Миша Петков: „Не дамо светиње“

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ

Кроз облаке мутне муња небо пара
Као да се срде па претећи тутње
У мојој се души неки немир ствара
А суморне мисли подпирују слутње.

Шта ли се то збива с мојим родом доле
Што је место росе све прекрило иње
Невоље ме њине притискају, боле,
Зар сметају неком вековне светиње?

Па и досад беху па баш зато боли
На том истом месту од времена давних
И у њих је мого свако да се моли
од обичних раба до владара славних.

Сад је дошло ево неко време чудно
У ком политика судбину им кроји
Избрисаће прошлост на жалост принудно
Да манастир Острог више не постоји.

Ипак неће моћи јер њихово није
Да нам отму оно што је нама свето
Казниће их тешко Свети Василије
Јер увек је било отето.проклето.

Aутор Миша Петков, удружење писаца “Поета” Београд

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: