Мисао

Дан сунчани шири лепршава крила
И купа љепотом повисоке гране:
Са топлином љета
Јара се огледа –
Разносећи благо радости звјездане.

Хладовина парка пружа уточиште
И смирује свјетлост разбукталих зрака;
Уз лагану шетњу
По стази пјешчаној –
Једино се чује бат мојих корака.

Нагли цвркут драги угодност испуни
Од птице што прхну, са гране прелети:
Између стабала,
Кроз дрхтаво лишће –
Мисао ка пјесми спонтано узлети.

Војислав Гледић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: