Мистериозна аномалија у Земљином магнетном пољу: НАСА истражује опасности у Јужном Атлантику

НАСА прати необичну аномалију у Земљином магнетном пољу: огромну област смањене магнетне интензивности на небу изнад планете, која се простире између Јужне Америке и југозападне Африке.

Овај велики и све израженији феномен, назван Аномалија јужног Атлантика (Соутх Атлантиц Аномалy – САА), већ годинама интригира и брине научнике, посебно истраживаче НАСА-е.
Сателити и свемирске летелице свемирске агенције посебно су рањиви на ослабљену снагу магнетног поља унутар аномалије, што их излаже наелектрисаним честицама које долазе са Сунца.

Аномалија јужног Атлантика – коју НАСА описује као „удубљење“ у Земљином магнетном пољу или неку врсту „рупе у простору“ – генерално не утиче на живот на Земљи, али исто се не може рећи за орбиталне свемирске летелице (укључујући Међународну свемирску станицу), које пролазе директно кроз аномалију док круже око планете на ниским висинама орбите.

Током тих пролазака, смањена снага магнетног поља унутар аномалије значи да технолошки системи на сателитима могу претрпети кратке спојеве и кварове ако их погоде високоенергетски протони који долазе са Сунца.Ови случајни удари обично изазивају мање грешке, али носе ризик од значајног губитка података или чак трајног оштећења кључних компоненти – што присиљава оператере сателита да рутински искључују системе летелица пре уласка у зону аномалије.

Ублажавање тих опасности у свемиру један је од разлога због којих НАСА прати САА; други разлог је што мистерија ове аномалије представља одличну прилику за истраживање сложеног и тешко разумљивог феномена, а НАСА са својим ресурсима и истраживачким тимовима има јединствену позицију да проучи ову појаву.

„Магнетно поље је заправо суперпозиција поља из различитих извора струја,“ објаснио је геофизичар Тери Сабака из НАСА-иног Годард центра за свемирске летове у Гринбелту, Мериленд, 2020. године.

Главни извор сматра се ковитлањем океана течног гвожђа у Земљином спољњем језгру, хиљадама километара испод површине. Покрети те масе генеришу електричне струје које стварају Земљино магнетно поље, али оно очигледно није увек уједначено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: