Мирне шетње и литије, „морфиј(ум)“ за Милов режим!
1 min read
Беране, 2. фебруар
Пише: Момчило Д. Пејовић
Похлепа за новцем уз бахатост и безобзирност у опхођењу према „лудачком покрету“, огромног дијела крајње осиромашенога грађанства, руковођена болесном страшћу за власт од стране једне политичке и страначке индивидуе, која својом несмјењивошћу већ 30 година угњетава народ у једној мало држави са око 630.000 становника, по први пут се од свога доласка „млади(х) (с)лијепи(х) и (још) паметни(х)“ са улице на власт, када је зајахала све државне институције, нашла у веома дубокој економској, посебно политичкој и готово безизлазној кризи, која том и таквом режиму-владавини пријети, извјесно је, смртним ропцем и самртничкој постељи од сопствене „руке“, као крајњег рјешења његовоме диктаторском режиму у Црној Гори!
Дакле, руковођен похлепом, бахатошћу, безобзирношћу, политичким сљепилом и болесном страшћу за власт у једној држави гдје изнад њега нема никог сем Бога, којега не признаје односно којега се је одрекао или како каже он је „атеиста“, сада је сам себе својим укупним 30-то годишњим политичким радом и владавином довео у неизбјежну шах-мат позицију из које се, ако настави да игру продужи, може одиграти само још један једини преостали му потез, а то је, да себе као „краља“ сруши односно напушти трон, са којим је био (у)везан пуне три деценије и који је сам себи припремио попут оне народне изреке: „Ко другоме јаму копа сам у њу (у)пада“!
У клопку, коју је вјешто и манипулаторски (на)правио са својим политичким сатрапима и коалиционим сателит партијама и партнерима, економским сарадницима, тзв. експертима, „бизнисменима“ и својим страначким присталицама, сада се сам на пар дана пред крај протекле године (не)промишљено и брзоплето као „лудо дијете“ уплео „да(ру)јући“ у црногорској скупштини својим партијским послушницима и посланицима „Закон о слободи вјероисповијети …“, мислећи да ће и још то што му је (пре)остало, партијски и атеистички, створити и озаконити безбожничку НВО Црногорску православну цркву са расчињеним попом, регистровану-забиљежену 1993. године у полицијској станици, да од народа отме Цркву (Митрополију црногорско-приморску), и све њене светиње, па да их претвори у свој лични, партијски, политички и државни феуд.
Упрегао „предсједник свих грађана“ сав свој физички и умни капацитет, сву своју економску и политичку снагу и моћ да створи „партијску, атеистичку и државну православну, аутокефалну цркву у Црној Гори“ на челу са рашчињеним попом и то од оне коју је регистровао-завео у полицијској станици као НВО ЦПЦ 1993. године. Партијско обећање које је дао на ВИИИ конгресу ДПС-оваца да ће „обновити државну ЦПЦ“ сада је ријешио „дарованим Законом о вјероисповијсти …“ спровести у дјело!
Запомаже „предсједник свих грађана“ да је угрожена његова држава коју је „обновио 2006. године“ и која „има свој континуитет чак од 1078. године“ позивајући се на своје политичко истраживање, познавање и знање из историје које му гурају, намећу и подмећу приучени и дворски историчари ради подебеле синекуре, а неће да призна да је очигледно, ко хоће и има очи да види, да је ријеч о одбрани „угрожене државе“ као сопственог приватног феуда и режима који је стварао 30 година, а на чијем је челу од свога доласка, ниоткуда друго до са улице и то са својом групом „млади(х), (с)лијепи(х) и још паметни(х)“! Наравно са девизом „Ми знамо како“ и „За бољи живот“!
Умишљени „предсједник свих грађана“ позива своје бирачко и партијско тијело да устану и бране угроженост његовог „приватног феуда“ као „државе свих грађана“ убјеђујући их да је све друго „губљење времена“ и да они који мирно протествују и шетају са својим свештеницима на литијама нијесу „научили лекцију“, а да он неће одустати док их не уразуми! Како и на који начин „предсједник свих грађана“ кани то да учини још не саопштава децидно, али је одлучан, ако га подрже, да примијени своје опробане методе из не тако давног времена када се десио „државни удар“ од којега је „замишљено“ умало и лично главу изгубио!
Неутољива политичка и економска жеђ за материјаним стварима, умјетничким предметима и реликвијама, новцем, богаћењем и посједовањем бројних некретнина по Црној Гори и изван ње само је нарастала до неслућених граница, да би своју сопствену незајажљиву страст за безграничном и „безвременом“ влашћу у Црној Гори крунисао „даров(а)ним Законом о слободи вјероисповијести …“, који би му убудуће (по)служио за даљу приватизацију непокретних, културних, црквених и јавних добара, што би му помогло да тако преко ноћи васпостави своје мало (ев)ропско краљевство, приграби и стави сам себи на главу или у НВО ЦПЦ „краљевску круну и дијадему“!
Тако је био све замислио и готов-спремен да до краја то и учини „свидјело се то неком(е) или не“! Сиров, суров, осион, обахаћени костоносац и умишљени бастадур, зар не?
Радећи срачунато и безобзирно газећи све пред собом, ма ко био и ма ко му се налазио на путу његове пројектоване (проев)ропске приватне државе или феуда, несмјењиви страначки лидер, седмоструки премијер и двостуки предсједник (за)инати(о) се са свима онима који другачије гледају на пут европског, економског и политичког развоја Црне Горе убјеђујући себе да је он не само „отац црногорске нације“ него и атеистичко „провиђење“ и партијско сновиђење, сила и моћ, који једино може самом себи доакати, одређујући правце и постављајући циљеве само њему достижне!
На крају тако је и било, „даров(а)ни Закон о слободи вјероисповијести…“ донијет без опозиционих посланика, које је претходно ухапсио и притворио у полицијску станицу, вратио му се као бумеранг па сада има улицама широм Црне Горе, четвртком и недјељом, на десетине хиљада људи и цјелокупно свештенство који мирно протествују, шетају и литије обављају у готово свим градовима без и једног јединог ексцеса са њихове стране.
Заслијепљен својим личним и неизмјерним економским богатством и уједно политичком моћи, коју је зграбио, отргнуо, згрчио и ставио у своје „руке“ односно узео под своје несмјењиви страначки лидер Д(Р)ПС-оваца загнао се и јурнуо на Цркву (Митрополију црногорско-приморску) и манастире, њихову покретну и непокретну имовину и културна добра!
Похлепа несмјењивог партијског лидера, седмоструког премијера и предсједника „државе“ у два мандата, и страст за неограничену власт, над животима и имовином свих грађана Црне Горе проузроковали су огромне и до сада незапамћене мирне протесте, као набујале планинске ријеке са десетинама хиљада грађана у шетњи са свештенством на челу у безмало свим градовима Црне Горе.
Више од мјесец дана трају мирне шетње са свештенством и литијама на челу колоне и стално се од четвртка до у недељу бројно увећавају дјелујући као „морфиј(ум)“ на актуелни режим и уједно самог „предсједника Црне Горе“ који никако да укапира да му је дошао политички крај, а којему је сам из године у годину, из деценије у деценију кумовао, мислећи да ће тако за вјеке вјекова, заборављајући да је и он као људско биће – човјек смртан и сво благо које посједује неће и нити може понијети са собом на онај свијет!
Оно од чега се, као „лудо дијете“, није плашио сада је дошло по своје па је приморан да два пута недељно прима све веће и веће дозе „морфиј(ум)а“, иако би треба(л)о да зна да тако не може у недоглед, јер употребом превеликих доза „умирујућих“ средстава само ће убрзати свој политички крај!
Мора бити јасно „предсједнику свих грађана“ да га сви не подржавају, барем не они који су на мирним протестима, шетњама и свештенством на литијама и да је свако његово даље опирање и упорно обахаћено позивање на „угроженост“ његовог приватног и државног феуда чисто „губљење времена! Да ли је „научио лекцију“?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ПОДЈАРМЉЕНИ НАЦИОНАЛНИ БЕЗБОЖНИЦИ МЕЂУ СРБИМА
Дешавају се и такви случајеви да се подјармљени национални безбожници међу Србима, као предводници туђинских структура стављају на чело државе и да се њихове штетне последице по србски народ данас немогу поправити. У овом случају подсетили бисмо на један чланак војводе Момчила Р. Ђујића, који је објављен у априлу 1949. године у „Динарском Гласнику“, где дословно стоји:
„Српском народу који је сву своју славу и величину доживео кроз хришћанство, највише је потребан повратак Христов у његову кућу. Већ два века безбожни, „просвећени“ одроди српски бичем су изгонили сина Божијега из народног српског дома. Данас је тај дом у пуној власти сатане. Нема српског спаса, без поновног усвајања науке Христове. Срби морају да крваво окају грехове дедова, отаца и унука који су отворили врата народне заједнице да кроз њих несметано у земљу св. Саве и свих српских светитеља умаршира Тито и црвени крволоци…
Нема народног ослобођења и народне среће док се сатанско семе зла не искорени у душама свих савремених Срба. Огњишта српска морају поново постати домаћи српски, у краљевском двору, у свим олтари васкрслога Господа. Сви послови у школским и васпитним установама, на њиви сељаковој у колиби чобанској морају отпочињати призивом имена Божијег и провером свукупне народне делатности моралним заповестима јеванђеља. Тако ће се Срби једино вратити себи и својој срећи. Без поновног ускрса Христовог у свеукупном животу српском нема више Србима спаса, као што га нема ни осталим народима света, који нису још доживели сву страхоту зла у којег је запао српски народ.
Српски борци са Динаре су у име Христове битке водили и у Његово име у бели свет пошли да би се у то исто име у слободну земљу вратили. Они знају да једини услов истинског српског ускрса и пуног народног препорода и одлучно спровођење у живот свих Срба проповеди Исуса Христа, чије васкрсење ових дана слави сав слободни хришћански свет. И, ако се од српских бораца из рата и револуције тражи данас да се изјасне за одређени програм о утврђењу будућег живота нашег народа, они ће одлучно и једногласно моћи да укажу само на један и основни свој програм. Он је изражен у непоклебивој одлуци српског народа, да се врати, после страшних лутања и беспућа, једином путу Српске праве слободе и величине – путу васкрслог Господа Христа…“ (Види: Војвода Момчило Р. Ђујић, Изјава.., „Динарски Гласник“, Орган српских бораца са Динаре, Год, V, Бр. IV, Париз, Април 1949).
Што се тиче националних безбожника међу Србима о којима говори војвода Момчило Р. Ђујић, подјармљеним под србофобичним туђинским структурама, њиховом раду и њиховим резултатима, на овом месту цитирали бисмо и чланак владике Николаја Велимировића о “Националним безбожницима”, који је објављен у току 1953. године у “Американском Србобрану” и „Србији“ 1977. године. Чланак је и данас актуелан за наш несрећни, обесправљени, обезглављени, окупирани и понижени србски народ. Чланак у целости гласи…
НАЦИОНАЛНИ БЕЗБОЖНИЦИ
Главни савезник комунистичких безбожника јесу национални безбожници. Њих има у свима народима света, мање или више, али шта ће они међу Србима?
У својој историји “Пада Римске Империје”, енглески историчар Гибон овако пише о римским царевима: “Цар је био први властодржац, први свештеник (понтифекс) и први атеист”. Из атеизма текла је мутна бујица корупције и неморала, која је угушила империју.
У време Христа национални атеисти били су садукеји. Они су били патриоти али без вере у духовни свет и у васкрсење мртвих. Они су допринели осуди Праведника на распеће и кроз то бескрајним несрећама свога народа.
