Мираш Дедеић 1992. године: О Дубровнику као црногорском граду, 500 хиљада убијених Срба у Јасеновцу и заслугама Милошевића
1 min read
Мираш Дедеић
Рани радови Мираша Дедеића доносе посебну чар да се читају и анализирају. Докле иде дрскост појединих особа довољно говори интервју који је својевремено дао једном дневном листу рашчињени од стране Васељенске патријаршије и проклетству предати Мираш Дедеић, поглавар Деструктивне псеудо религиозне организације.
Лист Демохришћанске странке Италије „ IL POPOLO“ је 18. новембра 1992.год.објавио интервју са свештеником Србином Дедеић Мирашем поводом актуелних ратних догађаја у Југославији пошто је у претходном броју био објављен разговор са Хрватом др. Мариом Кинелом, ради поређења ставова.Интервју је објављен под наднасловом, поднасловом и насловом:
Судбина Југославије
Свједочење Мираша Дедеића, представника православаца
Хрвати и срби испаштају због грешака комунистичког режима
„IL POPOLO“:
Какви мотиви наводе армију федерације да још учествују у оружаном сукобу. Да ли је то твордоглава жеља да се учврсти анахрони режим или је то од предака наслијеђена жеља, да се оствари идеја о „Великој Србији“ која је присутна у душама.
Дедеић:
Ниједна од те двије претпоставке није тачна.Чак је ова друга потпуно измишљена. Војска федерације је ушла у Хрватску само да би заштитила Србе који тамо живе и да не дозволи геноцид какав се десио за вријеме Другог свјетског рата, у току којега је под руководством Анта Павелића, било убијено 500.000 Срба у логору Јасеновац. То су жртве свирепости Мирослава Филиповића Мајсторовића фратра фрањевачког реда који је био координатор тог масакра.
Као што су то хтјели тада тако и данас Хрвати желе да: збришу Србе са своје територије. Тако да је ово рат који воде Хрвати против Срба који живе на њиховој територији.
„IL POPOLO“ „:
Колико је мени познато, тзв. „српски блок“ контролише војску федерације. Како је ваше објашњење за напад на историјски град Дубровник, или пак нападе Хрвата на касарне војске федерације?
Дедеић:
Све су то саме неистине. Војску федерације чине људи из свих дјелова
Југославије и њоме уопште не управљају Срби.
Зар би савезна војска могла да буде српска ако је командант Кадијевић Хрват а његов замјеник Бровет Словенац?
Напад на Дубровник који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдо међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу. А, словенски Хитлер, Фрањо Туђман, је наредио да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске.
„IL POPOLO“:
Од свих политичара који вам изгледа најпоузданији?
Дедеић:
Сви најугледнији Југословенски политичари међу Србима, Хрватима или другим су бивши комунисти, Титови наследници па су према томе потпуно непоуздани.
Без обзира на то мишљења сам да је Милошевић, иако је и он бивши комуниста, много урадио за Србију тиме што јој је вратио Косово и Војводину, које је Тито био отцијепио.
„IL POPOLO“
Да ли Је по вашем мишљењу „сукоб између Срба и Хрвата етничке природе или је примарно изазван социјално-економским разлозима“?
Дедеић:
Суштински се у ствари ради о сукобу вјерскоетничког карактера који има и друге политичке и социјално-економске пратеће узроке. У ствари се ради о примарно вјерском сукобу који је касније постао и етнички. Да то објасним. Српски и хрватски етнички коријен је исти с обзиром да и једни и други долазе са Карпата и говоре истим језиком. А Свети Ћирило и Методије су пак ти који су донијели Хришћанство на Балкан из Грчке.
Када је дошло до подјеле Хришћанства 1054.год Србија је постала православна док се Хрватска везала за католичанство.
Иако има Срба католика и православних Хрвата те вјерске разлике су током времена проу-зроковале знатне етничке разлике које су данас суштина сукоба. Везано за то, желим да нагла-сим да су сада у Хрватској забрањени мјешовити бракови и да 60.000 српско-хрватских породица које живе у Хрватској тражи начин да се пребаци у Србију и спаси се од погрома.
„IL POPOLO“:
Да ли је по вашем мишљењу исправан Став међународне заједнице да мировном конференцијом у Хагу, потпуно непристрасно, нађе мирно рјешење за сукоб или стратегија може да буде другчија?
Дедеић:
Сматрам да је тај пут исправан мада нијесам сигуран да је непристрасан јер се, можда несвјесно, Хрватски интереси више заступају од Српских.
Проблем је у томе што Европска заједница не познаје суштину проблема у Југославији који су последица комунистичког утицаја, па новинари лансирају много неистина о Србији.
„IL POPOLO“:
Како оцјењујете италијанске политичке ставове у односу на кризу у Југославији?
Дедеић:
С обзиром да се осјећа извјесна доза филохрватства у Италији, Де Микелисова политика ми за сада изгледа потпуно реална и непристрасна.
А што се тиче Италије, сматрам да уколико дође до распада Југославије она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације.
То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће влада Италије заштитити свој интерес јер је то праведно са историјског аспекта. Словенија би пак, због културних и традиционалних односа могла да се уједини са Аустријом.
„IL POPOLO“:
Као Србин са једне стране и свештеник са друге, шта би сте пожељели Југославији у будућности?
Дедеић:
Када говорим као Србин, жеља ми је, када се успостави стабилан мир, Србија и Хрватска коначно раздвоје пошто та два народа не могу живјети заједно. А као свештеник ипак сам мишљења да је коначно моменат да се након хиљаду година од подјеле, католичка и православна црква, како у Југославији тако и у цијелом свијету уједине.
