Миш смије да риче, чак и у Ђукановићевој Црној Гори

Пише: Јована Маровић

Када је Црна Гора започела са ЕУ преговоре о придруживању, прије више од шест година, кладионице су могле да почну да нуде квоте везано за то који ће од званичника владајуће партије и њених савезника на крају бити жртвован под изговором да је влади у ствари стало до борбе против корупције – и ко би се, међу жртвованима, усудио да јавно изнесе оно што зна.

У овим жртвовањима нема никакве логике. Неки од оних који су учествовали у најбоље документованим злоупотребама у Црној Гори напредовали су и заузели највише позиције у администрацији. Хајде да се присетимо афере „Снимак“, на примјер, и њеног најважнијег учесника, Зорана Јелића. Он је од запосленог у Заводу за запошљавање и члана Парламента напредовао до члана Сената Државне ревизорске институције.

Сама та афера и даље је предмет дискусије, иако је сада то више анегдота, док је фраза „један запослени, четири гласа“, од тада постала мантра за бестидне изборне неправилности у Црној Гори. Упркос редовном подсјећању од стране ЕУ, „аудио“ случај никада није добио свој адекватан легални епилог. Владајућа партија, упркос свим тренутно актуелним аферама, као и свим претходним, арогантно и даље остаје на власти.Опозиција, цивилни сектор и многи грађани, са незадовољством, али и без много наде, и даље апелују да се учесници у овим скандалима позову на одговорност пред законом.

Још једна афера која тренутно потреса политичку сцену Црне Горе поздрављена је истим ставом. У центру ове афере налази се видео снимак из 2017. год, на којем председавајући „Атлас групе“, компаније са сједиштем у Црној Гори Душко Кнежевић – за којим је Специјално државно тужилаштво од тада издало потјерницу – предаје коверат са скоро 100.000 евра тадашњем градоначелнику Подгорице, Славољубу Стијеповићу, у сврху изборне кампање.

Чињеница да је овај видео снимак сам његов актер изнио у јавност не представља, наравно, прави допринос владавини закона у разоткривању неправилности у Црној Гори. То је само покушај једног тајкуна и бившег блиског сарадника дугогодишњег „снагатора“ Мила Ђукановића, да се спасе одмазде и затвора.

У складу са очекиваним, владајућа партија Мила Ђукановића, Демократска партија социјалиста (ДПС), инсистирала је на ставу да је тадашњи градоначелник био само у редовној посети свом старом школском другу, Кнежевићу. ДПС је тврдила да је новац који је дао Стијеповићу, као што се види на снимку, био само једна стандардна трансакција. Кнежевић је власник једне банке у Црној Гори и ДПС је тврдила да је тадашњи градоначелник само претварао у евре 100.000 долара сопственог новца. Та партија је одбацила оптужбе да је то „прљави“ новац за изборну кампању.

Државно тужилаштво је у међувремену објавило да ће „примијенити закон који је једнак за све“, дио опозиције у Парламенту је покренуо контролно саслушање; дио опозиције изван Парламента се писмом обратио међународној заједници; Брисел је, као и обично, затражио истрагу. Кнежевић, који је сада ван земље и наводно борави у Великој Британији, у међувремену пријети да ће на свом „Инстаграм“ профилу изнијети нове доказе.

Лично, ја не очекујем пуно од ових активности и захтјева. Па ипак, ова афера научила нас је једној ствари: у Црној Гори, у року од само неколико мјесеци, једна особа може се трансформисати од законитог власника банке у криминалног вођу који је незаконито стекао милионе долара.

У суштини, нерегистроване појединачне донације политичким партијама представљају реалност у Црној Гори и овај случај, сада изнијет у јавност, представља само један примјер таквих незаконитих активности. Судећи по ранијим активностима Агенције за борбу против корупције, овдје се не очекује никакав велики помак.

ДПС је и даље на власти захваљујући мрежама заснованим на непотизму и интересу, изграђеним за више од 30 година ненарушене владавине. И све ово је спаковано под параваном реформи до којих долази у оквиру владавине закона, а чији је циљ просперитетна Црна Гора.

Круг људи које Ђукановић сматра лојалним постаје све ужи. У посљедњих неколико година, он се прво сукобио са политичарима унутар саме партије. Сада су неки други дошли на ред, укључујући и неке локалне моћне тајкуне.

Не постоји ни један члан ДПС који се не плаши „боса“, баш као што се каже и на снимку. (На поменутом видео снимку, док ставља 100.000 евра у џеп, бивши градоначелник искрено каже: „Увек сам нервозан када треба да говорим пред Милом“)

Изненађује, чини се, то што хиљаде евра може да стане у само један коверат.

Кнежевић је био умијешан у бројне скандале везано за корупцију у Црној Гори и многи страхују шта је то што би он могао да пусти у јавност. Поред тога, за разлику од претходних ДПС лојалиста, од којих се очекивало да сами себе униште, он је први који је прешао у напад.

Свакако, ова афера се још може ријешити и споразумом између двије стране – гдје би прва страна наставила у истом стилу – а други би се сложили да остану изван Црне Горе. У оквиру таквог сценарија, Европска Унија ће без сумње „инсистирати“ на епилогу, понављајући поново исте реченице у својим годишњим извјештајима.

Па ипак, постоји могућност да дође и до другачијег развоја ситуације. Први пут, оптужени не чека непомично своју судбину, коју му је „велики бос“ намијенио. Да ли би ово могло да поведе Црну Гору у другом смјеру?

Извор: Вечерње новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: