„Мирослављево јеванђеље“ данас на изложби

Народни музеј у Београду изложиће данас од 12.00 до 20.00 сати најстарији сачувани српски ћирилични рукопис – „Мирослављево јеванђеље”.

Рукопис ће бити дио изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова”, а публика ће моћи да га види у изложбеном простору на првом спрату Народног музеја.

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. вијека. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је касније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) – зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом.

Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт-Петербургу.
Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“ чиме је постао дио 120 најврједнијих добара које је створила људска цивилизација.

У новембру 2012. Хрватска академија знаности и умјетности је организовала научни скуп „Хрватска ћирилична баштина“ гдје је покушано да се Мирослављево јеванђеље представи као дјело писано „хрватском ћирилицом“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: