Зашто се спрема пљачка светиња Митрополије црногорско-приморске
1 min read
Долазак пред Скупштину
Пише: Стеван Зивлак
Која је намера црногорских власти да заокружујући већ донесене расистичке законе криптоколоније која се зове Република Црна Гора, након доношења Закона о вјероисповести, крене у насилно одузимање Свете имовине Митрополије, доношењем одлука у управном поступку без права жалбе и без обавештавања законитог савесног власника?
Одговор је крајње једноставан: новац.
Новац
У свим одлукама унутрашње природе колонијалних управа распарчаних делова бивше Југославије се крије отворена намера управитеља тих колонија за лично сопствено богаћење и богаћење њихове камариле.
Наиме, почетком деведесетих је постигнут консензус између издајничких структура предвођених Туђманом и Милошевићем, да се растури СФРЈ, да се претвори у спољном деловању у низ криптоколонија, а у унутрашњем у криптоконцентрационе логоре полуотвореног типа, да германски народи који владају поробљеном ЕУ, преко корпоративног капитала извлаче сав вишак вредности са тих територија и контролишу целокупни капитал а да унутрашња квислиншка администрација се финансира директном пљачком сопственог становништва.
При томе, искоришћен је као најоптималнији модел који је ушао у гене становништва колонија на Балкану, дахијско-кабадахијски систем Отоманског царства који је опстајао на овим просторима вековима.
Концепт није замишљен као одржив систем који може да гарантује дугорочан опстанак народа, већ примећујемо након 30 година да је систем кренуо у самораспадање, по моделу који је наступио у поробљеној Србији пред Први српски устанак.
Квислиншке власти су у све већем проблему да финансирају трошкове своје корумпиране власти, који чак угрожавају профите међународних корпорација које су скривени власници тих колонија.
Сједињене америчке државе су, ради заштите англосаксонских интереса на овим простору, који су потиснути заједничком немачко руском политиком на Балкану, покренуле недавно опсежну акцију смањења илегалних токова новца квислиншким властима са тржишта наркотика, наоружања, крадених уметнина , уметничких дела, стилског намештаја, злата, дијаманата и других драгоцености, шверца миграната, проституције итд. Ко год летимично прати медије зна о чему се ради.
Српска православна црква има огромну имовину
Дошло је до наглог смањења прилива готовине и квислиншке власти су се нашле у проблему како да финансирају илегалне активности и своје присталице, које су знатно подигле лични стандард и троше велика средства на месечном нивоу.
Из осиромашене колоније се са све већим трошковима извлачи преостали капитал, нема се више шта опљачкати те је на ред дошла Римокатоличка и Српска православна црква, које имају огромну имовину на овим просторима на веома атрактивним локацијама.
Намера црногорских власти је кристално једноставна: након доношења закона, она ће укњижити државу као власника једностраном одлуком, која ће бити коначна и извршна и те непокретности ће одмах понудити на тржишту заинтересованим купцима, а неке атрактивне објекте давати својим најближим сарадницима, по моделу како је опљачкана друштвена својина.
Митрополија ће бити упућена на дуготрајан судски поступак пред партијским судовима и евентуално кроз неколико деценија остварити право на симболичну новчану реституцију, мада је по одредбама закона предвиђена конфискација без накнаде. Иза ове процедуре је стало Веће Европе а за та решења су гласали и представници Србије и директно су одговорни пред Богом за евентуалне последице.
Из одредби овог закона нису изузета гробља, православна, католичка и исламска, она ако се налазе на атрактивним локацијама ће бити укњижена на државну својину, биће им промењена намена, проглашена за грађевинско земљиште, те након пар месеци од дана усвајања закона, кости црногорских предака ће бити преоране а на њихово место изграђени хотели, ресорти, апартмани итд.
Ако неко мисли да су то неосноване слутње, нека прошета до Новог Сада, па нека види судбину Српског православног гробља које су аутономаши прекопали и на његовом месту иза Успенске цркве направили Српско народно позориште које је успут речено архитектонско ругло, а садашње власти монтажни паркинг поред . Преко пута ње, срушена је стара Јерменска православна црква , украс и светиња старог Новог Сада и понос и дика старих новосађана , направљена је пословна зграда спољнотрговинске компаније Интерсервис. То се дешавало 70 тих када је владао социјалистички ред и поредак.
Прошле године у Новом Саду на месту чувеног Јерменског православног гробља, на костима мучених Јермена је направљена велика пословна зграда. Епископ бачки Иринеј који столује у Новом Саду, две стотине метара од тог гробља, није благоизволео да покуша заштитити те мученичке православне кости припадника поносног јерменског православног народа који је геноцидом отоманских власти истребљен са својих вековних станишта, преживели су братски примљени међу православном новосадском браћом. Упоредимо различито понашање нашег часног епископата у Црној Гори и помолимо се Богу за успех њиховог прегнућа, а не замеримо на понашање нашег новосадског епископа, тежак је крст који је изабрао да носи.
Због тоталне медијске блокаде и чињенице да су сви слободно мислећи новосађани или ликвидирани, протерани или подвргнути тридесетогодишњој тортури, ова чињења су прошла незапажено, што ће се десити и страдалној православној Црној Гори, ако благовремено не реагује.
Гробља се уништавају из ритуалних окултних сатанистичких разлога, као што је то учињено у поменутим примерима. Уништава се Крст, православна молитва, спаљују и уништавају кости православне, кида се нит са духом предака, то је посебна тема, коју остављамо за другу прилику.
О претварању значајних објеката и непокретности у музеје, хотеле, ресторане итд, није потребно ни писати, то се подразумева, тиме ће се бавити и мрцварити Митрополију, ниже рангирани представници црногорског режима.
Венецијанска комисија и Веће Европе као њен оснивач су начинили цивилизацијски злочин, незабележен у модерном европском праву, да су мишљењем те комисије дозвољене масовне конфискације покретних ствари : икона, реликвија, олтара, харање ризница, моштију итд, по моделу Павелићеве НДХ, која је кроз скоро истоветне прописе отела комплетну покретну и непокретну имовину Српске православне цркве, похарали Патријаршијски двор у Сремским Карловцима , све манастире и цркве, црквене општине итд, и на црквеном земљишту провеле колонизацију усташких породица. За очекивати је да ће ускоро бити похарано седиште славне Цетињске митрополије, да ће се брижљиво чуване њене ризнице развући, по моделу усташких зверстава у Срему за време Другог светског рата.
Преко 50.000 чланова усташких породица је насељено само у Срему већином на црквеној имовини, а након Другог светског рата их је остало више од 30.000. , многи од њих су инкорпорирани у нову власт. У Славонији , Далмацији и другим крајевима данашње Хрватске, подаци су још драстичнији.
Моја скромна процена је да су покретне ствари, и то оне највредније, прве на удару, пошто дуговања на црном тржишту капитала су све већа, а рокови истичу за многе актере ове нечасне работе. Овде укључујем и архиве и архивску грађу, то је посебна област коју остављам за неку другу прилику.
На нелегалном тржишту антиквитета, реликвија и уметничких дела, архивистике итсл, се могу достићи неслућени износи , који могу обезбедити наставак колонијалне управе у Црној Гори за још деценију, две.
Рука Јована Крститеља
Митрополија црногорско приморска у својим ризницама држи најсветију реликвију Хришћанства, можда и савремене Западне хришћанске цивилизације а то је рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа Исуса Христоса.
Та рука има непроцењиву вредност на црном тржишту и брзина којом се усваја овај закон, који је иначе неспорно противуставан у Црној Гори, што ни власти не поричу, говори можда о томе да је лицитација на црном глобалном тржишту окончана, цена утврђена и да је и датум трансфера одређен.
Свим актерима се жури, у питању је шаролика екипа, а без српских власти, та финансијска операција се не може окончати успешно.
Што се тиче СПЦ, ситуација је крајње једноставна, то је сазивање СА Сабора, доношење чврстих одлука и интернационализација питања заштите имовине, пре свега код потписница Версајског мировног споразума и врховног покровитеља светског мировног поретка а то су Сједињене америчке државе. Оглашавање СА Синода, као ненадлежног органа значи, да је неформално одлучено да се иде погрешним путем чврсте контроле Цркве од владајуће партије, пошто би њено самостално наступање брзо поломило окове којима су балкански народи оковани. О сопственом путу ће Патријарх српски морати одлучити ових дана, њему је можда и најтеже.
Помолимо се за успех прегнућа наших часних епископа, а Господ ће већ наћи начине да њихове активности буду успешне.
Још важније је помолити се за несретнике, припаднике нашег народа који проводе вољно или невољно овакве активности против сопствене вере, историје и Цркве. Њима је много теже него нама, они су прешли на тамну страну историје.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Истина избија на видело, још мало па ћемо доћи до броја од 12.763 колико је у јануару 1942. године изнео у Мађарском парламенту посланик гроф Ендре Бајчи Жилински као број добијен из мађарских војних извора тражећи заустављање безумног злочина над цивилним становништвом речима „да на мађарски народ не падне вечита срамота да је злочиначки народ“ због чега је главом платио.
Том броју се слободно још може додати број од неколико стотина жртава колико је убијено од тренутка изношења броја у парламенту од стране једног часног мађарског парламентарца до заустављања монструозне Рације и колико је непобројаних Срба побијено по улицама Новог Сада и двориштима кућа које су узорне мађарске комшије проказале као српске. Хлебарски сокак, данашња улица Светозара Марковића, је био прекривен телима насумице побијених пролазника о чему сведоче фотографије ревносних војних фотографа задужених за скупљање трофејних фотоса својим претпостављенима са којима ће се они хвалисати као истински родољуби када се буду вратили у Пешту. Све те жртве су сахрањене ноћу на маргини најстаријег православног гробља у Новом Саду, Алмашком гробљу, у масовним гробницама поред жртава уласка Мађарске Краљевске војске у Нови Сад 13 и 14. априла 1941. године када су војници убијали Новосађане по улицама да би својим претпостављеним војним и цивилним газдама представили да су Нови Сад освојили у борби.
Нажалост, масовним гробницама жртава Мађарске Краљевске војске из 1941. и 1942. године, придружиле су се и масовне гробнице жртава тзв. ослободилаца из 1945. године када су без суђења убијани имућнији Новосађани српске националности да би им се отела имовина. Све те масовне гробнице су биле препознатљиве по улегнућу које су направиле на површини земље обрасле травом и биле су поштеђене све до 2003. године КАДА ЈЕ СКУПШТИНА ГРАДА НОВОГ САДА ПРОМЕНОМ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА УСМЕРИЛА ПРОДУЖЕТАК ПАРТИЗАНСКЕ УЛИЦЕ ПРЕКО АЛМАШКОГ ГРОБЉА И НАВЕДЕНИХ МАСОВНИХ ГРОБНИЦА. Осим новца, постоје и други разлози, много дубљи и опаснији што видимо на овом примеру.
Hvala jos jednom na komentaru draga.moja sugradjanko.
Nadam se da cemo oboje doziveti bolje vreme i bolji grad u kome zivimo., a pomozimo koliko mozemo nasoj pravoslavnoj braci u crnoj gori.
Bog im pomogao
Stevan Zivlak
За све нас :
Та знају они
Србине брате немој изнемоћи!
Та знају они права нашег моћи;
Та знају они ко по сраму лута,
А знају људе са правога пута;
Та знају отров из својих извора,
И знају да се то пити не мора,
Та знају они, знају, добро знају —
А ти се држи док и не признају!
Та знају они да ми нисмо чета,
И да је нама домовина света;
Провиде они народне нам груди,
И знају за чим свесна душа жуди;
И знају да се радо трпи за род,
И знају да смо и какав смо народ;
Та знају, знају, добро они знају —
А ми се држ,мо док и не признају!
Та знају они шта је жеља срећна;
Та знају да је правда само вечна;
И знају они — у доброј су школи —
Да једна рана цело тело боли;
Та знају они и увиде чисто
Да Србин неће у самоубиство;
Та знају они, знају, добро знају —
А ми се држ,мо док и не признају!
Та знају они да смо тврди, смели,
(А још би мало варати се хтели),
А знају да смо једноставна душа,
И да се народ издајица гнуша;
Та знају они шта нам свима прети,
И страх већ преза у њиној памети;
Та знају они, знају, добро знају —
А ми се држ,мо док и не признају!
Та знају они међу таштом труду,
И знају они да је то залуду.
Сећају с, они својих пријатеља
Кад нас је стегла општа куга веља.
Та знају они да ђаво не спава;
Да слога само нас и њих спасава;
Та знају они, врло добро знају —
А ми се држ,мо док и не признају!
Та знају они, браћо моја мила,
Где пропаст зија — далеко нам била!
Та знају они где је гроб слободе,
Знају и тебе, мој јуначки роде,
Чули су, вид,ли, куд се жељом крећеш.
Да друкче не знаш, не можеш и нећеш,
Та они знају, врло добро знају –
А ми се држ,мо док и не признају!
Јован Јовановић Змај
СВАКО ДОБРО, СТЕВАНЕ !
Нити шестомесечни протест новосађана против скрнављења најстаријег православног Алмашког гробља са више протестних скупова и више блокада најпрометније раскрснице у Новом Саду, нити петиција грађана Новог Сада са више од 30.000 потписа, нити долазак руског и белоруског конзула који су тражили одговор о судбини 24 црвеноармејца сахрањених у појединачним гробним местима 12 наспрам 12 као да су у строју, није зауставило Градску управу Новог Сада под управом ДС и ЛСВ да у октобру 2003. године багерима прекопа масовне гробнице и 54 појединачна гробна места од којих је најсвежији гроб био 2 године стар.
Згрожени Новосађани су ускочили у ископану масовну гробницу да би телима спречили даљи вандализам и скрнављење најстаријег православног гробља. Полиција Новог Сада, на чијем је челу био Ђорђе Остојић, касније заменик тужиоца за организовани криминал са седиштем у Новом Саду, је три дана држала заточене грађане у масовној гробници у циљу исцрпљивања протестаната, да би трећег дана била присиљена да сиђе у гробницу и на рукама изнесе грађане који су телима бранили најстарије православно гробље од незаконитог преоравања и скрнављења.
Грађани имају право да одбију наређење полиције ако сматрају да није у складу са законом, а полиција не сме да примени физичку присилу, јер то представља пасиван отпор грађана. Увече трећег дана, 18.октобра 2003.године, јер дању нису смели, ухапшени протестанти су одведени пред дежурног прекршајног судију где је судија Нада Гостојић спасила част судству ослобађајућом пресудом за протестанте са Алмашког гробља. У овој незаконитој акцији хапшења, у гробници петоро заточених протестаната, учествовало је више од 100 (сто) полицајаца који су у ширем окружењу спречавали долазак грађана у помоћ заточеним протестантима.
Вредно је истаћи да је после покушаја заплашивања заточених протестаната довожењем металног кавеза на камиону који ће дизалицом бити спуштен у гробницу и заједно са убаченим протестантима подигнут на камион да се тако приведу у полицијску станицу, затим доношењем ручног бацача мрежа на уличне протестанте ради имобилизације, али за ову сврху ради извлачења протестаната мрежом из гробнице, доведена новосадска интервентна јединица одбила наређење и саучесништво у миленијумском злочину ризикујући радно место.
Ђорђе Остојић је био приморан да доведе београдску интервентну јединицу, која није знала где, нити због чега су ту доведени и која је послушно извршила задатак; полицајци су сишли у гробницу и из блата извукли лежеће протестанте и на рукама их изнела из гробнице. Да, било је блата до чланака, претходно је била провала облака тако да се вода са виших делова Алмашког гробља у бујици сливала у гробницу тако да је претио потоп гробнице да је потрајала провала облака.
Месец дана касније, 13.новембра 2003. године, када су у јутарњим сатима започете „ексхумације“ појединачних гробних места без решења о ексхумацији, протестанти су поново телима бранили кости својих предака, полегали су на гробна места и својим телима бранили незаконито прекопавање гробова. Опет је полицији додељена нечасна улога да незаконито и противуставно похапси протестанте да би се извршио злочин миленијума.
За разлику од првог пута када су протестанти били заклоњени грађевинском оградом и опкољени кордоном полиције да нико не би могао прићи, овог пута је на гробљу било више грађана, родбине сродника чије ће гробове вандалски бити прекопани. Да би их заплашили, полиција се грубо понашала према лежећим протестантима вукући их за ноге преко гробова и корења посеченог шибља, да би их тек пред колима као врећу убацила у марицу.
Суд је по други пут ослободио ухапшене протестанте на ноћном суђењу. На поднету кривичну пријаву због основане сумње да је извршено кривично дело тероризма,против Јожефа Касе, потпредседника СРЈ, Ненада Чанка, председника Покрајинске скупштине, Ђорђа Остојића, начелника полиције, Борислава Новаковића, председника Скупштине града који се пуне 4 године лажно представљао као градоначелник, Бранислава Поморишког, председника Извршног одбора Скупштине града, Јелене Јевтић, директорке погребног ЈКП Лисје и других чанколизаца.
Postovana Branka,
Hvala na dragocenim podacima kojima ste doprineli mom tekstu.
Zelim vam puno srece i zdravlja
Stevan Zivlak
Zije@, u pravu ste… Autor teksta, Stevan Zivlak, izvodi pogrešan zaključak konstatujući da je primarni motiv diktatoru Đukanoviću u ovom antihrišćanskom projektu novac… Nesporno je da Đukanović i družina nijesu alergični na euriće, ali ovdje je riječ o projektu kojim se želi napraviti otklon od srpstva i pravoslavlja kao jedine brane za stvarenje novog „čovjeka“ u Novoj Crnoj Gori – homomontenigersa ili homodukljanikusa, koji neće imati ama baš nikakve veza sa iskonskim Crnogorcima tj. crnogorskim Srbima…
Slazem se u potpunosti, o tome sam pisao u prethodnom clanku u borbi za veru.
Mozda najopasniji rezultat ce biti samoukidanje nezavisnosti, kroz krsenje Versajskih sporazuma, sto je direktan interes porazenih drzava u Prvom svetskom ratu.
Hvala sto ste procitali clanak.
Pozdrav
S.Zivlak
Postovani Brakocevicu,
Hvala sto ste procitali moj clanak.
Slazem se sa vama, ali sam zeleo da upozorim citaocr na ovaj aspekt.
Pozdrav i srecno
Stevan Zivlak
Zato što je DRPS dobio naredbu da se svi pocrnogorče. Iz Europe. I dali su im dosta para..
Slazem se u potpunosti, o tome sam pisao u prethodnom clanku u borbi za veru.
Mozda najopasniji rezultat ce biti samoukidanje nezavisnosti, kroz krsenje Versajskih sporazuma, sto je direktan interes porazenih drzava u Prvom svetskom ratu.
Hvala sto ste procitali clanak.
Pozdrav
S.Zivlak