Мистериозна маса на Мјесецу: У питању огромне количине, научници шокирани

Научници су испод највећег и најдубљег кратера на Мјесецу и уопште у Сунчевом систему открили велику количину мистериозне масе непознатог поријекла.
Према истраживању тима са Универзитета Бајлор у САД-у, под Аиткеновим базеном који се налази недалеко од Мјесечевог јужног пола, могао би да буде закопан метални материјал астероида који је у давној прошлости ударио у Земљин природни сателит.

„Замислите да хрпу метала пет пута већу од Великог острва Хаваја закопате под тлом. Толику неочекивану масу смо открили“, рекао је за Phys.org Piter B. Džejms, асистент на планетарној геофизици на Бејлору, шеф истраживања које је објављено у часопису Geophysical Research Letters.
Кратер је округлог облика, ширине око 2000 километара. Иако је толико велики не може да се види са Земље јер се налази на удаљенијој страни Мјесеца која никада није окренута према нашој планети.

Мјерења суптилних разлика у гравитацији за потребе истраживања обављена су помоћу инструмената НАСА-ине мисије „Gravity Recovery and Interior Laboratory“ (GRAIL).

„Када смо те податке искомбиновали с топографским подацима летелице Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO), открили смо неочекивано велику количину масе стотинама миља испод дна Аиткеновог базена на Јужном полу. Једно од могућих објашњења је да је та додатна маса метал с астероида који је обликовао тај кратер још увијек усађен у Мјесечеву плашт“, рекао је Џејмс.

Шта год била и одакле год да дошла, каже, та маса привлачи дно базена на доле за готово километар. Компјутерске стимулације удара великих астероида показују да би се, у одговарајућим околностима, језгра астероида од гвожђа и никла могла распршити у горњем делу Месечевог плашта, слоја између коре и језгре.

„Направили смо математичке прорачуне и показали да би довољно распршена језгра астероида из удара могла да остану саставни део плашта све до данашњих дана умјесто да потоне у језгру Мјесеца“, рекао је Џејмс.

Према другом могућем тумачењу, велика маса могла би да се састоји од високе концентрације оксида повезаних с последњом фазом у скрућивању Мјесечевог океана магме.

Аиткенов базен, настао прије око 4 милијарде година, највећи је, најдубљи и најстарији познати кратер у Сунчевом систему. На удаљенију страну Мјесеца, у Аиткенов кратер у јануару ове године прва је слетела кинеска сонда Чанг’е-4. Кратер је 1970. године назван по америчком астронауту Роберту Гранту Аиткену.

Џејмс каже да су током развоја Сунчевог система могли да настану и неки већи кратери, међутим, они нису преживјели до данас.

Аутори га стога сматрају најбољим природним лабораторијом за истраживање катастрофалних судара, древних процеса који су обликовали камене планете какве видимо данас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: