенти који се школују у иностранству, припреме за оперативне захвате, поморци,..), деси се да у систему дође до застоја који се превазилазе упућивањем тестова на обраду у друге земље. Да се такве ситуације не би понављале, Институт за јавно здравље је упутио Влади Црне Горе захтјев за набавку још једног ПЦР апарата. Такође, Клинички центар Црне Горе је у поступку набавке апарата за ПЦР дијагностику. Очекује се да он буде пуштен у погон до краја октобра. У раду на новом апарату ће учествовати дио већ постојећег кадра, а биће ангажован додатни кадар. У Клиничком центру ће се обрађивати пацијенти из болничких установа, те ће Институт за јавно здравље моћи све своје капацитете да стави у функцију обраде обољелих и њихових контаката по упуту из домова здравља.

 Кад се очекује вакцина против корона вируса? Црна Гора се, како је раније саопштио министар здравља Кенан Храповић пријавила за вакцину? На чијој смо листи чекања?

Ковид-19 је натјерао свијет да повећа капацитет производње вакцина и истражи нове начине израде вакцина. Постоји више од 150 компанија које раде на вакцини. Ако овакву инфраструктуру и културу креативног размишљања учинимо одрживом, то ће бити насљеђе непроцјењиве вриједности за пандемије које слиједе.

Свјетска здравствена организација је на челу међународне иницијативе коју спроводи са партнерима – алијансама већ укљученим у истраживање вакцина – ГАВИ и ЦЕПИ. Свјетска здравствена организација је наш кредибилни, дугогодишњи партнер, која нам нуди овај механизам подршке као уједињени одговор на пандемију ковид-19, свим државама (и малим и великим, и богатим и сиромашним) да имају исту могућност и исти приступ вакцини која докаже да је успјешна у борби против овог вируса. ,,Једнак приступ за све“ био би основни мото овог процеса. Црна Гора је још раније исказала заинтересованост да учествује у овом механизму набавке будуће вакцине. Тренутно су релевантне институције Црне Горе у фази правног усаглашавања аката са представницима иницијативе и надамо се проналаску заједничког рјешења како би све правне претпоставке биле на обострану корист.

Проналажење најефикасније вакцине је само један дио рјешења проблема. Након тога слиједи њена производња и дистрибуција што је сложен и дуготрајан процес. Ми стајемо у ред на вријеме и стварамо шансу да вакцину добијемо када и други у свијету. Када год то било.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: