Митрополит Амфилохије: Безакон о слободи вјероисповијести је повратак на законодавство проклетог цара Дукљанина

13 thoughts on “Митрополит Амфилохије: Безакон о слободи вјероисповијести је повратак на законодавство проклетог цара Дукљанина”

1. ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР С ПЕТОКРАКОМ!

   Српска православна црква у Црној Гори, слично као и у другим крајевима тадашње Југославије, није уништавана само споља – комунистичким и другим злочинима – већ је подривана и изнутра. Комунисти су успјели да заврбују неколико свештеника, а неколико их је стало на страну црногорских сепаратиста.

   У цетињској Богословији комунисти су током рата успјели да створе веома јаку скојевску организацију. Од око 140 богослова чак је 80 било симпатизера СКОЈ-а. Већина њих је отишла у партизане, неки су изгинули, други су се истакли у прогањању цркве и високо су се успели у комунистичко-државној хијерархији. Веселин Булатовић, један из те генерације цетињских богослова, био је министар унутрашњих послова Црне Горе и познати голооточки мучитељ.

   У комунистичким редовима били су распоп Блажо Марковић, Бошко Поповић, Симо С. Радуновић, прота Јагош Симоновић (у прво вријеме архијерејски намјесник у Колашину, доцније Титов пуковник), Леонтије Марковић (острошки архимандрит), распоп Јово Радовић (вјерски референт у покрајинској комунистичкој влади за Црну Гору)…

   Међу издајнике у црквеној кући спада и Удружење свештеника Црне Горе која је Удба основала 1945. године, а први предсједник му је био поп Петар Капичић. Уз помоћ Удружења, власт је осудила митрополита Арсенија Брадваревића, помогла се при рушењу Ловћена и у другим сличним пословима.

   Милиција је ноћу упадала у свештеничке куће и црквене објекте и са пиштољем на слепочници водила свештенике на упис у Удружење.

   Преко овог Удружења, власт је објавила црквени календар за просту 1945. годину. На насловној страни, у самом врху, стоји комунистичка лозинка: „Смрт фашизму, слобдоа народу“, испод тога стилизовани крст, а испод наслова је велика црвена петокрака! Посебну улогу у овоме је одиграо поп Ђорђе Калезић, први предсједник владине Комисије за вјерска питања у Црној Гори.

   Одмах после рата, звјерски је убијено неколико свештеника. У Кртолама код Котора, ухапшен је прота Михаило Барбић, под лажном оптужбом да је издао Њемцима неке комунисте који су касније ликвидирани. Дуго је звјерски мучен у которском затвору, гдје је и убијен, а његов леш је бачен у затворску септичку јаму.

   На другој страни Црне Горе, поп Пријовић, са Чемерна код Пљеваља, убијен је децембра 1945. Претходно је нељудски мучен, бацан у воду по децембарском мразу, јахан, чупана му брада, сурово батинан. Мучитељска машта предано је радила, па је на крају везан за волове и тако вучен по прашњавом и џомбастом друму.

   Одговори

2. cetinje grahovo cevo lazno se predstavljas to je stara crna gora koju bi ti ostavio a ostalo da pripojis srbiji …murasu nikad vise 1918 kad ste nam oteli drzavu…1920 ste nam oteli autokefalnu crnogorsku crkvu sto pise u prvom i jedinom tomosu spc od 19.02.1922.koji je kralj aleksandar kupio….

   Одговори

3. cpc je crkva svetog ivana crnojevica…to je bila to ce i ostati…svako svoju drzavu ..crkvu…jezik….zastavu i himnu i sudbinu…neka su vjecne i srbija i crna gora…

   Одговори

   1. Раде, то тако функционише у политици и у национализму, у Цркви су друга правила, она је назависана од државе. то што си написао је по Цркви јерес, национални јерес. Парафразирам ти, не може се ˝национализовати Христ˝. Да би био у духу Цркве православне мора се неко из ДПС-а, јер је то та политика, најпре замонашити, па онда испросити аутокефалност цркве коју помињеш.
      Живела Србија, Живела Црна Гора.

      Одговори

      1. Није тако Небојша ,Хитлер није имао све своје,ово је мало више од тога!

         Одговори

   2. Slažem se svakom svoja država. Mi Srbi u Crnu Goru ištemo svoju državu!

      Одговори

   3. Ne lupetaj. Umorismo se od vasih gluposti i trabunjanja.

      Одговори

   4. Nije CPC crkva jer autokefalnost nikad nije dobila. Ne morate imati po svaku cenu neku kvazi crkvu i jezik na silu i kasapiti istoriju da biste izgradili novi nacionalni identitet. Ukoliko vam je potreban, iskrenošću i normalnim, pitomim pristupom ga možete zadobiti, ovako ste samo smešni.

      Одговори

   5. Раде, гдје ти живиш и имаш ли очи?
      Та твоја света ЦПЦ за 30 година није могла да нађе ни једног вјерника и народ јој уопште не вјерује.
      Долази ли то теби до мозга, без обзира колико је мали?
      Постоји само једна Православна црква у Црној Гори, а то је општеприхваћена СПЦ.
      Е, друга је ствар што тебе Мило и Душко користе да се они бескрајно богате и бахате, а тебе задајају будаластим „патријотизмом“.
      Стварно сте доказали да ништа не поштујете, да ништа не знате и ништа не радите и само се криминалом бавите.
      Зато и треба сваки од народа да се припоји својој матици, а теби ето Стара Црна Гора. Остатак нема никакве везе са вама.

      Одговори

      1. Stvarno treba da se odvojimo od bolesnih monenegrina.

         Одговори

   6. Као цар Диоклецијан je био најжешћи прогонитељ хришћана, а прогоне је отпочео око 303. године објављивањем Четири едикта. Најпознатија жртва његових прогона био је Свети Дује.
      У приватном животу доживио је тешку трагедију кад му је цар Лициније убиo жену Приску и кћер Валерију. Oтровао се 311.године да би избjегао Лицинијевој срџби. Саркофаг са његовим тиjелом се налазио у маузолеју у центру Диоклецијанове палате. Хришћани су га касније уклонили, а маузолеј је постао катедрала Светог Дујe.

      Одговори

      1. https://www.in4s.net/skrivena-strana-istorije-nikad-vise-1916-kapitulacija-i-okupacija-crne-gore/
         Краљевине Црне Горе као суверене државе фактички је отпочео преговорима о примирју са Аустро-угарском, а потом одлуком Владе Црне Горе да потпише акт о капитулацији и изађе из рата 1916. године. Након безуспјешних преговора о примирју, одредбе о полагању оружја, са црногорске стране, потписали су 25. јануара 1916. око 18 часова бригадир Јово Бећир и командир Петар Ломпар. Испред Аустро-угарске армије документ су потписали генерал Виктор Вебер и генералштабни мајор Шупич; потписивању су присуствовали мајори Густав Хубка и др Праунсбергер.
         Одлука о уједињењу Црне Горе са Србијом потврђена 1920. – на референдуму под контролом сила победница!
         Имате ли још питања лажови?

         Одговори

      2. Najranije spominjanje Dioklecijanovog rodnog mjesta pojavljuje se u djelu Epitome De Caesaribus u drugoj polovini 4. vijeka, svojevrsnom žitiju rimskih imperatora, često pripisivanoj Aureliju Viktoru. U ovom dokumentu Duklja (Dioklija) navodi se kao rodno mjesto rimskog cara najzloglasnijeg progonitelja hrišćana, po kojoj i nosi ime.

         Одговори