Miris Markala u Parizu
1 min read
Još je Heraklit govorio da je „svet ovaj vatra, koja se sa merom pali i merom gasi“, pa ni ovaj danas, u kome mi živimo, nije mnogo drugačiji od njegovog. Veći je, bolesniji je i luđi, ali se i dalje pali i gasi s merom. Sa čijom merom, saznaćemo brzo, čim vidimo čiji će bombarderi prvi poleteti posle masakra u Parizu.
Društvene mreže, na kojima se naš društveni život još jedino i odvija, noćas su se usijale tastature. Drugosrbijanci, koji su analogni vašim Montenegrinima, su navalili ko smrt na babu sa izjavama saučešća nesrećnom francuskom narodu, u maniru „ž sui Šarli“ (ne bi me čudilo da su i sveće noćas palili ispred ambasade Francuske), patijoti (sa „j“) su seirili i radovali se francuskoj nesreći, a oni, retki među nama, koji pamte duže od 15 minuta, prisećalu su se Račka, Markala i Kula bliznakinja.
Teško onome koga Drugosrbijanci oplakuju i za koga patrijoti (sa „j“) navijaju. Prvi dokazuju svojim suzama, koje kvase firmirane odevne predmete, da život jednog evropskog gospodara vredi više nego život hiljadu Iračana, ili Avaganistanaca, drugi šenlukom dokazaju da mišljenje životu nije potrebno, taman kao i amebi.
Za ovih stotinak francuskih glava, u to sam siguran, zakotrljaće se mnogo sirotinjskih glava na Bliskom Istoku i to brzo. Jednom izmišljena, borba protiv terorizma, kao univerzalni izgvor za intervencije, otela se kontroli i posledice se više en mogu do kraja predvideti. Danas se zna da su, tokom Sedamdesetih, tada poznate terorističke grupe Bader-Majnhof i Crvene brigade bile i te kako pod kontrolom obaveštajnih službi i da su poslužile kao dobar izgvor za borbu protiv komunizma, pri čemu komunizmu nije bilo ništa, ali su, u antikomunističkom delu Evrope, represivne snage udvostručene.
Lov na teroriste je traženje igle u plastu sena, osim u slučaju da su to, je li, „naši teroristi“, za koje sigurno znamo gde se nalaze. Posle 11.09. u borbu protiv terorizma su uključeni i bombarderi, što je ravno pucanju iz topa na komarca. Apsurd je prevaziđen time što su čitave etničke grupe, pa i države, proglašene terorističkim. Na kraju će terorističke postati čitave rase i kontinenti. Svaka glupost mora da se razvije do svojih krajnjih granica, pa će i ova.
U svetu, u kome trošimo naše prilično izlišne dane, kauzalistika ne funkcioniše kao u tradicionalnom društvu; posledice, po pravilu, sede u kabinama bombardera i čekaju svoj uzrok. Ne bi me iznenadilo da su svetla na Ajfelovoj kuli, ugašena u znak žalosti, pre nego što je prva bomba pukla. Bivalo je već da se saučešća zbog oborenih aviona izjavljuju pre poletanja, zbog zrka u časovnim zonama, ili da se čestitke na izboroj pobedi upućuju pre zatvaranja birališta. Uzrok i posledica ne stoje u istom odnosu kao pre sto godina.
U Stoltenbergovoj poruci da je „noćas NATO uz Francusku“ ima nečeg zloslutnog, jer terorizam neće i ne sme biti pobeđen kao univerzalni izgovor, pa će, stoga, morati da preživi, a da li će Francuska, koju će NATO braniti preživeti kao ova ista Francuska, koju danas znamo, nije sasvim izvesno.
Najveća vrednost terorizma i jeste u tome što nikad ne može biti pobeđen, pa se, baš stoga, može i mora pojavljivati iznova. Još odavno, kad su na našim fakultetima obrazovani čitavi smerovi za izučavanje terorizma, znao sam da će ga „gospodari igre“ dugo rabiti. Hitler, Atila, ili Napoleon mogu biti pobeđeni, ali terorizam nikada, a kad nekog ne možeš da pobediš, imaš obavezu da se boriš stalno. Čija glava će pući u toj borbi, odrediće se upravo u centrima gde se obrazuju terorističke grupe. Već i babe sa Kopaonika znaju da su Kosovo i BiH služile, a možda još uvek služe, za obuku terorista ali-gle čuda-tu ih niko ne traži. Obaveštajne službe, koje raspolažu budžetima koje nemaju mnoge zemlje Trećeg sveta, ne znaju ono što znaju babe sa Kopaonika i to tako što slušaju šta dede sriču iz dnevnih novina?
Pretpostavljam da će danas svetska štampa objaviti da su teroristi iz Pariza likvidirani, sem dvojice, ili trojice, koji će, koliko za dva-tri dana, cvrkutati kao ptice na grani i otkriti nalogodavce i mehanizme delovanja. Biće da takvi uhapšenici i ne učestvuju u akcijama, već marljivo uče, u bazi neke obaveštajne službe, šta treba da kažu i to danima pre nego što se džumbus dogodi.
Do sad je pravilo bilo ovakvo: gde ima nafte i polja maka, ima i terorista. Ne dao Bog da u vašoj državi imate nešto od toga, jer nafta i mak privlače bombardere kao sijalica komarce. To, naravno, ne znači da su motivi boraca protiv terorizma time limitirani, jer je već i suverenitet neke zemlje sumnjiv; u obračunu s teroristima, i on se, nekako, ume da se zagubi. U modernom svetu, suverenitet je resurs, a resurse ne mogu da imaju baš svi.
Dok sviće zora i potoci drugosrbijanskih suza potapaju Konkordiju i Jelisejska polja, negde već bruje motori bombardera, a po ministarstvima policije su već odštampane hiljade novih radnih ugovora. Ubijeni i ubice su, od jutros, ko u Raju, ko u Dženetu, a svkako u statistici; pominjaće ih, o godišnjicama, da i mrtvi posluže „jačanju borbe protiv terorizma“. Deterdženti peru sve belje, ulošci upijaju sve više, a borba protiv terorizma jača. Takav je svet u kome živimo.
Veoma dobro napisano, u srž! Ova rečenica sa suverenitetom kao resursom- ne bi me čudilo da ima i poglavlja sa tim naslovom u nekim obaveštajnim udžbenicima.. Odličan tekst!
Licemerstvu nikad kraja, ali, nase je ono najgore.Da li neko zna kako se zove bolest kada zrtva oplakuje svog dzelata? Dok me neko ne obavesti , ja cu je nazvati SRPSKI SINDROM. Oni koji drugacije misle, neka posete neki od bezbrojnih performansa EU pozorista koje vec dugo gostuje u nasem gradu.Za kokice se pobrinuo jedan od evropskih fondova. Navali narode!!!!
Milane Milenkovicu, kao i uvek, kapa dole!
Stokholmski sindrom..
mira lazic
BRAVO!!! Inace, ko se seca „Kuma“, zaista neponovljivo dobrog filma i cuvene recenice „Izdace te onaj koji ti prvi ponudi saradnju sa drugim i kriv je onaj koji ti prvi izjavi saucesce“, moze da jos „neke“ (t.j. krucijalne) zakljucke izvede iz toga sto je Bakigenska plata medju prvima izjavila saosecanje sa porodicama zrtava. Pametnome dosta!
Opet pricas price za malu decu Milance.
Odrasti vise covjece !!!
http://www.balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/4841-klinton-priznao-milo-dukanovic-je-trazio-da-bombardujemo-crnu-goru
Kao i uvek, fenomenalan tekst, Milanče, čitaš mi misli brate…
Odličan tekst…hvala!
Teroristički napadi postaju sve veće i veće reprize prethodnih napada.A motiva za ove masakre ima sa više strana.Ništa nije onako kako izgleda.Možda su bombaški napadi odgovor,pobuna protiv nevernika i krstaša.S druge strane,možda su ovo samo izvođači radova nekih centara moći kojima je ovo potrebno kao alibi za ,,rešavanje“ opšteevropske krize sa izbeglicama,sa ,,preseljavanjem naroda“koje je inspirisala Amerika.A možda je Americi(Nato)dosadilo da prepušta Putinu da vuče konce u Siriji pa im treba razlog da brutalnije deluju. Možda,pokazaće vreme.
Milance, svaka cast- argumentovano, nadahnuto, pitko..Pozdrav izSombora.
Sve je ovo tačno, verovatno će se i pojaviti bombarderi, međutim, ovo će biti korisnije za vraćanje „migranata“, kontrolu granica … Inače, najveći problem sa zatvaranjem granica su imali od „građanski“ orijentisanog sloja, a ovim su im zapušili usta taman dok se ne pronađe rešenje za „migrante“. U svakom slučaju, braćo Crnogorci, u pamet se, pa polako, sutra je novi dan, pratimo vas, dok neko ne povede, nema ni kola, zalud dobra muzika… Nadam se da se razumemo!
Dok su teroristi pod kontrolom obavestajnih sluzbi nece biti toliko strasno,Ali kad im izmaknu kontroli tad ce da bude veselo,a ne treba ih zaliti jer ko s djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju
kada se desio 9 11 ,tako je to sada najlakse napisati ,novinari sa Zapad u ovom slucaju se mislilo iz Evrope posle izvjesnog vremna su se usudili ili bolje reci pitali neka pitanja kolege u Americi,da li je moguce kako se izoklo sumnja ili govri da je po srijedi ipak nesto drugo nego oficijejna verzija koja se daje u zvanicnim i glavnim elektronski mmedijima.kaze jedan ime sam mu zaboravio“ kolege iz Amerike s takvim nijesu htjeli da razgovarju jer su ga smatrali totalnom neznalicom ako vjeruje u zvanicna saopstenja“,a svi su bili ti koji su pisali ta saopstenja.Takav je to svijet,dvolican u svakom pogledu.
Njemacka kancelarka Merkel je u svojoj vladavini uvela praksu negdje pri kraju drugog mandata da se vazni novinari i drzavne TV kuce svaka tri mjeseca pozobu u Berlin i daju im se smjernice sta se moze a sta nebi trebalo pisati,bila je to finasika kriza.Poznata je cinjenica da se na konferencijama u Belinu koje daje sef Merkelinog biroa ne postavljaju skoro nikakva pitanja,jer novinari su s time upoznati da se gvori kao po obicaju puno a nista se ne kaze,ali ima jedan kafic iza ili blizini Rajstaga gdje se nezvanicno sve moze cuti u kafanskom caskanju ,ali ne vazi kao zvanicni iskaz ,tako da se na to malo ko moze pozvati da nesto ustvrdi.
Da je zaustavljen jedan na granici Njemacke i da je bio na putu prema Parizu se kaze ,ali se ne kaze ko je,da je slucajno imao pasos Srbije to bi svi danas u svijetu znali,pa iako je bio ili nije musliman.tako se ovdje unaprijed kreiraju misljena naroda.
Medjuti stvari su dovedene do kriticne tacke,sto se naroda tice,a sto se politicara tice oni su ionako debelokosci.Ako se sjetimo ,a moramo nesrece Germanwungsa katstrofe u martu mjesecu,da ironija bude veca frank Valter Stanmajer je bio juce da dodijeli Njemccki krst zasluznim spasiocima,sve se pokusalo zaboraviti,iako je bilo ocevidaca koji su posvjedocili da su culi dva rafal ili eksplozije miraza u tom regionau kada se desila katastrofa,odmah je nadjeno resenje,ali posle hitnog sastanka Oland Merkel i Rahoj,da je pilot suicidan,a samo prije neki dan kupio novi automobil,danas o tom aktu niko vise ne govri.
Ovo ce vjerovatno biti u tom stilu precutano,jer ovo je opomena Francuskoj od jastrebova americke tajne sluzbe,iscenirati sukob sa Rusijom sto se u stvari hoce sada iza ovga je ipak tesko.Americka zvanicna politika je u sukob sa svoji m jastrebovima bivsim genralima koji preko Volstrita vrse pritisak na Obamu i Evropu.Sacekajmo da vidimo sta u u stvari naumili.
Nazalost sve je tako i jos gore. Ni zamisliti nemozemo na sta su sve spremni oni koji kroje i upravljaju.
Cilj je uvijek isti, a metode nove i izopacenije.
Nesrecni narod zbunjen i sludjen. Cak i ako skapira nema pomoci. Uzas.
Sve dalije crnogogorske su isl