Како на теолошком плану има мањих разлика у вјери људи нема већих разлика којима би се правдала подјела
(Превод овог извода из интервјуа некадашњег свештеника Мираша Дедеића листу „IL POPOLO“ – 18.11.1992.г, објављен је у књизи Славка Крстајића и Буда Алексића „Трговци душама: Дукљанско- моненегрински вјерски трафикинг у свјетлости докумената“, Никшић, 2003, стр. 22-23 )
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
“IL POPOLO“:
Какви мотиви наводе армију федерације да још учествују у оружаном сукобу. Да ли је то твордоглава жеља да се учврсти анахрони режим или је то од предака наслијеђена жеља, да се оствари идеја о „Великој Србији“ која је присутна у душама.
Дедеић:
Ниједна од те двије претпоставке није тачна.Чак је ова друга потпуно измишљена. Војска федерације је ушла у Хрватску само да би заштитила Србе који тамо живе и да не дозволи геноцид какав се десио за вријеме Другог свјетског рата, у току којега је под руководством Анта Павелића, било убијено 500.000 Срба у логору Јасеновац. То су жртве свирепости Мирослава Филиповића Мајсторовића фратра фрањевачког реда који је био координатор тог масакра.
Као што су то хтјели тада тако и данас Хрвати желе да: збришу Србе са своје територије. Тако да је ово рат који воде Хрвати против Срба који живе на њиховој територији.“
Iskreno receno i bez obzira na sva njegova kasnija trabunjanja i vrludanja ja ne procita boljeg opisa tadasnje situacije od ovoga. Svi drugi idu nasiroko i nadaleko ili skrecu u objasnjavanju ili su nepotpuni ali on ovdje pravo usridu. Koji mu vrag se dogodi da je skenuo s pameti i puta?
Jednom rečju:
BUDALA.
Sta pohlepa uradi od covjeka ali ovdje nisu problem kameleoni i prelivode Miras i Milo vec njihovi glupi sledbenici(sektasi) koji nista ne razumiju! Svi normalni ljudi bi se zapitali kako su Milo i Miras bili velike srbende a sada su veliki neprijatelji Srba,cija se sva ideologija svodi na anti srbstvo! Milo i Miras su dokaz koliko su njihove pristalice lakomislene i glupe! Biti danas protivnik ove dvojice je velika cast jer znas da nisi lakomislen i budala! Milo i Miras svoje sledbenike tretiraju kao ludake i mentalno zaostale ljude!
To isto je i milo tvrdio i propagirao i kad je sujeta pohlepa i vrbovanje – mamac bogatstvo – enormno i neograničena vlast pređe na na kontru i uživa u tuđoj muci bedi i u svom raskošu – đed jede zeleno grožđe a praunucima i unucima jako trnu zubi
Немојте молим вас да анализирамо ову сподобу, да није Аналитике, ЦДМ-а и РТЦГ-а нико не би знао да постоји. Немојте да му дајете медијску пажњу.
Neka se ovo moze procitati i treba da se zna.
Zamislite samo koja je to jadna dusa u njemu.
Ne istrpi do kraja, primi se na zlo i pretvori se
u fra Majstorovica.
I onda on prica o dvokapicima, trokapicima.
„ Kad ljudi pricaju o drugima, najvise kazu o sebi.“
„To Mirasu, Srbine!“
Interesantno bi bilo vidjeti tekstove Cede Jovanovica u listu Pogledi iz ranih 90 ,
Ceda Jovanovic
Vuk Draskovic
Miras
Noak Kilobarda
Milo
,,strah zivotu ,kalja obraz cesto,,
Мираш на зиду у кући у којој је централа његове НВО има свјетлопис краља Николе Петровића. Има ли ишта безумније, да једног великосрбина држи као достоног поштовања, а истовремено се гади на све србско!?
https://www.youtube.com/watch?v=qx5o-pgttWc&feature=emb_title
7.24. мин
Врло интересантно. То је исто говорио и предсједник а и сви данашњи највећи србомрсци. Али,нема бољег турчина од потурченог Србина.
Najgore vrste ljudi. Kao gazda mu Milo, Novak Kilibarda i ostali. Kuku majci sto ih rodi!
Испоставља се да су најгоре палили народ и починили највећа недјела данашњи највећи Црногорци ( Ђукановић, Килибарда, Дедејић, Бошковић, Меденица, Марковић,…)
Чудо да муслимане не интересује случај Буковица, ни Хрвате прави починиоци злочина.
ЗНАЧИ БИЛА ЈЕ ВЕЛИКОЦРНОГОРСКА, А НЕ ВЕЛИКОСРПСКА ОКУПАЦИЈА.
Eeeeeee kako pametan čovjek bijaše nekada. 🙂 Mora da ga sada napala neka neizlječiva bolest.
Nevjerovatno kako isti (ne) čovjek može tako promijeniti svoj stav..? A takav mu je i vođa Mile.
Pardon „Milo“ i ne Mile. 🙂
Sta reci a ne zaplakati.
Sotona.
Neko od novocrnogorskih istorucara ili psihijatara bi trebao da napise tekst ili knjigu o temi kako covjek koji se sa 50god izjasnjava kao Srbin a 15 god kasnije postaje Montenegrin i mrzitelj Srba! Usput moze da izalanizira kako pop postaje raspop pa kasnije samozvani svestenik samoproglasene crkve. Ko zna sto jos moze promijeniti u narednim godinama dok je ziv!
Pa, dobro, čovek je progledao. U čemu je problem?
Kao i ti halide alah ti je pomogao da progledaš
A u međuvremenu…. Ga je preuzeo sotona pod svoje.
Јесу ли Цетињани писмени.
Читају ли они ово?
Улази ли им ишта у мозак, или им је потпуно попијен?