Митови о мачкама у које многи вјерују

Мачке су чудесне, крзнене, мале нинџе са којима дијелимо животни простор већ дужи временски период. Ипак, о њима још увијек постоји пуно дезинформација, а ово су само неке од њих.

Већина људи даје одраслим мачкама млијеко, неки их чак хране и поврћем, иако то није природно. Поред ових, сазнајте још неке заблуде везане за мачке које су се просто задржале до данашњих дана.

Мачке воле млијеко

Мачке, као и други сисари, пију млијеко док су још мале, али када се одвикну од мајчиног млијека престају да производе све ензиме који су им потребни за варење млијека. То значи да је већина мачака нетолерантна на лактозу.

Постоји још један проблем са млијеком, а то је садржај масти и калорија. Када дате мачки количину млијека једнаку запремини њене главе то је као да ви једете галон пуномасног сладоледа. То значи да се мачке могу и угојити од млијека, али ипак и даље воле сам укус ове бијеле течности.

Њихови бркови им помажу при одржавању равнотеже

Савремено вјеровање говори да су бркови повезани са равнотежом мачака. Међутим, то нијесу њихови бркови, пошто им они служе за навигацију и сензорну перцепцију.
Бркови мачака су од истог материјала као и рогови других животиња, од кератина.

На мјесту где су бркови повезани са мачијим лицем постоји веома много нерава помоћу којих мачке осјећају промјене у ваздуху које се догађају док се приближавају зидовима и другим препрекама.

А тачно је то да су им бркови дуги колико им је тијело широко.
Губитак бркова може да учини мачке дезоријентисаним, збуњеним и уплашеним.

Мачке се увијек дочекају на ноге

Мачке не могу увијек да се дочекају на ноге. Оне то чине, јер имају способност да увијају своје кичме на начин који би убио човека. Када скоче, или падају, њихов осјећај равнотеже им поравна предњу половину, док се савитљива кичма окреће и поравнава задњу половину за сигуран пад.
Иако је то рефлекс, још увијек му треба времена. Ако мачка пада са ниске висине, најчешће неће имати времена да се преокрене у потпуности и онда ће слетјети на бок. Чак и ако се дочекају на ноге, не изађу увијек неповријеђене.

Ако падну са велике висине и ноге не могу да апсорбују удар, то може довести до сломљених костију, унутрашњих траума, па чак и до оштећења мозга.

Оне су по природи усамљене

Мачке могу апсолутно да преживе саме, али када се окупљају у групама оне често стварају тијесни чвор који се окреће око једне основне групе женки.

Не само да се дивље мачке окупљају у колонијама, већ дијеле одговорности, учествују заједно у подизању мачића, чак имају и своје најбоље пријатеље.
Мачке у колонијама се обично упарују заједно, удружују, проводе много времена тимарећи се и поздрављајући се носевима.

Мачке не разликују боје, али могу видјети у мраку

Мачке на неки начин имају потешкоћа код разликовања зелене и црвене боје. Очи мачака су подешене тако да прикупљају плаве и љубичасте боје, као и зеленкастожуте боје, тако да оне и виде свијет као и особе које не разликују зелену и црвену, али са мало више зелене боје.

Мачије очи обрађују информације брже од наших очију, па због тога могу видјети дио мишијег репа у трави. Ћелије у очима им помажу да виде и у мраку и дају им додатних 20 одсто степени периферног вида у поређању са нама, али и даље не могу видјети у потпуном мраку.

Мачкама је потребно мало свјетлости да би биле у стању да виде, а у условима слабог освјетљења и сумрака, далеко су испред нас.

Мачке једу поврће

Доста хранљивих састојака који су потребни мачкама да преживе долазе из меса. Такође им је потребан велики број протеина, више него другим животињама.

Недостатак ових хранљивих састојака и протеина их може довести до проблема са кожом, губитком слуха, па чак и до проблема са срцем и јетром.

Вегетеријанска исхрана садржи и висок ниво угљених хидрата, а мачке ту количину не могу то да сваре. Мачке које су присиљене на вегетеријанску исхрану могу побјећи од куће у потрази за храном.

Кућне мачке су исто што и дивље

Дивље мачке су рођене и одгајане ван куће и без контакта са људима. Никада нијесу имале добар однос са људима, обично их се плаше.

Оне нијесу друштвене, баш због таквог живота.
Са друге стране, кућне мачке познају људе и знају да људи могу бити љубазни.

Оне могу бити уплашене, али можете поново добити њихово повјерење. Али мачке које су живјеле у кући и избачене су напоље, могу постати дивље. Такве мачке, као и дивље, науче да не вјерују људима.

Извор: Национална географија Србија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: