Митрополит Амфилохије: Маузолеј на Ловћену фараонски зиндан
Митрополит црногорско приморски Амфилохије освештао је данас звоник на Цркви Светог Петра Цетињског на Прчању и златни крст који је поклонио руски брачни пар, Андреј и Светлана који имају кућу у непосредној близини ове цркве.
Которски парох, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић изградњу цркве Светог Петра Цетињског на Прчању започео је 1972. године непосредно по рушењу Његошеве капеле на Ловћену. Црква на Прчању је прва која је изграђена по узору на Ловћенску капелу.
Света архијерејска литургија окупила је велики број вјерних Бокеља упркос смећу остављеном на путу испред оближњег католичког екуменског центра „Дон Бранко Збутега“.
Митрополит Амфилохије је у својој бесједи истакао да су Његошев гроб и завјетна капела више пута током историје били распети и подсјетио да су први пут оскрнављене 1916.године.
„Мошти великомученика Његоша су враћене и сахрањене 1925. године, да би поново биле насилно, тирански и безбожно као и његово завјештање изнијете из те светиње и утамничене у зиндан фараонски звани ловћенски маузолеј. Ловћенски маузеј је надахнут тирјанским духом месопотамских сатрапа и египатских фараона. Такви споменици су се дизали њима.Свети Петар Други побјегао из блатне земље на Ловћен, према небесима. Да би у слободи његове мошти гледале на исток и запад, сјевер и југ.
Шест пута се његове кости претресају и враћају. Владика који је у животу био велики свједок Косовског завјета, косовске Голготе српског народа распет је и он и његов храм“, рекао је митрополит Амфилохије додајући да храм Светог Петра Цетињског на Прчању који је први храм који је грађен по узору на Његошеву капелу на Ловћену свједочи да је„све што се гради на вјери и истини Божијој неуништиво“.
„Срушен храм на Ловћену и ево слетио у Прчањ. И не само што је слетио у Прчањ, гдје подигосмо данас златни крст на звонару овог светог храма него се ово десети храм Светог Петра Цетињског гради у Крушевцу Цара Лазара. Све до Романије, манастира Косијерово, Пиве гдје је током Другог свјетског рата поклано 600 жена и дјеце, па до Таворског кључа на 2.000 метара висине гдје је цркву тврђу од оне на Ловћену подигао наш отац Јојил“, истакао је митрополит Амфилохије у својој бесједи.
У чин протопрезвитера митрополит Амфилохије јуче је на светој архијерејској литургији произвео надлежног пароха Немању Кривокапића, професора Богословије „Свети Петар Цетињски“ на Цетињу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
RUSI SU NAŠA PRAVA BRAĆA I SESTRE .POMAŽU A NE RUŠE CRKVE I ZAVJETE SVETIH VLADIKA KAO ŠTO JE BIO NAŠ VLADIKA RADE
Наравно да је наш млађи но утолико полетнији саборац за Ловћен Његошев, доктор нуклеарне физике Иван Радовић сасвим у праву кад каже да треба безусловно уклонити грозоморно бољшевичко-усташко здање са врха Ловћена и вратити му што је могуће више изглед какав су му дале геологија и теологија, природне силе и Његошев геније. Управо на томе је радио под благословом митрополита Амфилохија наш свесрпски Одбор за обнову ловћенског врха и светилишта на самом почетку деведесетих. И тај велики посао би већ одавно био завршен да није дошло до трагичног распада Југославије кроз Србима наметнуте ратове од стране Хрвата, Бошњака и Шиптара, а у које се умијешала такозвана међународна заједница, крвница и проклетница. Велики дио те наше дјелатности садржи моја књига БОРБА ЗА ЛОВЋЕН ЊЕГОШЕВ, изашле 2006, а могла би се још једна сочинити од безбројних текстова објављених тада на тему обнове ловћенске светиње.
Иначе представља велику духовну радост и наду свечаност освећења ловћенске капеле слетјеле у Прчањ на на морску обалу и ту васкрсле заслугом протојереја Момчила Кривокапића. Нека му је велико хвала и признање.
Nemam namjeru da polemišem sa gospodinom Komnenom Bećirovićem jer bi to bio dijalkog gluvih jer nam se dijametralno razlikuju shvatanja o svemu a naročito o Crnoj Gori. No, eto, danas me na komentar navede rečenica o aktivnosti „svesrpskog Odbora za obnovu lovćenskog vrha i svetilišta“ pa nastavlja: „I taj veliki posao bi već odavno bio završen da nije došlo do tragičnog raspada Jugoslavije kroz Srbima nametnute ratove od strane Hrvata, Bošnjaka i Šiptara a u koje se umiješala …međunarodna zajedniza, krvnica i prokletnica.“
Najprije o tom svesrpskom odboru kojem nije mjesto u Crnoj Gori jer sve što može da radi ovđe je bez pristanka naše vlade i vlasti, dakle ilegalno! Zar baš tim ilegalnim radom namjeravate da nam stalno i iznova stvarate probleme na međunacionalnim odnosima jer ne prihvatate nepobitnu činjenicu da je Crna Gora crnogorska i da vas nijesmo molili da nam uređujete naš prostor po vašim nedobronamjernim željama. Drugo, do raspada Jugoslavije, to više i vrapci na grani znaju, je došlo jer je to željela Srbija kako bi“ispravila istorijske nepravde da drugi žive na njen račun i na njenoj teritoriji“(Misli se na teritoriju davno projektovane VS do linije Karlovac-Virovitica-Karlobag). Nijesam stručnjak za hrvatske težnje, ali za bosanske muslimane 100% znam da im je rat nametnut u cilju njihovog istrebljenja sa teritorije buduće VS. Do 1999. sam živio u Peći i vidio svojim očima kakav je bio odnos vlasti, policije i sudstva prema albanskom stanovništvu. Pa samo mrtvac nebi reagovao na tolika poniženja i nepravde uz stalno kukanje o šiptarskom pritisku na srpski živalj da se isele. To je bilo odvratno i gledat i slušat. Ne kažem da se kod njih nije odavno javila želja za samostalnošću, ali to nije smio biti razlog takvog neljudskog ponašanja od strane vlasti Srbije. Onda je srpska policija 99-te načinila čitav niz neshvatljivih i masovnih zločina(Sjetite se kamiona hladnjača u Dunavu prepunih albanskog civilnog stanovništva). Međunarodna zajednica je dala Srbiji sasvim dovoljno vremena da npr u Bosni riješi „muslimansko pitanje“. Ali Srbija i pored ogromne snage JNA koja joj je u potpunosti bila na raspolaganju, nije uspjela da sprovede uspješno svoj plan o teritorijama čistim od muslimana. Oni su i ako skoro goloruki uspjekli da se odbrane od srpske agresije. Kad je rat poslije nekolike godine prešao u gnjavažu Srbije sa muslimanima to je postala bruka civilizovane Evrope i međunarodna zajednica je reagovala da se taj rat prekine. E sad vama VS je ostao žal o neispunjenim planovima i mržnja prema toj mrskoj međunarodnoj zajednici. Isto se dogodilo i na Kosovu. Sam sam lično svjedok da je recimo Peć đe sam živio u vrlo kratkom roku etnički očišćen i posta je potpuno pust grad. Neću da opisujem kako je to izgledalo. Tada sam se i ja vratio u svoj rodni kraj u CG i više se nijesam tamo vraćao.
Да би се опрао грех против Његоша, грех против Бога и грех против природе, Ловћену треба вратити врх и на њему обновити цркву, на истом месту, од камена исте врсте, истог облика и величине као што је била, и у њу вратити Његошеве земне остатке.
Знамо шта је јунаштво, али знамо шта је и чојство. Чојство је не рушити и не понизити никога и ништа, па ни уметничко дело, чак ни антихришћанско такозвано уметничко дело проусташког вајара и архитекте Ивана Мештровића.
Једноставно, како је масонско-пагански маузолеј монтиран тако га треба размонтирати и пребацити на неко друго место прилагођено његовом коцкастом облику.
Мештровићев маузолеј је и ругло јединствено на планети Земљи: тунел на врху планине са више од четири стотине степеника кроз који бије ледена промаја, а у њему устајалост, мемла, прљавштина и оштар мирис мокраће.
Црква Светог Петра Цетињског и антихришћански маузолеј не могу заједно. Једно је храм Божији, а друго контејнер. Једно је светиња, а друго аветиња. Једно је лепота, а друго ругоба. Једно је понос, а друго понижење.
Маузолеј има смисао било где, једино му не одговара оно место где се сада налази. Црква Светог Петра Цетињског има смисао једино тамо где је Геније поставио Светитељу, односно Владика Његош Светом Петру Цетињском, у славу Божију.
„Jedno je hram Božji ,a drugo kontejner. Jedno je svetinja, a drugo avetinja. Jedno je lepota, a drugo rugoba. Jedno je ponos, a drugo poniženje“.
Da ovo nije opis hrama na vrhu Rumije? !