Митрополија одговорила Ђукановићу: Не лажи и не клевећи, одустани од пљачкашког наума
1 min readМитрополија црногорско-приморска позвала је предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да не клевеће једину канонску Православну цркву у Црној Гори и да одустане од својих пљачкашких наума и насиље према Цркви и вјери уопште.
-У праву је предсједник Ђукановић да се питање слободе вјероисповијести тиче државне стабилности, демократског устројства и свеукупног црногорског идентитета. Зато је било важно да су он и Влада Црне Горе првенствено учинили напор да спроведу најшире могуће консултације са свим релевантним субјектима (сви ће се ваљда сагласити да је Православна црква ту најважнија, јер се закон у највећој мјери на њу односи) и да у таквом процесу дође до консензуса прихватљивог за све, а који је у складу са Уставом Црне Горе, али и са свим међународним документима која уређују питање слободе вјероисповести. Митрополија, по ко зна који пут, понавља да није против доношења новог закона, али јесте и биће против, једностраних активности црногорских власти по овом питању, наводи се у саопштењу.
Указује се да Ђукановић зна да је закон, овакав какав је сад, усмјерен против Православне цркве.
–То је јавна тајна и ни он то не крије у интервјуу, поводом кога реагујемо. Он, с друге стране, не зна и нису га добро савјетовали они који су га слагали, па он то поновио, да Црква у Црној Гори, коју погрешно назива ”ЦПЦ”, никад није била аутокефална, нити је укинута указом регента Александра Карађорђевића. Та манипулација се толико одомаћила да се користи као поштапалица, а ради се о бруталној неистини. Регент Александар је само, као тадашњи суверен Краљевства СХС, прихватио одлуку свих архијереја (укључујући, на првом мјесту, оне архијереје из Црне Горе, одлуком Светог Синода у Краљевини Црној Гори) који су својом вољом, без гласа против, обновили Пећку Патријаршију – под именом Српска Патријаршија, што је са одушевљењем прихваћено и од свештенства и од вјерног народа у Црној Гори и црквени живот је настављен у пуном континуитету. Чак је и Влада у егзилу у ”Гласу Црногорца” поздравила обнову Патријаршије, само замјеривши што је њено сједиште у Београду, а не у Пећкој Патријаршији, гдје је краљ Никола 1913. године поставио за првог Пећког митрополита, послије укидања Патријаршије (1766), Гаврила Дожића, наводи се у саопштењу.
Залудна је, како се истиче, нада Ђукановића да ће Цариградска патријаршија признати аутокефалност Цркве у Црној Гори.
–Коме да је призна? Човјеку који је рашчињен од Синода исте те Патријаршије? То, прије и изнад свега, не би смјела да буде брига предсједника секуларне државе, који је уз то јавно декларисани некрштени атеиста. Ако су за њега питања вјере ”трице и кучине”, било би пристојно да се макар не петља у њих. Има право да изнесе своје мишљење, колико год било погрешно и неутемељено, али нема право да користи институционалне државне механизме да се обрачунава с Црквом и да је уподобљава себи и својој идеологији или прави нове ”цркве”, наводи се у сапштењу Митрополије.
Како се истиче, патријарх Иринеј, као и митрополит Амфилохије, али и сви вјерни, као слободни људи и грађани, с друге стране, имају право да се одреде према потезима власти, али они свакако немају никакве институционалне механизме, којима би могли да утичу на уређење државног поретка, бирање предсједника или Владе.
–Другим ријечима, онај који има власт и силу државе би морао да се уздржи од напада на људе који ништа од тога немају, а користе само – ријеч. То би било чојски и црногорски. Уосталом, требао би предсједник да се одлучи – да ли је Митрополија учинила злочин према Црној Гори или она има, како сам вели у писму блаженопочившем патријарху Павлу, ”значај за Црну Гору и историјску улогу у борби за слободу црногорског, српског и осталих балканских народа”. Треба додати да је непоштено причу о Православној цркви почети од 1918. године и прећутати да је на њеној данашњој територији Црне Горе Свети Сава прије осам вијекова основао четири епископије, које и данас имају своју овдашњу јурисдикцију. Још је мање тачан закључак који предсједник извлачи из наводне аутокефалности ”ЦПЦ” – да је њена имовина била државна. У Србији је, за разлику од Црне Горе од краја деветнаестог вијека, постојала Православна црква, која је била аутокефална томосом добијеним од Васељенске Патријаршије (1879) и, гле чуда, њена имовина није у власништву државе била ни тада, нити је то сада (иако неки понављају неистину да је црквена имовина и у Србији у својини државе). То што су постојала одређена ограничења у располагању имовином, будући да је Православна црква била државна вјера, а држава хришћанска, не значи да је држава била власник те имовине, истиче се у саопштењу.
Како се наводи, управо да би сачувала историјски црквени идентитет у Црној Гори, Црква је дужна да се одупре онима који га мијењају и желе да подвласте Цркву својим новим секуларним идеологијама и новом идентитету.
–Треба ли Митрополија и сви други да се одрекну свога утемељитеља на овим просторима – Светога Саве, да би била подобна? Треба ли да се одрекне Светога Василија Острошкога, којег је рукоположио српски Пећки патријарх или Светога Петра Цетињског, којег је рукоположио српски Карловачки патријарх? Да презре писмо митрополита Саве Петровића, који пише Московском митрополиту Платону ”от всјех архиереов славено-сербских” или оно младога архимандрита Петра Петровића, потоњег Светога Петра Цетињског, упућено аустријском двору, у којем он, гувернадур Иван Радоњић и сердар Иван Петровић веле да желе да ”Митрополит црногорски зависи од Пећкога патријарха у Србији”, па додају да ће га слати у Карловце на рукоположење, али само ”дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.” Да избришемо из памћења ”Оду Немањи” митрополита Василија Петровића и натпис на његовом гробу у Петрограду – ”Патријарашкога српскога трона егзарх” или да, неки безумници данас у Црној Гори, бришемо из црквеног календара Светога Саву, његовог оца Симеона и Светог Стефана Дечанског, које су господари Зете Црнојевићи печатали у првим штампаним календарима Црне Горе? Подобни би, ваљда, били и на линији предсједниковог виђења црногорског идентитета, када би презрели ријечи предсједника Владе Краљевине Црне Горе др Лазара Томановића, изречене приликом проглашења Црне Горе за краљевину (1910): ”Поврх тога, Митрополија цетињска једина је Светосавска Епископска столица, које је без прекидања до данас сачувана…” Још море је оваквих примјера којих би Црква морала да се одрекне да би постала онаква какву је предсједник замислио – слушкиња идеолошких интереса његове партије и његових истомишљеника. Неће Црква бити слушкиња ни Црне Горе ни Србије, ни српства ни црногорства, нити било какве идеологије ни било којег великодржавног пројекта нити чувати нечију ”инфраструктуру” – јер више не би била Црква. Али, не може да заборави шта су они најбољи у њеној историји говорили и чинили и да им, по својим моћима, подражава, ријечима и дјелима, у одбрани светиња и свога двијехиљадегодишњег бића, поручили су из Митрополије.
Помиње, како се наводи, Ђукановић да се 90-тих година неко неовлашћено књижио као власник црквене имовине – алудирајући на Митрополију и остале епископије Српске патријаршије у Црној Гори – те вели да је то отимање вриједне имовине и злочин према Црној Гори.
–Опет промашај. Предсједник не говори истину по том питању. Како је то Црква могла да отме своју имовину? Ко је жртва тог злочина којег помиње предсједник? Жалосно је то што говори и чини предсједник по овом питању. Уосталом, нисмо баш сви толико кратког памћења. Бјеху ли он и његова партија у то вријеме носиоци истих ових државних овлашћења која и сада имају? У овом говору предсједника још се једна недосљедност примјећује. Након приватизације свега и свачега, па и имовине одузете од Цркве и вјерских заједница послије Другог свјетског рата, чиме је држава признала да није у стању да адекватно газдује својим ресурсима и имовином, планира се национализација – ни мање ни више – него остатака црквене имовине, па и више од тога – њених храмова! Дошли би, а неће Бог дати, у ситуацију да је све приватно власништво у овој секуларној држави осим ”државних” вјерских објеката. Шта ће држави вјерски објекти? Шта ће да ради с њима? Зашто их одузима, ако не планира да их другоме даје? Препозната је намјера предсједника и свих оних који учествују у овој нечасној работи. Та намјера иде изнад њихових идеолошких очева, који су били разумнији по овом питању и нису одузимали вјерске објекте. Сврставају се у још жешће гонитеље Цркве, него што су били они прије њих, каже се у саопштењу.
Митрополија указује да се страшна и недопустива клевета Ђукановића којом Српску православну цркву означава више као политичку, него као вјерску организацију.
–Он је као невјерник потпуно некомпетентан да то цијени. Српска православна црква је уважена и призната међу свим Православним црквама и важан је дио породице васељенске Цркве. То што он то не препознаје ништа не одузима Цркви, али гласовито говори о предсједниковом новом односу према слободи Цркве, указује Митрополија.
Неистинита је, такође, тврдња да организација Православне цркве прати државну организацију и да је све супротно томе противно канонском праву.
–Узмимо само оне помјесне Цркве које су прве у поретку Православних Цркви: Константинопољска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Московска Патријаршија – ниједна од њих се не распростире на територији једне државе! Не постоји ли као призната Српска Православна Црква и у државама насталим од бивше Југославије и широм Европе, Америке и Аустралије? Свака има своју историјску јурисдикцију на више држава. Предсједник је или подлегао незнању оних који га о овоме савјетују (који су, изгледа, обољели од гадне болести нацизма или брозоморе) или свјесно обмањује јавност. Шта год да је – савјетујемо му да се, оптужујући Цркву за политику не бави стварање Цркава у Црној Гори, истиче се у саопштењу.
Ђукановић би, указује се, морао да чује глас Цркве и народа Божијег и да повуче Предлог закона и заложи се, да се, у име јединства наших предака, који су се заједнички борили за слободу и будућност Црне Горе, представници државних власти, Цркве и других вјерских заједница, у истинском дијалогу договоре о законском акту, који ће бити на корист свих црногорских грађана без разлике.
–Молимо се за Црну Гору и за напредак свих њених грађана без разлике и желимо Предсједнику и свима онима који га у овоме подржавају – да одустану од својих пљачкашких наума и не спроводе насиље према Цркви и вјери уопште, него да се врате богољубљу и братољубљу, поручили су из Митрополије црногорско-приморске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zbog Dodika i Vucica i napada na ličnost i djelo gospodara u dogovoru sa Haradinajem da se i Crna Gora brani uvodjenjem taksi!!!
Milo je reka bi,slucaj slucajni,nije krsten,al mozda bi mu to malo pomoglo,jer ako u srcu Boga nemas,strah jedini koji bi trebao da imas,od Boga,onda ti ni krstenje mnogo ne pomaze,osim da imas prava na popravni(pokajanje),a konja ka sto je doticni,tesko cemo vidjet na popravnom,jer konj voli siroko polje da galopira,da gazi,slobodan i divalj dok ukrotitelj samo odjedanput ne kaze…KONJU,dosta je bilo!!!!
Tamo dje sam krsten to cu zivotom branit nisam jedini neka nas je stotina bice dosta kome je do Rata u kucu mu bio ko ce da se katolici srecno mu bilo nece svetinje niko ponijet a i niko otimat izdrzasmo Turke sest vjekova izdrzasmo pohare mada cemo i ovo
U intervju Djukanovica interesantan je kompliment Amfilohiju, zbog´njegove podrske borbi protiv Milosevica I NEUTRALNOSTI POVODOM REFERENDUMA.
Da napomenem, to je bio manipulisani referendum, preko kojeg je, kradjom glasova, odluceno da se Crna Gora odvoji od Srbije.
E tu je Amfilohije bio neutralan, dobro znajuci da ce u pitanju biti kradja i dobro znajuci, kakva sudbina ceka narod posle referenduma.
Prije toga je gospodin Amfilohije odradio dobar posao za USA i NATO, u kojem je rascinio episkopa rasko prizrenskog Artemija, sa kojim je prognano preko 300 monaha sa Kosova.
Ovo sad je njegov naredni zadatak, zadat od Vatikana a koji je autonomija, pa potom autokefalija Crkve u Crnoj Gori.
Nakon toga slijedi uvodjenje novog kalendara i perfidno pokatolicavanje naroda.
Hoce gospodar da preda Buljaricu kinezima
Да, у свету је увек постојала и подлост, и равнодушност, и користољубивост. Али, ако ћемо користити актуелну терминологију, „ниво радијације“ је био другачији. Није био критичан. А сада није „у границама дозвољеног“, већ је одавно „смртно опасан“. Ми се тако бојимо радијације, толико говоримо о њој, посебно данас, а не примећујемо да концентрација „честица греха“ у ваздуху већ одавно прелази допуштене границе. Међутим, ми ту опасност не осећамо јер смо престали да слушамо глас сопствене савести, тај „Гајгеров бројач“ који је Бог брижно положио у душу сваког човека. И све зато што савест свесно и непрестано газимо, престајемо да је слушамо, заглушујући је греховном навиком и безаконим животом.
Бојимо се свих могућих катастрофа, а Господ говори: „не бојте се оних који убијају тијело“ (Лк. 12:4). Страдања, па чак и сама смрт, могу постати топионичка пећ за добру душу, тако да она, налик на очишћено злато, достигне Царство Небеско. Али када је изгубљен Дух Христов, када је душа лишена благодати, тада она још овде, на земљи, живи у предворју вечне смрти. Треба имати окорело срце па то не осетити. У томе се и састоји главна несрећа, предзнак апокалипсе – у нашој неосетљивости. У томе што не схватамо шта је истинско добро и права срећа. У самозаборавном опијању страстима, у трагању за насладама, удобношћу, изобиљем и успехом по сваку цену, насупрот духовним и моралним нормама. У тоталној поробљености греху, у страсној зависности.
Уопште, зависност у наше време није уско-психијатријски термин, већ дијагноза друштва, које није изгубило веру, али које се одрекло њене силе – начина живота, губитка традиција и моралних норми. Данас верују скоро сви, али је та вера магловита, необавезујућа, вера „за сваки случај“. И што је најтужније, та вера не само да се не супротставља мноштву зависности, већ се и прилагођава њима тако да ништа не треба да се мења у свом животу. Тако се јавља мноштво „страсних“ вера: вера која помаже у бизнису, која се улагује похотама, властољубљу, самољубљу и гордости… Осим зависности, очигледно погубних и социјално опасних, као што су алкохолизам, наркоманија, зеленаштво, постоје и мање, маргиналне зависности, ако се тако може речи, али не мање опасне како за самог човека, тако и за друштво. То је исти онај блуд, који се шири брзином погубне епидемије. Уопште није метафора када говорим „погубне“. Колико породица руши, остављајући децу ако не потпуним, онда полу-сирочићима, сакатећи њихове душе, формирајући још од детињства изопачену, погрешну представу о породици, о односима мушкарца и жене. Омладина, необуздано, као помахнитала, развраћа и обогаљује сопствене душе, не схватајући да ће временом морати да једе горке плодове свог безумља. Јер „плата за грех је смрт“ (Рим. 6:23) – распадање душе. Деловање тог закона може да измени само дубоко и искрено покајање. А покајању тек треба прићи.
