Мистерија коронавируса: дјеца су мање подложна, а научници не знају зашто

Научници широм свијета настоје да што боље проуче коронавирус, а једна од непознаница која им је још увек недокучива је податак да су дјеца мање подложна овој инфекцији.

Епидемија коронавируса је објављена 31. децембра, али у том тренутку ни једно дијете млађе од 15 година није било међу обољелима, све до 22. јануара. У студији објављеној у медицинском часопису Њу Ингланд се наводи да су „дјеца изгледа мање подложна инфекцији коранавирусом, а и када се заразе, имају много блаже симптоме него одрасли“.

У међувремену, доктори су забиљежили неколико нових случајева заразе коронавирусом код дјеце. Обољела је деветомјесечна дјевојчица у Пекингу, дијете из Њемачке чији је отац оболио и једно дијете из Шенжена у Кини, које је било заражено вирусом, али није имало никакве симптоме.

У сриједу су кинеске власти потврдиле да је код бебе у Вухану, после 30 сати од рођења потврђено присуство коронавируса с обзиром на то да је инфекција потврђена и код мајке.

Дјеца дјелују као да су отпорнија на овај вирус

„Из свега што смо до сада утврдили и из разлога који нам нису јасни, чини се да коронавирус погађа прије свега одрасле“, каже за Бизнис инсајдер Ричард Мартинело, ванредни професор инфектологије на Медицинском факултету при Јејлу.

Медицински експерти истичу да је мали број обољеле дјеце срећа у несрећи, јер је мање вјероватно да ће дјеца редовно прати руке, прекривати уста кад кашљу и кијају или се уздржавати од контаката са другим, а све су то понашања која доприносе ширењу клица.

„Ако су дјеца заштићена, то је добро прије свега за њих, али и за цјелокупну популацију, јер ако би вирус продро у педијатријску популацију, то би вишеструко убрзало ширење епидемије“, сматра професор Ерон Мајлстоун, епидемиолог и педијатар на Универзитету „Џонс Хопкинс“.

Дјеца су мање оболијевала и од САРС-а

Симптоми новог коронавируса слични су упали плућа или грипу – грозница, кашаљ, висока температура, отежано дисање и болови у грлу.

Коронавирус има доста сличности са САРС-ом од чијих последица је од новембра 2002. до јула 2003. године умрло 774 људи, а више од 8.000 је било заражено. Међу свима њима је било и обољеле дјеце, али само 80 лабораторијски потврђених случајева и 55 потенцијалних или сумњивих случајева.

Већина обољеле дјеце је имала температуру, нека кашаљ или повраћање. У извјештају из 2007. године, стручњаци центара за контролу и превенцију болести утврдили су да дјеца од 12 година и млађа показују блаже симптоме САРС-а од одраслих. Ниједно дијете или адолесцент нису умрли од вируса, а потврђен је само један случај да је дијете пренијело САРС другој особи.

Научници до данас са сигурношћу не знају зашто је тако

У тренутној епидемији коронавируса претпоставља се да постоје два објашњења зашто се тако мало дјеце разбољело – или су била мање изложена вирусима или постоји неки други разлог зашто њихов организам тако реагује на вирус.

„Претпостављам да је мање дјеце заражено због начина и мјеста гдје је епидемија настала“, навео је Дејвид Вебер професор епидемиологије и педијатрије на Универзитету у Сјеверној Каролини за Бизнис инсајдер. Кинеске власти мисле да су вирусу подлегли најприје људи на рибљој пијаци у Вухану, а дјеца нису посјетиоци пијаца, сматра професор Вебер.

Пијаца у Вухану је затворена 1. јануара, а локални званичници забранили су продају живих животиња широм града. Комунистичка партија Кине обећала је одлучну борбу против илегалне трговине дивљим животињама широм земље.
Ако би се коронавирус проширио међу дјецом, епидемија би се нагло проширила.

Могуће је и да одрасли не преносе вирус на дјецу јер више воде рачуна о хигијени руку, носе маске и изолују се уколико се осјећају болесно. Пошто се вирус преноси капљичним путем добра хигијена је кључна.

Али ширењем епидемије, вјероватно ће порасти и број заражене дјеце. Ипак, за сада грип представља много већу опасност за већину дјеце широм свијета него коронавирус, наглашава професор Вебер.

„Требало би у овом тренутку много више да нас брине грип и друге респираторне или вирусне инфекције, јер у случају ових епидемија деца су главни преносиоци заразе“, додаје Вебер.

Код дјеце млађе од пет година компликације настале као последица грипа, попут упале плућа, бронхитиса или упале бубрега много се чешће дешавају. Научници ни по овом питању нису сигурни зашто је тако, али многи претпостављају да је разлог то што је имунолошки одговор организма код дјеце много интензивнији, па зато чешће долази до компликација док њихов организам покушава да се избори са инфекцијом.

Већина смртних случајева повезаних са грипом у Сједињеним Државама у 70 до 85 одсто се односи на популацију старију од 65 година. Према Свјетској здравственој организацији, од коронавируса око 80 одсто смртних исхода погодио је обољеле од 60 година и старије.

„Ако успијемо да овај вирус држимо подаље од педијатријске популације, то ће нам помоћи да се ширење заразе спријечи“, наглашава професор Мајлстоун.

(РТС)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: