Митрополит Амфилохије: Данас Цркву гоне обезбожени потомци крштеног народа
1 min read
Митрополит Амфилохије (Фото: Јован Д. Радовић/Митрополија)
У оквиру традиционалне манифестације „Дани Светог Јована Владимира“, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, на празник Светог цара Константина и његове мајке Јелене, Свету архијерејску литургију на остацима манастира Пресвете Богородице на Ратцу у Бару.
У архипастирској бесједи владика је казао да је могуће да су овај свети храм на коме се прославља Господ вјековима, подигли управо Свети цар Константин и царица Јелена, подсјетивши да је он владао овим крајевима, као и да су прве светиње подизане у његово вријеме, посебно овдје у приморје.
“Отуда је његов празник поред празника Пресвете Богородице празнован на овом мјесту гдје је била јединствена Црква Истока и Запада која се сабирала у име Господње. То заједништво се наставља и данас. Наша браћа римокатолици служе своју службу, а и ми настављамо ту свету традицију везану за цара Консатантина и Јелену.”
Подсјетивши да је Свети цар Константин видио знамење часнога крста на небесима и натпис “Овим побјеђуј”, Високопреосвећени Архиепископ цетињски је казао да је у знаку часнога крста била његова побједа у борби са Максенцијем. Благодарећи његовој мајци Јелени, која је већ била примила вјеру хришћанску, он се обратио вјери хришћанској, одричући се од паганства, многобоштва. У његово вријеме је донијет Милански едикт (закон), 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Тада је Црква призната у ондашњем Римском царству, које је почело да се претвара у Ромејско царство, нарочито на Истоку, гдје је цар Константин пренио своју престоницу у Константинопољ, Истанбул.
“Видио је свјетлост небеску и Часни крст Свети цар Константин и обратио се Господу. И раширила се Црква Божија од његовог времена и до данас се шири у читавом свијету”, бесједио је владика истичући да је и цар Константин видио свјетлост и знак крста, као што је видио и апостол Павле – Савле, када је кренуо да настави гоњење хришћана послије смрти архиђакона Стефана.
По његовим ријечима цар Константин је просвећен истом том божанском свјетлошћу Духа Светога којом је био просвећен Свети апостол Павле, као и свети апостоли на Сионској гори на Тројичиндан. Тада је Дух Свети сишао на њих и они су почели да говоре различитим језицима обасјани свјетлошћу Божијом и, како је истакао, ту је и утемељена Црква Христова. Апостоли су одатле кренули да проповједају Јеванђеље широм свијета, сви до једнога посвједочивши Господа не само проповјеђу и ријечима, науком Христовом, него и мученичким страдањем, као што је и сам Господ пострадао.
“На том њиховом страдању и распећу саграђена је Црква Божија и до данас разапињана, гоњена и прогоњена. Нажалост ево и у нашој Црној Гори поново се прогони Црква Христова од стране обезбожених потомака крштеног народа, крштаванога од времена цара Константина, нарочито од времена Свете браће Кирила и Методија, Светих Наума и Климента”, рекао је Архиепископ цетињски.
Додао је да је ово свето мјесто на Ратцу свједочанство страдања и распињања Цркве Божије и оних који јој припадају а у исто вријеме свједочанство живога присуства Христовога, Пресвете Дјеве а онда и Светих царева Константина и Јелене равноапостолних, који су Цркву Божију васпоставили, утемељили. За цара Константина и царицу Јелену везано је и откривање Христовога Крста и подизање Храма Христовог Васкрсења у у Јерусалиму:
“И од тада, од времена цара Константина, не само у Цариграду, Црква Божија је била раширена свуда па и код нас… од Светих Наума и Климента, Светих Немањића, Светог Јована Владимира.. и редом до наших времена, Светог Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, Светог Петра Ловћенског Тајновидца, Светога свештеномученика Јоаникија…”
Осврћући се на страдање Светога свештеномученика Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и преко 120 свештеника, који су на апостолски начин посвједочили вјерност Христу Богу и Цркви, Митрополит Амфилохије је казао да није лако с Богом ратовати.
“Даће Бог да се и овој црногорској власти врати разум и памет, да не ратују са Богом, нико Бога и Цркву Божију побједио није на овој земљи већ двије хиљаде година а гонили су је и прогонили сви одреда, још од времена Нерона”, казао је Високопреосвећни. Направио је паралелу да као што су хришћани за вријеме Нерона оптужени да су спалили Рим, иако га је спалио сам Нерон, тако и данас Цркву оптужују да је против државе.