Постоје зависности, које се са тачке гледишта савременог света одлучно сматрају врлинама, али са тачке гледишта Православне вере нису мање погубне и опасне за душу од „грубих“ страсти. Ове страсти и зависности су баш зато и опасне што су наизглед добре. Њихова опасност је у томе што убијају душу, лишавају је духовног живота, и удаљују нас од Бога на, ако се може тако рећи, неприметнији начин.
У ове „неприметне“ страсти могу се убројати страст успеха, благостања, када човек за темељ свог живота поставља стицање статуса у друштву, грађење каријере, изобиље и успех. Све ове поседнутости које се каткад називају „здравом амбициозношћу“, у стварности удаљују човека од схватања истинског циља и вредности људског живота, чине га робом једне од најопаснијих страсти – гордости – и њене деце – самољубља и славољубља.
„Најуспешнији“ човек може бити у исто време у правом смислу духовни мртвац, управо зато што га је сопствено благостање и самозадовољност ослепела. Он може погинути за Царство Божије, цео живот послуживши сопственој саможивости. Такав човек често постаје неспособан да види свој грех, да се покаје за њега – а то и јесте истински признак духовне смрти.
Pitala bih Milu gdje je krsten ko ga je krstio ako je uopste krsten koju slavu slavi i on i njegovi djedovi pa da se sad.pita ko je i sta je
Draga gospođo, da ste pročitali tekst znali bi da je dotični nekršten. Pozdrav
Svi u odbranu gospodara ,prva se javila Mirna,iza nje glumac Vujovic i teoreticar Adzic ,za sada su to jedini javni istupi u korist Djukanovica,malo drustvo ali odbarnao,nema euforije nema pisama i podrske Vodji, ali on ne odustaje,pojavljuju se znci omeksvanja ali na njih netreba obracati paznju,dovoljno je bezobrazan lud i sujetan da ce pokusati da ostvari svoj naum.
Cilj je izazivanje nacionalnog sukoba da bi u toj guziv obezbijedio odstupnicu,kao u vojsci: artiljerija djeluje po neprijateljskim snagama koje napadaju, dok se vojska postepeno izvaci na rezervi polozaj,tako i ovdje,da li ce biti kao na ratisku kroz Konavle kada su nasu ubijali nase da se zautavi napredovanje i nezdovoljstvo vojske, tako su im haldili glave,zan to Djuknovic i drutvo,bili su prisutni kada je ubijen vojnik Vojske Jugoslavije jedinac iz Petrovca snajperskim metkom.Moramo sve ove stvari uvjek imasti na umu, sta On moze i drustvo oko njega, i sve na sta su spremni,i sta nas moze zadesit,u pitanju je Njegovo nepocinstvo koje nije malo i njegov opljackani imetak ,koji je ogroman.
Bogomi ćemo mi svoje oteto vrnuti narodu Crnogorskom , neće nam više srpski popovi periti one tuđe barjake na naše svetinje , nego neka idu doma !
Pitanje za tebe: koje godine je nastao crnogorski narod? Imas pravo samo jednom da odgovoris. Pozuri.
Наравно, тробојка Краљевине Црне Горе за вас Хрвате јесте туђи барјак.
Risto S, što ste čekali do sada. Problem je što vas ima samo za pod dva kišobrana
To nijesu barjaci, no su zastave Srpske. Barjak ste nam vi stavili za državnu zastavu, neće još dugo. Svi ćete se ugasit’, ka’ i Petrovići.
Sto ste se okomili na predsjednika Djukanovica. Zivu istinu je rekao. Ma zapeta ne fali u njegovoj eksklamaciji. Vi ste okupatori i osvajaci, mislim na SPC U CG. Oteli ste hramove i imovinu i lazno ocete bez ijednog dokaza valjanog to proglasiti da je MCP a nije. To je bilo i bice vlasnistvo drzave CG.
Koji dio nijesi shvatio iz teksta? Niti je postojala CPC pod tim imenom, niti je crkva bila u drzavnom vlasnistvu. Hoce ti biti lakse ako ti kazem da je Miras pop? Pa ovaj tvoj je indirektno rekao da je glumac.
Ponovo si se zbunio , pa nije postojala ni SPC pod ovim imenom do 1920 pa velite da je „SPC stvorila Crnu Goru“ , kako ?
Ni Pećka Patrijaršija nije postojala vjekovima , ne postoji ni danas pa što ćemo , a naša sveta CPC koja je stvorila Crnu Goru jeste bogomi postojala i bila autokefalna , a daće Bog biće ponovo !
„Чим се Црна Гора васпостави, митрополит пећки има бити проглашен са свима његовим историским правима за патријарха цјелокупне српске православне цркве.Тога се права Црна Гора, као вјечно слободна српска држава и као ослободитељка Пећи, неће смјети никада одрећи.“
„Глас Црногорца“, 07.10.1920.
Procitaj Tomos Melentija 4 iz 1922., u njemu pise da je Crnogorska crkva autokefalna.
SPC je, po tebi, otela i manastir Svete Trojice u Pljevljima? Ma šta mi napriča! Za otimačinu se spremate upravo vi, nijedan Pravoslavni Hram u PV opštini NIKADA nije bio vaš, krenete li, a ja sam miroljubiv čovjek, tvrdu vi riječ dajem staću vam na crtu!
Bogme, kod tebe odavno nema ništa tvrdo; ne znam u šta se uzdaš!?
A i lažov si, jer ko je miroljubiv ne zove ni na kakvu crtu! Hoće ti brbljivi jezik napravit da ti strada prkno!
Ајде још који пут прочитај шта је човјек написао, можда и схватиш, мада сумњам, много си глуп, а уз то и безобразан.
У шта се уздамо сазнаћеш ако будеш насрнуо на туђе, бићеш дочекан као и свака лопужа.
Imam li šta tvrdo, zna ti žena, nije se žalila.
Drugo, čudno što se brineš se za moje prkno, biće da ponosno paradiraš podgoricom, nije joj ni čudo što dolazi kod mene.
Огласи се Бечићу трањо једна.
Moli se za Crnu Goru i napredak svih njenih gradjana. Znači ima Crne Gore. A više nismo ni volovi. Kasno. I sada nedovoljno.
Biti vo nije uvreda. Mitropolit je sudski oslobodjen za tu izjavu. Pronasao si se tu?
Dobro onda vole.
Kome vi objašnjavate,pa Mila to ne zanima ,reče sinoć.Njemu MN potice od 2006.Sve pre toga je bezvremeno.Osim toga reče da je Vladika Amfilohije bio uzdržan 2006,i kritički se odnosio prema MIlosevicu.Dakle svi su spavali sok je on prvo preveslao Moskvu ,koja ga je prva priznala,pa onda izbacio ćirilicu,jezik,Njegosa.Ubacio u brzinu i ušao u nato,priznao kosovo*,i šta treba još da uradi?Zatrovao mlade,navijače,glumce,osoblje ambasada,i tek će se pokazati koga.A sad svi kuku Todore.Teško Srbima tamo.Ali on vlada,reče sinoć,ništa mi niko ne može.
Pametno dosta da razumije,ali ne i Milu.Kako ce se samo z….ati ni sam svjestan nije.
ustav iz 1905? ustav sv. sinoda u cg iz 1903? sintagma iz 1885?……. mpc ništa o tome???????
Sveti sinod nvo cpc…ahahahahahshaha…sto posto
Милета, положај цркве у држави не може да одређује световна власт.
Ovi nesrećnici što se pozivaju na ustav iz 1905. ne znaju ni đe su šuplji, ali bi da uređuju Crkvu po njihovom bezbožničkom nahođenju. Neznalice, svjetovna – državna vlast ne pita se sa Crkvom, Tramp, recimo, može proglasiti autokefalnost „pravoslavne crkve Indijane i Ohaja“, staviti to i u povelju UN, ništa mu ne vrijedi, to je i dalje grupa građana na putu u pakao. Crkvi ne treba državno priznanje, njena glava je Gospod Bog naš, šta ste vi prema Njemu? Niko i ništa, prekrižene nule!
upravo tako. ovi titogorci pricaju o drzavi kao da se radi o Bogu. kuku onoj drzavi koju su oni stvarali i branili. Milo Djukanovic je komunisticki isprdak. Nikakve veze nema sa dinastijom Petrovic Njegos, i nikakve veze nema sa Kraljevinom Crnom Gorom koja je bila izrazito srpska drzava sa perperom (valutom Dusanovog carstva), SPC, cirilicom, srpskim jezikom, srpskim narodnim skolama i trobojkom. milo kriminalac samo odradjuje prljave poslove svojih gazda. ne pita se ni za sopstvenu guzicu, koja sluzi za zadovoljavanje svojih bosova. sitni kriminalac koji nosi torbe pune dolara i evra. digao je dukljansku ruljicu, gospodi/eliti bez gaca, da sruse vaskoliko srpstvo. sa raspop Mirasem, tendom i Mirnom u tangicama ce nas sve pomlatiti, pozapaliti i podaviti.
Za sve ovo je kriv onaj Backović. Provocira sa krstionicom i eto zakona. Sve je moglo biti drugačije. Sad je kasno.
Koji zakon? Nema ga. Samo predlog
Mis’im se trebali kome Srbskome Popu u Crnoj Gori treutno da kupi kuver, pa da se ljucki spakuje na vrijeme za Prijepolje?
Ima lijepijek kuvera na snizhenje da se sad kupe u vr ljeta pa da se ovi popovi fino spreme, e mislim imaju dosta onijek zlatnijek mantija i dezena, i crevalja, i onijek balona kapa izvezenijek sa zlatom, pa to sve fino da spakuju da neostavljaju odhje kad skorijek dana bidnu odlazili.
Uvijek sam tu sa vrlo donbrom namjerom da im pomognem da se fino spakuju. A za Dhzomin stomak, on se sma mora brinut kad otide u Srbiju zemlju Srbadiju.
Ajde splačino ljudska nepismena (trebali kome popu).
„MI SMO SE IZ RUSIJE POVRATILI I U IME BOZIJE ZAUZELI SVETU KATEDRU AUTOKEFALNE CRKVE U BOGOSTICENOM KNJAZEVSTVU CRNOGORSKOM NA KOJU SMO I SVETIJEM DUHOM POZVATI“
MITROFAN BAN U PISMU CARIGRADSKOM PATRIJARHU JOAKIMU IV 1885.
Ovo su cinjenice gospodo iz MCP Srpske crkve i zato si vam uzaludne obmane i falsifikati.
azdicu bitango. ti si „naucnik“ koji navede jednu recenicu koja ti odgovara pa izbacis sve one koje direktno ponistavaju ono sto si htio da utvrdis sa prvom (izvucena van konteksta). stari nacisticki student. sluzis se trikovima i obmanama. lud je ko bi se s’tobom ikad raspravljao. mitrofan ban nije bio dukljasnko ustaski kvisling kao sto si ti.
da imamo samo Gorski Vijenac i nista drugo, dovoljno je da potkopamo sve tvoje argumente zauvijek.
ti si stari bot/placenik/propagandista. situacija je ozbiljna jer vidim da ste svi aktivirani i u ofanzivi. ne moze ustasija bez srba. srbi ne zaviruju po vasim niskotiraznim portalima. ne mozete nas ocima gledati, a cim nas nema pratite nas kao kerovi.
Procitajte srpski casopis „Srdj“ iz Dubrovnika 1901, u njemu je objavljena prepiska Njegoseva i karlovackog mitropolita Josipa Rajacica 1832., a Njegos pominje u toj korespondenciji Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Kao sto Njegos u ugovoru o prodaji manastira Stanjevici pominje crnogorsku naciju.
Odakle ti izljeze majmune nepismeni