Мирис Маркала у Паризу
1 min read
Још је Хераклит говорио да је „свет овај ватра, која се са мером пали и мером гаси“, па ни овај данас, у коме ми живимо, није много другачији од његовог. Већи је, болеснији је и луђи, али се и даље пали и гаси с мером. Са чијом мером, сазнаћемо брзо, чим видимо чији ће бомбардери први полетети после масакра у Паризу.
Друштвене мреже, на којима се наш друштвени живот још једино и одвија, ноћас су се усијале тастатуре. Другосрбијанци, који су аналогни вашим Монтенегринима, су навалили ко смрт на бабу са изјавама саучешћа несрећном француском народу, у маниру „ж суи Шарли“ (не би ме чудило да су и свеће ноћас палили испред амбасаде Француске), патијоти (са „ј“) су сеирили и радовали се француској несрећи, а они, ретки међу нама, који памте дуже од 15 минута, присећалу су се Рачка, Маркала и Кула близнакиња.
Тешко ономе кога Другосрбијанци оплакују и за кога патријоти (са „ј“) навијају. Први доказују својим сузама, које квасе фирмиране одевне предмете, да живот једног европског господара вреди више него живот хиљаду Ирачана, или Аваганистанаца, други шенлуком доказају да мишљење животу није потребно, таман као и амеби.
За ових стотинак француских глава, у то сам сигуран, закотрљаће се много сиротињских глава на Блиском Истоку и то брзо. Једном измишљена, борба против тероризма, као универзални изгвор за интервенције, отела се контроли и последице се више ен могу до краја предвидети. Данас се зна да су, током Седамдесетих, тада познате терористичке групе Бадер-Мајнхоф и Црвене бригаде биле и те како под контролом обавештајних служби и да су послужиле као добар изгвор за борбу против комунизма, при чему комунизму није било ништа, али су, у антикомунистичком делу Европе, репресивне снаге удвостручене.
Лов на терористе је тражење игле у пласту сена, осим у случају да су то, је ли, „наши терористи“, за које сигурно знамо где се налазе. После 11.09. у борбу против тероризма су укључени и бомбардери, што је равно пуцању из топа на комарца. Апсурд је превазиђен тиме што су читаве етничке групе, па и државе, проглашене терористичким. На крају ће терористичке постати читаве расе и континенти. Свака глупост мора да се развије до својих крајњих граница, па ће и ова.
У свету, у коме трошимо наше прилично излишне дане, каузалистика не функционише као у традиционалном друштву; последице, по правилу, седе у кабинама бомбардера и чекају свој узрок. Не би ме изненадило да су светла на Ајфеловој кули, угашена у знак жалости, пре него што је прва бомба пукла. Бивало је већ да се саучешћа због оборених авиона изјављују пре полетања, због зрка у часовним зонама, или да се честитке на изборој победи упућују пре затварања биралишта. Узрок и последица не стоје у истом односу као пре сто година.
У Столтенберговој поруци да је „ноћас НАТО уз Француску“ има нечег злослутног, јер тероризам неће и не сме бити побеђен као универзални изговор, па ће, стога, морати да преживи, а да ли ће Француска, коју ће НАТО бранити преживети као ова иста Француска, коју данас знамо, није сасвим извесно.
Највећа вредност тероризма и јесте у томе што никад не може бити побеђен, па се, баш стога, може и мора појављивати изнова. Још одавно, кад су на нашим факултетима образовани читави смерови за изучавање тероризма, знао сам да ће га „господари игре“ дуго рабити. Хитлер, Атила, или Наполеон могу бити побеђени, али тероризам никада, а кад неког не можеш да победиш, имаш обавезу да се бориш стално. Чија глава ће пући у тој борби, одредиће се управо у центрима где се образују терористичке групе. Већ и бабе са Копаоника знају да су Косово и БиХ служиле, а можда још увек служе, за обуку терориста али-гле чуда-ту их нико не тражи. Обавештајне службе, које располажу буџетима које немају многе земље Трећег света, не знају оно што знају бабе са Копаоника и то тако што слушају шта деде сричу из дневних новина?
Претпостављам да ће данас светска штампа објавити да су терористи из Париза ликвидирани, сем двојице, или тројице, који ће, колико за два-три дана, цвркутати као птице на грани и открити налогодавце и механизме деловања. Биће да такви ухапшеници и не учествују у акцијама, већ марљиво уче, у бази неке обавештајне службе, шта треба да кажу и то данима пре него што се џумбус догоди.
До сад је правило било овакво: где има нафте и поља мака, има и терориста. Не дао Бог да у вашој држави имате нешто од тога, јер нафта и мак привлаче бомбардере као сијалица комарце. То, наравно, не значи да су мотиви бораца против тероризма тиме лимитирани, јер је већ и суверенитет неке земље сумњив; у обрачуну с терористима, и он се, некако, уме да се загуби. У модерном свету, суверенитет је ресурс, а ресурсе не могу да имају баш сви.
Док свиће зора и потоци другосрбијанских суза потапају Конкордију и Јелисејска поља, негде већ брује мотори бомбардера, а по министарствима полиције су већ одштампане хиљаде нових радних уговора. Убијени и убице су, од јутрос, ко у Рају, ко у Џенету, а свкако у статистици; помињаће их, о годишњицама, да и мртви послуже „јачању борбе против тероризма“. Детерџенти перу све беље, улошци упијају све више, а борба против тероризма јача. Такав је свет у коме живимо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Veoma dobro napisano, u srž! Ova rečenica sa suverenitetom kao resursom- ne bi me čudilo da ima i poglavlja sa tim naslovom u nekim obaveštajnim udžbenicima.. Odličan tekst!
Licemerstvu nikad kraja, ali, nase je ono najgore.Da li neko zna kako se zove bolest kada zrtva oplakuje svog dzelata? Dok me neko ne obavesti , ja cu je nazvati SRPSKI SINDROM. Oni koji drugacije misle, neka posete neki od bezbrojnih performansa EU pozorista koje vec dugo gostuje u nasem gradu.Za kokice se pobrinuo jedan od evropskih fondova. Navali narode!!!!
Milane Milenkovicu, kao i uvek, kapa dole!
Stokholmski sindrom..
mira lazic
BRAVO!!! Inace, ko se seca „Kuma“, zaista neponovljivo dobrog filma i cuvene recenice „Izdace te onaj koji ti prvi ponudi saradnju sa drugim i kriv je onaj koji ti prvi izjavi saucesce“, moze da jos „neke“ (t.j. krucijalne) zakljucke izvede iz toga sto je Bakigenska plata medju prvima izjavila saosecanje sa porodicama zrtava. Pametnome dosta!
Opet pricas price za malu decu Milance.
Odrasti vise covjece !!!
http://www.balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/4841-klinton-priznao-milo-dukanovic-je-trazio-da-bombardujemo-crnu-goru
Као и увек, феноменалан текст, Миланче, читаш ми мисли брате…
Одличан текст…хвала!
Терористички напади постају све веће и веће репризе претходних напада.А мотива за ове масакре има са више страна.Ништа није онако како изгледа.Можда су бомбашки напади одговор,побуна против неверника и крсташа.С друге стране,можда су ово само извођачи радова неких центара моћи којима је ово потребно као алиби за ,,решавање“ општеевропске кризе са избеглицама,са ,,пресељавањем народа“које је инспирисала Америка.А можда је Америци(Нато)досадило да препушта Путину да вуче конце у Сирији па им треба разлог да бруталније делују. Можда,показаће време.
Milance, svaka cast- argumentovano, nadahnuto, pitko..Pozdrav izSombora.
Све је ово тачно, вероватно ће се и појавити бомбардери, међутим, ово ће бити корисније за враћање „миграната“, контролу граница … Иначе, највећи проблем са затварањем граница су имали од „грађански“ оријентисаног слоја, а овим су им запушили уста таман док се не пронађе решење за „мигранте“. У сваком случају, браћо Црногорци, у памет се, па полако, сутра је нови дан, пратимо вас, док неко не поведе, нема ни кола, залуд добра музика… Надам се да се разумемо!
Dok su teroristi pod kontrolom obavestajnih sluzbi nece biti toliko strasno,Ali kad im izmaknu kontroli tad ce da bude veselo,a ne treba ih zaliti jer ko s djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju
kada se desio 9 11 ,tako je to sada najlakse napisati ,novinari sa Zapad u ovom slucaju se mislilo iz Evrope posle izvjesnog vremna su se usudili ili bolje reci pitali neka pitanja kolege u Americi,da li je moguce kako se izoklo sumnja ili govri da je po srijedi ipak nesto drugo nego oficijejna verzija koja se daje u zvanicnim i glavnim elektronski mmedijima.kaze jedan ime sam mu zaboravio“ kolege iz Amerike s takvim nijesu htjeli da razgovarju jer su ga smatrali totalnom neznalicom ako vjeruje u zvanicna saopstenja“,a svi su bili ti koji su pisali ta saopstenja.Takav je to svijet,dvolican u svakom pogledu.
Njemacka kancelarka Merkel je u svojoj vladavini uvela praksu negdje pri kraju drugog mandata da se vazni novinari i drzavne TV kuce svaka tri mjeseca pozobu u Berlin i daju im se smjernice sta se moze a sta nebi trebalo pisati,bila je to finasika kriza.Poznata je cinjenica da se na konferencijama u Belinu koje daje sef Merkelinog biroa ne postavljaju skoro nikakva pitanja,jer novinari su s time upoznati da se gvori kao po obicaju puno a nista se ne kaze,ali ima jedan kafic iza ili blizini Rajstaga gdje se nezvanicno sve moze cuti u kafanskom caskanju ,ali ne vazi kao zvanicni iskaz ,tako da se na to malo ko moze pozvati da nesto ustvrdi.
Da je zaustavljen jedan na granici Njemacke i da je bio na putu prema Parizu se kaze ,ali se ne kaze ko je,da je slucajno imao pasos Srbije to bi svi danas u svijetu znali,pa iako je bio ili nije musliman.tako se ovdje unaprijed kreiraju misljena naroda.
Medjuti stvari su dovedene do kriticne tacke,sto se naroda tice,a sto se politicara tice oni su ionako debelokosci.Ako se sjetimo ,a moramo nesrece Germanwungsa katstrofe u martu mjesecu,da ironija bude veca frank Valter Stanmajer je bio juce da dodijeli Njemccki krst zasluznim spasiocima,sve se pokusalo zaboraviti,iako je bilo ocevidaca koji su posvjedocili da su culi dva rafal ili eksplozije miraza u tom regionau kada se desila katastrofa,odmah je nadjeno resenje,ali posle hitnog sastanka Oland Merkel i Rahoj,da je pilot suicidan,a samo prije neki dan kupio novi automobil,danas o tom aktu niko vise ne govri.
Ovo ce vjerovatno biti u tom stilu precutano,jer ovo je opomena Francuskoj od jastrebova americke tajne sluzbe,iscenirati sukob sa Rusijom sto se u stvari hoce sada iza ovga je ipak tesko.Americka zvanicna politika je u sukob sa svoji m jastrebovima bivsim genralima koji preko Volstrita vrse pritisak na Obamu i Evropu.Sacekajmo da vidimo sta u u stvari naumili.
Nazalost sve je tako i jos gore. Ni zamisliti nemozemo na sta su sve spremni oni koji kroje i upravljaju.
Cilj je uvijek isti, a metode nove i izopacenije.
Nesrecni narod zbunjen i sludjen. Cak i ako skapira nema pomoci. Uzas.
Sve dalije crnogogorske su isl