Та нит националних атеиста провлачи се кроз све векове до у модерно време. Последњи филозоф немачки Фридрих Ниче био је страшан атеист а у исто време глорификатор германске нације као “супернације”. У наше дане Мусолини је био фуриозни националист и фуриозни атеист. Знамо како је прошао. Такав је био и Кемал паша, турски реформатор. Многе његове реформе Турци су прихватили, али његов атеизам потпуно су одбацили после његове смрти. Данас се Коран чита по турским државним школама и хоџе вичу на џамијама као и раније. Народ хоће Бога, и Бог хоће народ. Против Бога и народа нема јунака ни оружја. Као што месец изазива пролазно помрачење кад стане између сунца и земље, тако и атеисти кад стану између Бога и побожног народа. Но народ је трпељив, Бог још трпељивији. Чекајући побеђују.
Мени се чини, да Америка има мање атеиста међу националистима него европски народи. У време Џеферсона Американци су тукли камењем Тому Пејна, чувеног патриота, за кога се само држало да је атеист. Крајем прошлог века био је јавни и агресивни атеист Роберт Ингерсол, такође патриот американски. Поред све његове необичне речитости, народ га је презирао и исмевао, не као патриота него као безбожника.
Разлику између националног и комунистичког атеизма само чини само једно а. Први је национални атеизам а други је анационални атеизам. Но корен је и једном и другом исти – безверје. Па имајући исти корен, није ни мало чудна појава, што безбожници једног типа често прескачу у табор другог типа. Једина светлост што светли у савести човечјој као путоказ на привременом нашем земаљском путовању долази од вере у Бога. Од оних који ту светлост у себи угасе може се очекивати све само не добро, и сваки пут само не прави пут.
Питате: има ли неки средњи пут? Нема. Нити треба тражити средњи него прави пут. А прави пут је познат хришћанским народима па и српском. Гле, више од дванаест столећа српски народ се клања Ономе који је рекао: Ја сам пут. Његовом се крвљу причешћује и Њиме се обожава. Ево има седам столећа како су Срби назвали тај пут и Светосавским. Но како атеисти могу узимати у уста име светог Саве? Како ли запевати са српском децом Ускликнимо с љубављу светитељу Сави?
По чему ћете познати националне атеисте? По њиховој философији: свет се, веле, састоји из два компонента, материје и силе, без духа (тако и комунисти); морамо се дакле борити материјом против материје и савлађивати силу силом, говоре. (Другим речима: гасити огањ огњем, од поплаве бранити се водом). Црквом ћемо се, веле, користити до наше победе над комунистичком тиранијом ( као да ма какав атеизам може бити нешто друго него тиранија!), а после ћемо цркву одбацити, па васпитати народ на рационализму и практичности. Тада ћемо створити благостање и срећу у нашој отаџбини, која ће бити прави земаљски Рај, говоре. – Ај Земљо Недођијо, на сваком кораку сретамо твоје апостоле, димиш се под сваком капом!
Даље: национални атеисти не дају ништа на цркву; ако кад посете цркву, то је само да их “маса” види; ако се понекад прекрсте у храму Божем, то као оловном руком; Крсну славу не држе, Богу се не моле, на гробља не иду нити даћу дају упокојеним, са женом се лако разводе, и мењају жене по грађанском уговору. Незадовољни су, напрасити, заједљиви, жучни, несрећни. Несрећни – баш како мора бити свак одсечен од Бога, као грана одсечена од живог дрвета. Сви народи пате од таквих несрећних људи, јер несрећни унесрећују. Али шта ће ти несрећници и несрећоносци међу светосавским Србима?
Ми можемо хвалити њихов патриотизам, али и осуђивати њихов атеизам. Но какав је то патриотизам без ичега духовног и народног? Празан бубањ, који много бубња али остаје празан. Шта ће национални атеисти међу Србима? Шта ће “чвор на праву младику”? Где они захватише тај отровни бакцил атеизма, и по чијем шаблону обукоше своје душе у самртну црнину безбоштва? Не од свог српског народа, извесно. Не од својих предака – већ противно. Нити од историје и културе словенских народа.
