Мишкин – необични град који има Музеј мишева јединствен у свету

Пише: Остоја Војиновић

Град Мишкин (руски: Мы́шкин) први пут се помиње у летописима из 15. века. Према легенди која датира из тог времена на месту града Мишкина била је густа шума где су у лов долазили богати људи.

Један руски кнез Фјодор Мстлисавски након једног доласка у лов прилегао је да се одмори. Одспавао је неколико сати, а пробудио га је миш који је трзао по кнежевом лицу чиме га је спасао од смртоносног угриза змије отровнице која му се приближавала.На тај начин му је мишић спасао живот, да би кнез потом наредио да на том месту саграде капелу у име светаца Бориса и Глеба. Око храма је никао градић који је добио име Мишкин. Било је то 1523. године.

Читав град као да је саткан од руских предања. Прво што вас изненади када се нађете у овом граду је природа. Мален, са свега 6.500 становника, провинцијски градић смештен на обали Волге.Удаљен је око 300 килметара северно од Москве и на 100 километара од Јарославља, и најмањи је град у Јарославској области, као и један од најмањих градова у Русији.

Мишкин је задржао архитектонске особине својствене Русији 19.века. Мишкин привлачи знатан број туриста који обично долазе на крстарење речним бродовима, и сваке године посети га око 170 хиљада туриста. И то првенствено због јединственог ‘’Мишјег музеја’’. То је једини Музеј миша на свету и врло је популаран, како код Руса, тако и код страних туриста. У дрвеној изби која је некада припадала трговцима, данас живи 4.528 мишева: плишаних, порцуланских, воштаних, направљених од шкољки пристиглих из свих крајева света – од Хонг Конга, Немачке, Италије, Кине. Сваки миш уписан је у дебелу књигу и музеј онима који шаљу фигуре мишева шаље писмо захвалности и потврду са жигом „Музеј мишева“.

Миш (руски мишка) је света животиња у том градићу. Са једне стране, то је весели бренд града, на чијем грбу, још од 18. века стоји миш. Када је музеј отворен у њему се показују представе са аниматорима, који су обучени као цар и царица мишјег царства. Са друге стране, музеј поседује врло озбиљну информациону компоненту, јер рецимо у одељку „Миш-херој науке“ можете чути причу о доприносу лабараторијског миша процесу научне спознаје.

У музеју постоји и мали зоолошки врт формиран уз помоћ Московског зоолошког врта у којем се могу видети разне врсте мишева као што су волухарице, планински, игличасти.У једном делу музеја представљена је илустрација староруског начина живота, незамисливог без ствари данас нама чудних – камених и дрвених млинова, дрвених преслица.Око њих не стоје људи, већ мишеви обучени у етнографске ношње.Овде су кроз шалу и хумор представљени детаљи руског сеоског живота, са радостима и недаћама које су га пратиле, као што је на пример испараћај регрута у војску, где у ћошку стоји „мишица—војник“ и њен супруг- регрут са врећом жита како би му се нашла на путу.

Многе државе знају за град Мишкин, одакле су својевремено прогласили „Мишеви свих земаља, уједините се у Мишкину!“ И од 1990. сви су похрлили у овај малени музеј.

Једина знаменитост Мишкина која се може такмичити са „Музејем миша“ је „Музеј ваљенка“. Ваљенке су руске чизме које се овде производе дуже од једног века и у граду постоји споменик ваљенкама.

Постоји у граду једна поскочица у стиху: „Градић наш је мали, али га зна цела Русија, због ваљенки и мишева“. Наравно, да град није познат само по ваљенкама, ни по мишевима, већ и по људима који живе у овом граду, који су заљубљени у свој град, који га чувају, заједно са његовом историјом, и чија провинцијска срдачност и простодушност, доброта и људскост и привлаче туристе.

Малени Мишкин карактерише као још неке друге мање градове на обали Волге да он представља на неки начин музеј под отвореним небом. Овде се одржавају десетине различитих изложби, као на пример изложба историје руског домаћинства, музеј ваљенки (руске обућа од ваљане вуне), дом заната. Понос Мишкина – то је јединствени музеј у свету музеј мишева и нови туристички комплекс „Палате Мишкин’’.

У Мишкину постоји и музеј лана. Лан у овом граду има посебно место, јер је ланено уље „текло“ реком од 1861. године. Многи туристи са задовољством са собом понесу из Мишкина малену лутку од лана – локални сувенир. Таква луткица, према речима мештана Мишкина, чува огњиште, а породица ће бити сита и неће знати за тугу и невоље. Мештани града Мишкин нуде туристима мноштво фолклорних и забавних програма.

Одржавају разне фестивале, један од интересантнијих је фестивал мишева са дегустацијом сира, укусних вина, дечјих бомбона и медењака. Током лета када буде највише туриста одржава се и фестивал „Магија заната“ а за време трајања овог фестивала у Мишкину се окупљају спретне занатлије који праве чудесне предмете од стакла и многе друге занимљиве предмете од различитих материјала старинским техникама.

Становници Мишкина су креативни у свему.У овом граду свака стара зграда има таблицу са потребним информацијама.Поред мноштва туристичких знаменитости, град је у потпуности сачувао стару руску архитектуру, има три позоришта и десет музеја међу којима је и музеј Петра Смирнова, утмељивача чувене марке вотке.
Приликом напуштања овог необичног и занимљивог града никако се не сме заборавити на сувенире. Подразумева се флаша вотке „Смирнов“- село Кајурово покрај Мишкина је постојбина Петра Смирнова- творца чувене вотке Смирновке, ‘’царске вотке’’. А још треба купити и ваљенке, које су, како се шале мештани, саткане од мишје вуне. И новчаник са маленим мишем унутра, који, како кажу, доноси власнику богатство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: