Мишо Вујовић: Крф – Гробница плава
Фото: Мишо Вујовић
Накинђурена разним заставама, дрвена барка офарбана у боје српске тробојке, остављала је пенушаву белину на морском путу од Крфа до острва Вида.
За белим трагом морске пене навиру сећања и успомене, и тај лимун жут опеван у химни бола и патње, сваки пут причињава нови осећај стварних легенди о суровим догађајима о рулету судбине о иронији живота који ће прегрмети све замке леда, глади, арнаутске заседе пљачкашких банди и ту на домак уточишта сачекаће их невидљиви непријатељ – тифус.
“Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада”
Одзвањају стихови Милутина Бојића, кога ће заједно са хиљадама других однети тифус, још страшнији непријатељ од Немаца, Бугара и Аустроугара заједно.
Њима слава и вечни помен у памћенику рода и историје. Нама недостојним песма и свето сећање на победоносну епопеју ратника сељака.
“Тамо далеко”, није само песма о отаџбини већ химна народа без отаџбине.
И све што један народ имао стало је у тих неколико стихова химне страдања и тријумфа. И свећа, икона, крст, кандило и слава, дом на згаришту, мајка као извор живота.
А живота под туђином, решеним да заувек уништи један пркосни народ, није било.
Краљ и Врховна команда уместо ропства и капитулације одлучују се на повлачење преко Албаније до Крфа. У том драматичној одступници ка острву спаса у истим редовима које осипа зима, тифус, глад и албанске банде – наступају сви од старог краља до најмлађег поднаредника десетогодишњег Момчила Гаврића, чија је породица поклана у Мачви још 1914.године. Тог августовског јутра у село је упала аустријска регимента зверски побила Алемпија, Јелену и њихово седморо деце. Добросав је остао сам, али решен да се свети. Да врати дуг породици и отаџбини.
Одзвањају тужни тактови химне “Тамо далеко”, док плаву пучину сече стара дрвена барка, плитким газом отвара успомене. Пристајемо уз камену обалу овог, за Србе, светог места.
По први видим купаче у плићаку пристаништа. Испод маузолеја сунчају се две даме побегле од туристичке вреве. Гојко купачима објашњава значај овог острва на ком се Крфљани више од 100 година нису купали.
“ За нас Србе је ово стратиште освећено душама шест и више хиљада ратника починилих у Плавој гробници. Купачи у тишини излазе из воде видно постиђени.
Васја Петровић, праунука српског ратника, кустос Маузолеја на Виду на скромном српском нам је пожелела добродошлицу.
“Светим сенама бесмртних ратника са сетом, поносом и поштовањем”, забележих у књигу памћења.
“Почивајте у миру именовани и неименовани хероји”, остави свој наклон и дивљење Гојко.
“Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом”, пева Бојић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
DIVNI STE MIŠO I TI I GOJKO, HVALA VAM NA REPORTAŽI.
Hvala Miso na divnom I bolnom tekstu.I moji djedovi od zidanig mosta do Skadra .Igy pisi da se zna Sve za unistenje Pravoslavlja od Austriugarske Hitlera I danasnji moderan svijet.Mi jurimo hrvatsko primorje Skadar Volimo dusmane vise od brace zapad Vasoitava Droga kriminal ne smeta zrtve svuda od kriminala Po Crnoj Gori Milosrdnih andela Po svijetu Vazno je zavadit bracu unistiti Pravoslavlje. Tesko onima koji nisu Ukapirali sustinu Demokratije
Hvala nasim slavni precima. Pozdravite dedu Djordja.
Predmet istorija za osnovnu školu za vreme SFRJ, dva reda posvećena stradanju Srba u Velikom ratu. Nešto više redova za rat broj dva! Sve zarad bratstva i jedinstva a u čije ime. Izmenismo malo istorijsje činjenice i sami. Kreće se ladja francuska a ladje bile italijanske. Francuzi nas opljačkaše u fazonu “ land lease“, sve isto što sad rade svi ukrajincima.Mi im dignusmo spomenik zahvalnosti u centru Beograda. Zeznusmo italijane oko Dalmacije umesto da, kao pobednička vohska, podelimo po pola! Italijani posle spasavali Srbe od „bratskog“ noža ba Pagu (tamo svi idu na plivanje i razuzdano partijanje- verovatno vam je poznato Zrće), i u zaledju Dalmacije. Posle toga „braća“ otvoriše logor Jasenovac. Još istorijskih činjenica neki drugi pu a ovo vam pišem jer su mi pradedovi bili nosioci Albanske spomenice. Srećom su ostali živi posle golgote Albanije i tifusa. Da i dodjoše u grad Solun. Svih bilo u tom gradu a najmanje Grka! O tome nekom drugonm prilikom.
Слава и хвала јунацима свакако а Вама пуно среће и Божје помоћи да довршити све започете битке за Српство. Бог Вам помогао јунаци требало је имати вољу , част, достојанство све ове деценије у борби против домаћих издајника.
Tužno je da to mesto nije zaštićeno od kupača. Junaci naš, Slava im.