Митрополит Амфилохије: Ми смо ћирилични народ
1 min readМитрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је синоћ у Колашину, гдје је одржана Светосавска академија, да смо ми ћирилични народ, те да то су започели Кирило и Методије, Наум и Климент, Јован Владимир пренио, а онда наставио Свети Сава.
Митрополит се захвалио свима који настављају дивну, вишевјековну светосавску традицију и истакао да се у манастиру Морача догађало све што се догађало у нашој историји, нарочито историји Колашина.
„По благослову Морачке лавре и светих Немањића је све почињало и саграђено овдје. Радујем се да се Колашин послије духовних лутања, која су условљена историјским збивањима, вратио самоме себи. Ево, већ 19 година како је обновљена Светосавска академија. Колашинци, Морачани, Доњоморачани, Горњоморачани, Ровчани и сви који живе на овим просторима су наставили то искуство вјековно и ходе путем који води у живот вјечни„, рекао је Амфилохије.
Подсјетио је да се у Молитвослову који је штампан у Ободској цетињској штампарији, 1494. године налази име Светога Саве и Светог Симеона Мироточивог.
„Њихова имена су од 15. вијека у свим књигама и календару наше и свеправославне Цркве, јер светитељи Божије не припадају само једном народу, већ свим земаљским народима. Светитељи су најдивнији изданци једног народа, али су богатство свих народа“ нагласио је митрополит.
Владика је казао да је традиција Црне Горе, древне Зете, традиција кирилометодијевска, климентонаумовска, Светог Јована Владимира и да је то традиција Цариграда – Истока која је овдје преовладала, иако је ту била и традиција Запада – Првога Рима.
„Ми смо ћирилични народ. То су започели Кирило и Методије, Наум и Климент, Јован Владимир пренио, а онда наставио Свети Сава и тако је то остало. Морача и овај крај живе печатом Светога Саве, Немањића и тог пута који води у вјечни и непролази живот без кога нема правог истинског ни образовања ни васпитања, које људски живот граничи са смрћу, ништавилом, пролазношћу, и то признаје као мјеру људскога живота„, наглашава Амфилохије.
Митрополит је појаснио да образовање подразумјева стицање знања, а древно светосавско поимање образовања је имати и сачувати образ, имати димензију, прије свега моралну, етичку и васпитну.
„Радују ме ове академије и дај Боже да се и у наше школе врати вјеронаука, као што је била непрекидно до 1946. године. Без тога нема пуноће живљења и пребољења раскола дубинских, егзистенцијалних, коју су постали реалност наше Црне Горе. Једино тим цјеловитим приступом животу, људском достојанству вјечном и непролазном, на светосавски, библијски, новозавјетни начин можемо да идемо правим истинским стопама својих предака“, закључио је Амфилохије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сјећам се митрополитове изјаве док су још на слободи били Радован и Ратко,рекао је :боље им је да се предају него што се крију у мишјим рупама.Тешко ћирилици кад је он брани ,докторант римски коме је духовни узор „свети“Фрања асешки.