Шта да им кажемо и шта да им поручимо уз овај Часни Пост, кад се сав народ каје и причешћује, да би као покајан и обожен радосно дочекао светло Христово Васкрсење? Очински и братски их поздрављамо и поручујемо: покајте се и ви с народом, и понизите се пред Богом, и пробите пликове ваше гордости, да би се исцедили и спласнули. Ми вас волимо као патриоте, али ко вас може волети, осим ђавола, као атеисте?
Признајте факт, да сте ви авангарда комунизма, бињекташ са кога комунист ускаче на седло да покори свет. Ви сте одговорни за комунизам. Јер пре појаве комунизма ви, и вама слични, одрекли сте се вере и цркве, што чини Алфу комунизма. Запаљене шибице, које су произвели светски пожар.
Покајте се истински, и повратите се народу истински. Читали сте и читате и обневидећете читајући стотине дебелих књига, да би нашли истину. Али знајте да је истина у једној маленој књижици коју сте ви некада читали па заборавили. Зове се “Хришћанска веронаука за основне школе”. Почните опет с том књижицом у којој су основне контуре драматичне истине живота, па уђите дубље у верску литературу, док се не просветите и не оспособите да станете у врсте са својим светим народом.
Ви сте несрећни, и ми вас дубоко жалимо. Ми знамо да ви нисте само никли као безбожници него сте филијала туђинске трговачке фирме. Докле ћете бити туђинска филијала и агентура? Народ ваш је богатији од свих туђинских трговачких кућа у сваком духовном и моралном богаству, у свему што је истинито, племенито, добро и славно. Што тражите злато у Елдораду, кад газите по њему у својој авлији? Покајте се дакле, и окрените другом улицом, јер сте залутали. Вратите се народу, што значи, вратите се цркви. Јер народ и црква једно је и исто. Сад сте цинични без радости, а с народом бићете радосни без цинизма. Сад сте ви главна сметња народном ослобођењу, јер не верујете у Бога, пред којим народ клечи и моли се за помоћ. Сједините се с народом у његовој прастарој и моћној вери, у његовој молитви, у његовој визији неба и чудеса и у величању Творца свих светова, и бићете спокојни без нервозе срећни без великих напора.
Што вам ја не рекох овде рећи ће вам ваш свештеник, који одавно чека на вас. Сваке недеље он, с олтара гледа народ (“масу” како ви говорите), народ Божји, а вас не види. И тугује, и уздиже молитве за вас.
Повратити цркви националне атеисте, то је у наше време врло важан задатак СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ АКЦИЈЕ СПАСЕЊА.
Епископ Николај
(Види: Епископ Николај (Велимировић), Национални безбожници, “Србија – Serbia”, Број 157, мај 1977, Winona – Fruitland, Ontario, Canada).
Njegov scenario je jasan. Svjesno ili ne, sinoc je otkrio neke od faza, izjavom da je nezadovoljan ucinkom drzavnih institucija . Danas najavljuje na scenu veljovicevski scenario u odbrani sebe i svojeg nezakonito stecenog bogatstva.Spreman da u mirnim dostojanstvenim litijama insceniranim incidentima dobije alibi za uvodjenje vanrednog stanja .U stanju suzene svijesti ne vidi da bi mu to bio kraj! S VJEROM U BOGA MIRNO UZ POJ LITURGIJSKIH PJESAMA !
У његовој изјави има далеко скандалозних ријечи које огољавају његов наум!Осим што каже да црква жели теократску државу јер не жели да се региструје,а не он који хоће прагматично да оснива цркву,сто скарадно каже да „кости“морају бити државне а да закон ништа не отима од цркве,рече нешто ново што се не примјети а потпуно открива његов наум!Он устврди да држава Црна Гора вуче континуитет од 1078 године,и даје старија од цркве!1078 је година оснивања Барске бискупије(епископије)одмах након подјеле хришћанства и то је католичка институција на просторима тадашње Дукље и Србије!Барски бискупи носе звање примас српски од 980 године!Па народе грногорски он нас жели као нови теократа превести у католицизам и затријети све трагове наше вјере православне!Зато су му свештеници слуђују лудачки покрет!Теократо са зазорима комунизма полакоте !
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bodinov_pe%C4%8Dat