По његовим ријечима наставља се гоњење Цркве Божије и покушај да се угаси свјетлост небеска, непролазна, која освјећује и просвјећује сваког човјека који се рађа на земљи. Та свјетлост призива све људе и земаљске народе, да буду освећени и просвећени кроз Тајну крштења, миропомазања, припремљени за вјечно божанско достојанство, за Царство небеско. С друге стране, објаснио је, демонска сила покушава да угаси ту свјетлост божанску и да људе веже само за оно што је земаљско, пролазно, ништавно.
“Међутим, Господ је са нама, Мајка Божија, она која је родила Господа, такође је са нама и међу нама. Са нама су свети Божији људи који су себе жртововали за вјеру праву и који се и до данас жртвују широм свијета, чувајући ту божанску, вјечну и непролазну свјетлост као светионик свога живота и путоказ свима који се рађају на земљи. Нека би та свјетлост обасјала све људе, нека би Господ удостојио и нас у ово наше вријеме, да се поново васпостави то јединство Цркве Римске, Цркве Истока, која је сачувала изворно Јеванђеље древних апостола и Светог цара Константина и царице Јелене. Нека би Господ све уразумио да се вратимо Богу – Христу Господу и кроз Њега и преко Њега једни другима и вјечном нашем достојанству”, казао је на крају литургијске бесједе Митрополит Амфилохије.
На крају Свете службе Божије Митрополит је благосиљао славске приносе и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је да Света служба Божија свима буде на обновљење душе и тијела и да Бог благослови да се ова светиња на Ратцу обнови.
“Заједнички да је обновимо, наша браћа римокатолици и ми, да би преко ње обнављали оно изворно јединство Цркве Божије из времена цара Константина и светих апостола”, поручио је Високопреосвећни Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Манифестација „Дани Светог Јована Владимира“ у организацији Православне црквене општине Бар ове године, због епидемилошке ситуације, има молитвени катактер. Почела је у недјељу, 31. маја а завршава се сјутра на празник Светог Јована Владимира, када ће се у 9 часова у Саборном храму Светог Јована Владимира служити Света литургија а у 18 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служиће молебан.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zager Bijela ne kevci.
Anfilokije je ta put podrzo ovoga sto ga sad goni i ovoga bezboznika sto oče da osnuje crkvu političnim dekretom I dekretom da joj uzme sto je njeno. Anfilokije treba javno da pogovori o ovojo greski koju smo mu mi oprostili I da čiim prije počne obnovu cerkve u Mrtvo Duboko kako je obeco.
Црна Гора је посљедња искра српске слободе, изрека је (у различитим облицима) многих генерација Црногораца који су се народно-национално осјећали Србима.
Нека свједочанства о Црној Гори као посљедњој искри српске слободе
18. вијек
Митрополит скендеријско-приморски Данило Петровић је у прољеће 1712. године, пред напад Ахмет паше на Црну Гору, црногорским главарима на великој скупштини на Цетињу, између осталога рекао: Чули сте да се варвар азијатски кренуо да и ову последњу искру наше слободе угаси! Недајте се Црногорци!… Напријед јунаци за крст часни и слободу златну.[1]
Петар I Петровић Његош 1796. године пише (Проглас Петра Првог и црногорских главара) народу да је Црна Гора искра славеносербске волности коју Махмут-паша Бушатлија жели да угаси. [2]
19. вијек
Петар I Петровић Његош и Милош Обреновић су се дописивали. У једном од писама кнезу Милошу, митрополит цетињски Петар I му је у одговору, између осталога, написао своје виђење тадашње Црне Горе: …Но ево, љубазни Књаже, моје тешке жалости, што ја са сузама видим, да је овај биједни народ принуђен од глади и ћескоте расијати се, и да се ова мала искра славеносрпска слободна угасити хоће, која је од давних времена у овим горама сунаставоваше.[3]
Петар II Петровић Његош је по свједочанству Љубомира Ненадовића (књига Писма из Италије, први пут објављена 1881.) у Напуљу (у марту 1851. године), једне вечери говорио о Црној Гори, окупљеним житељима Напуља и једном Ротшилду. Између осталога је рекао: Црна Гора је град, у коме је опсједнута посљедња искра српске независности. Црна Гора је кремен, који на сваки удар огањ даје.[4]
Глас Црногорца је 1896. године, поводом 200 година династије Петровића објавио проглас Одбора за прославу тог јубилеја, у коме, поред осталога, пише: Тешки су настали дани за српски народ послије пропасти српске државе на Косову. Истина, поједини дијелови још неко вријеме животарили су, полагано издишући, али се најпослије и потоа искра слободе и независности умало није угасила… Још један мали ударац, и потоња искра српске слободе и независности угаси се!… Појави се Данило Петровић Његош, и Србин поново оживље… [5]
Гргур Јакшић је пишући о многобројним потурицама на Цетињу, у селу Дубовцу на путу из Бајица у Његуше, у Ћеклићима, Озринићима, Цуцама… написао: …они су у свакој прилици служили као мост за пренос турскога уплива у ову, једину искру, већ погашеног огња српске слободе![6]
Митрополит Црне Горе, Брда и Приморја Митрофан Бан је након освећења цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, 1900. године рекао: Славни господар Зете, данаше Црне Горе, Иван Црнојевић… потиснут од клетог непријатеља, са једном шаком јадне измучене србадије црногорске, уклони се у ове наше тврде планине, да у има чува потоњу искру српске слободе. [7]
Лазар Томановић је у једној пригодној бесједи истакао да су сви црногорски владари – од посљедег Црнојевића до свјетовних господара из породице Петровић-Његош, чували у Црној Гори посљедњу искру српске слободе. [8]
20. вијек
Глас Црногорца је поводом смрти цуцког војводе Милоша Кривокапића, 1907. године објавио похвални текст о покојнику, у којем је између осталога наведено: …војвода се Милош из младих година дао на изучавање оне сурове четничке школе, која је у његовој отаџбини осигуравала опстанак, која је његову отаџбину и стављала као жижу, као кулу свјетиљку унакрст раскомаданог Српства… [9]
Марко Ђукановић, дјед-стриц Мила Ђукановића је приликом проглашења Црне Горе за краљевину 1910. године, у својству предсједника Скупштине, одржао говор на отварању сједнице Народне Скупштине Црне Горе, у којем је између осталога рекао: …зна се, пошто је српско пропануло царство, да се Зетски господар Иван Црнојевић није покорио злој судбини осталога српскога народа, него се склонио у ове зетске планине, и тако основао Црну Гору, која је вјековима водила јуначку борбу, да сачува ову пошљедњу стопу српске земље, и зна се, да је на њој сачувала до наших дана пошљедњу искру српске слободе и независности. [10]
Крсто Поповић је 1919. године у писму објављеном у гласилу црногорске владе у изгнанству, Гласу Црногорца, истакао важност Црне Горе у Српству написавши да је: Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове [11]
Никола Петановић је у Америци, као ватрени присталица обнове црногорске независности, написао: Војска на Грахову је била обесхрабрена црногорском одбраном Ловћена, гдје је 500 година чуван барјак, симбол слободе Срба.[12]
21. вијек
у 21. вијеку у народу изостаје ова традиционална изрека, јер се понављање ове традиције, да је Црна Гора српска држава и држава српског народа, у данашњој Црој Гори кажњава разним санкцијама. Тако је ученик 7. разреда из Подгорице, 2016. године добио јединицу из историје, када је рекао да је Црна Гора српска држава. [13] Учитељица из Бара је 2020. године добила условни отказ јер је задала ученицима да сликају тробојку. [14] Наставница физичког из подгоричке Основне школе „Сутјеска“ 2020. године добила je отказ, јер је ђацима на часу рекла да су Црногорци заправо Срби.
A Bogobojazljivi su Vojvoda Mandic, Medo, Radun…super
Mrgud batali se te sendvicarske price. Procitan si.
… Prosvećeni vladiko, nijesu oni POTOMCI, oni su otomci!
Samo mi nije jasno o cemu ce ovi nasi iz Crkve da pegovaraju. Da bude bezimena Pravoslavna Crkva odvojena od Patrijarsije u Beogradu. Neka hvala. Ja vam ga u tu Crkvu necu ulaziti.
ili nas svjesno ili nesvjesno ali mislim na ovo prvo rastezete i rastezacete nas cijelo ljeto i na vama je da odgovorite sto je mandic i druzina trazila od vas i dali vi stojite iza odluke da front izadje iz parlamenta i da nam odgovorite zasto dozvoljavate da se front radi svojih politickih poena samo bavi crkvom srpstvom ko je njega ovlastio umjesto vas da on svaki dan u zadruzi zvanoj parlament po hinljadu puta spomenu srpstvo i crkvu i kako ce braniti crkvu . pa rekose li ovi iz fronta da ce poginuti ovaj radunovic ako se ko bude usudio da izglasa zakon i sto se desilo kasnije sve su iscenirali . znali smo to iz pocetka i drago mi je sto imam sve vise i vise istomisljenika i drago nam je da je sarkic sve objelodanio u vezi mandica i fronta koji su razbili proteste pokreta odupri se mada smo to svi skoro znali a mitropolit da odgovori na ova nasa pitanja i cudno mi je da mandic sinoc zaobilazi oca gojka koji ih je procita i skrenuo im paznju da se manu crkve a neka vode politiku van crkve . oce gojko odgovori casnome narodu povodom ovog dijaloga i uopste jer dostina iz ovih partija se kriju iza crkve ako neko misli da nijesam u pravu vidjecete uskoro predstavu u vezi sudjenja ovima iz fronta dok ne prodje sezona i onda predaja vlasti ka na tacni izvolite demantujte me.
да ли ви стварно замишљате да режим не жели крв? да ли ви замишљате да је СПЦ толико луда да му то дозволи? за одсудну битку никада није касно али црква ипак мора да покуша да је избегне. засада није одузета ниједна црква. надајмо се да до тога ни неће доћи. али ако дође до тога нека је Бог у помоћи црној гори. ајд да ја из србије пишем овакве подпаљивачке коментаре али да ви у црној гори то радите је крајње неозбиљно и опасно.
da iskoristim priliku da odgovorim mitropolitu jer izgleda da je ovo jedini portal na koji se moze komentarisati i dati neke predloge ka obicni gradjani jer mi na kraju krajeva odlucujemo tako bi trebalo. mitropolite amfilohije vi svakog dana odrzavate uz svo postovanje liturgije to vam je duznost ali nam drzite casove iz teologije o onom svecu o drugom svecu kojima se mi klanjamo ali ti nama mitropolite objasni kad ste poslali poziv vlastima na dijalog o zakonu o vjeroispovijesti i zasto se taj dijalog ne nastavlja i dokle mislite tako da sutite i dovodite vjerujuci narod koji je masovno na litijama branio ovaj zakon manipulisete odvracajuci nam paznju sa glavnih gorucih zivotnih problema sa kojim se obican narod suocava i zbog tih ekonomskih stvari je narod bio onako masovno izasa na ulice vi dozvoljavate da vas kritikuju razni pazini da ih vi ucjenjujete i postavljate ultimatume ali nikako da kazete kad ce se nastaviti litije oce li na kraj ljeta kad prodju izbori .
dome risto…ako ko koga goni …onda ti gonis crnu goru i sve crnogorsko …trides godina rasisticki urnises crnogorce kao narod….zajahao si na svetinjama crnogorske pravoslavne crkve…ali doci ce sve na svoje….brzija dana….
dome rade…. stize nova 1918 brzo….. idemo svi u crvenu hrvatsku…… biti cemo jos neovisniji…..
A sta ce tebi nesreco demonizovana svetinje kad pojma nemas ni o cemu?
Evropa je još od vremena renesanse počela da odbacuje crkvene dogme, a danas ih je u potpunosti odbacila. Tako da se može reći da je cijela Evropa „obezbožena“. To joj nije smetalo da postane najnaprednija civilizacija na svijetu, isto kao što je bila prije hrišćanstva, u vrijeme antičke Grčke i Rima. Ustvari, jedino u vrijeme hrišćanstva Evropa nije bila najcivilizovanije mjesto na svijetu. To su fakti koje niko ne može pobijati.
procitaj ponovo sta si napisao i razmisli malo glavom. Fakti su ti puni neznanja.
Fakat je da si glup.
-па само у два светска рата које су почели германи напумпани од стране англосаксонаца да би заједно уништили Словене и то у једном веку у коме како вели „мојмишкојегенијазавожњу“ није било хришћанске доминације, та напредна Европа је саму себе два пута уништила и убила 100нак милиона људи широм света.
Tugo moja…. Bjese li Komlen?….
Nisi ti ni stigao do Renesanse….
A kamoli do crkvenih dogmi….
Pa onda preskoci sve do….
Gues what?…. Fakata….
„Jedino u vrijeme hrišćanstva….
Evropa nije bila najcivilizovanije mjesto na svijetu“.
Pa postade civilizovana u „Obezboženosti“….
Srecna ti civilizacija…. I Evropa….
U „Obezboženosti“…. Mi ti ih ne branimo….
No nije sigurno da oni hoce tebe….
Ti nama ostavi Nase Svetinje….
NASE SU…. MI IH HOCEMO….
MI IH NE DAMO…. Obezbozenima….
Cudna li Cuda….
Obezbozeni se bore za SVETINJE….
I to NE NJIHOVE….