Митови о конзервираној храни
Постоје мало познате чињенице о намирницама које су обрађене на овај начин, због чега су честе недоумице по питању њиховог састава и хранљивости
Мит 1: Смрзнута и конзервисана храна није квалитетна.
Конзервисана храна омогућава конзумирање одређених група намирница и ван сезоне, а процеси којима се храна доводи у ово стање чини је веома сличном свјежој. Штавише, бројна истраживања су показала да не само што јој не недостаје квалитет и хранљиве материје него је конзервисана храна понекад и здравија од свјеже. Употребом физичке методе пастеризације, храна се конзервира физичким и хемијским методама, при чему се прибјегава пастеризацији и долази до уништавања микроорганизама штетних по здравље. Оваква обрада чува укус хране, баш као и витамин Ц. Замрзавањем се зауставља размножавање микроорганизама, а сушењем се успорава процес њиховог дјеловања. С друге стране, ту су и хемијске методе, које спрјечавају дејство бактерија или их потпуно уништавају, али и биолошки метод.
Мит 2: Обрадом храна губи хранљиве материје.
Прерађени производи, сматрају стручњаци, садрже подједнаку количину витамина и минерала као свјежа храна или је, чак, има у већој количини јер се за конзервацију употребљавају искључиво најбољи плодови на врхунцу зрелости, и то врло брзо након бербе, захваљујући чему не губе или губе врло мало хранљивости. Исти је случај и са смрзнутим поврћем, које се обрађује неколико сати после брања, па тако ове намирнице садрже важне нутритивне елемене, попут витамина, минерала, биљних влакана, каротина, флавоноида итд.
Мит 3: Свјеже је увјек боље.
Уколико сте се одлучили за конзервисану рибу или парадајз пре него за свјеже – нисте погријешили. Захваљујући начину обраде ових намирница, конзервисани парадајз, на примјер, садржи и до четрдесет процената више антиоксиданаса и ликопена него свјеж.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
