Митрополит Амфилохије: Мило не зна шта је црква, црногорски патријарх ни у сну
Митрополит Амфилохије, .
„Мило Ђукановић је човек политике, он не зна шта је црква, не може ни знати кад није крштен, каже митрополит црногорско-приморски. Апсолутна је лаж да бих ја могао да будем црногорски патријарх, то једино ако бих изгубио памет, савест и свест„, каже епископ Амфилохије. О Милу Ђукановићу, Момиру Булатовићу, Зорану Ђинђићу, Александру Вучићу, митрополит црногорско-приморски говорио је за РТС.
„Признајем да нисам способан да употребим благу реч, некад из мене избије Динарац и човек, али знам која је мера људског понашања“, каже митрополит Амфилохије.
Рођен као Ристо Радовић у близини Манастира Мораче, говорио је – „васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву.
Када је из Баната дошао на Цетиње 1990. године, причао је – тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су знали ко је Јосип Броз.
Када су га 2007. видели као новог патријарха српског, рекао је – неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати.
Када је Мило Ђукановић ове године најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио – то је први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.
Митрополит црногорско-приморски каже да се суштински не види да се догодила било каква промена у међувремену.
„Та идеја да држава ствара цркву, и то секуларна држава, то ја заиста јединствени феномен. Нисам имао прилике да разговарам и да се сретнем с њим након што је изнео ту идеју, иако сам желео, покушавао сам да непосредно са њим, ступим у контакт, међутим, он је човек ваљда и презаузет, и није дошло ни до каквог сусрета. Ми смо се срели лично последњи пут пре две године, али онда није било ни речи о овоме“, каже Амфилохије у разговору за РТС у Манастиру Морачи.
Ви сте имали занимљиве односе, чак сте говорили да сте га до 1997. ословаљали са „пријатељу“, а у том чувео политичком расколу, кажу да сте подржали њега уместо Момира Булатовића.
Нисам га ја подржао, ја се у ту причу нисам мешао, само што је у том расколу међу њима Ђукановић био очевидно способнији као политичар. Ја сам сахранио честитога Момира Булатовића, а у то време овај је, ипак, као политичар био промућурнији, па је и тражио сусрет са патријархом Павлом. То је било пред председничке изборе, и заиста патријарх Павле га је са свим поштовањем примио. Тада је долазио и у Цетињски манастир код ћивота Светог Петра. После је чак долазио да ложи бадњак, додуше Цетињани су оштри, па и данас му памте да га наложи наопако – тако му кажу Цетињани, била је велика ватра, а ни он није био вешт, па га је бацио онако, баш наопако.
Мило Ђукановић је рекао да СПЦ у Црној Гори служи као кичма великосрпске идеологије. Какав је ваш коментар на то?
Он је човек политичар, и он је човек партијски, њему је црква исто што и партија. Он не зна шта је црква, не може ни знати кад није крштен. И онда подређује цркву политици, и онда и мене нападају, као ја сам сад експонент неке великоруске или великосрпске идеје, то је потпуна бесмислица. Ја сам пре свега хришћанин, епископ православне цркве, хришћанске, и за мене је то основно својство. А црква којој припадамо, она се назива српском, руском или грчком, с обзиром на њено географско присуство, или с обзиром на број верника, али она је по својој суштини васељенска, нема национални карактер.
Ви највећи део времена проводите на Цетињу, а тамо је највише оних који се национално изјашњавају као Црногорци. Раније је тамо било и инцидената, како је сада?
Приликом ових збивања после 90-их година, када је била политика Либералног савеза и Славка Перовића, они су лансирали ту атмосферу антицрквену, она је постојала и раније, само је то сад било против мене и против наше цркве. И онда су били добар део зато што се осећају само као Црногорци, престали су да долазе у Цетињски манастир. Мада истина, нису ни раније долазили, ја се сећам кад сам дошао на Цетиње 1990, није троје било у манастиру. Они су били затровани брозомором, то је најопакија болест. И не само то него чињеница да је управо Броз био онај који је формулисао то стање после 1945. у Црној Гори. Броз је наредио да се сруши капела на Ловћену, то је његова наредба. А он је највише Црногораца послао на Голи оток.
Осим иницијативе Мила Ђукановића да се обнови аутокефална црногорска црква, актуелно питање је Закон о слободи вероисповести, о којем би Скупштина требало да расправља. Постоји ли могућност да Морача, Ђурђеви ступови, Петрова црква постану власништво државе Црне Горе?
Они рецимо могу да траже цркве, по том њиховом принципу, које су грађене за време краља Николе, али шта ће манастирима Морача, Савина, Острогом, Острог је био седиште Захумско-херцеговачке митрополије за време Светог Василија, шта ћемо са тим, ако се узме принцип државе или нације, ако је неко Србин, онда је Свети Василије Острошки из Херцеговине. Огромна већина народа се одупире том предлогу закона, 100.000 људи је потписало тражећи да се тај закон не примењује.
Ви имате добре односе и са члановима ДПС-а. Шта они кажу?
Има много оних који су у владајућој странци, који се осећају национално као Црногорци, али који припадају цркви, ја њихову децу крштавам. Они људи кажу да пре свега, многи се боје за свој посао. Зато ја понекад кажем треба нама Црногорцима „сливати страву“. Бојим се да су се данас моји Црногорци накупили страха, окупација, па револуција, комунизам, а сад ови су наставили, ово су деца Брозова.
Да ли у било каквој подели улога постоји било каква могућност да ви будете црногорски патријарх некакве нове цркве?
Нови патријарх (смех)? То је апсолутна лаж. То једино ако бих изгубио памет, и савест, и свест. То су лажи које се шире из кругова из Црне Горе, а бојим се и из Србије се такве лажи проносе. Ја имам патријарха мога, пошто сам био један од кандидата, ја сам предао патријарху Иринеју у своје време у Сабору патријаршко достојанство, јер сам замењивао патријарха Павла и Бог ми је сведок што сам срећан до дана данашњег, да ме мимиошла та чаша, да бих остао овде. И радујем се Богу што имам патријарха Иринеја, нашег Чачанина, то је мој патријарх једини кога ја признајем и до сада и док сам ја жив, и док је он жив.
Сада ће бити скоро три деценије како сте на Цетиње дошли као митрополит. Они који вас подржавају кажу да сте у земљи борбеног атеизма успели да саградите или обновите велики број храмова, а ови који вас критикују кажу да сте се исувише бавили политиком. Какав ће бити ваш салдо?
Радост пред Богом. Црна Гора је била атеистичка, само је Албанија Енвера Хоџе била испред Црне Горе по атеизму. Многи верници су се вратили, ми смо обновили више од 700 храмова. Саграђена су два највећа храма у историји Црне Горе – у Подгорици и у Бару. А ово око политике, ако ја некад кажем неку оштрију реч, они то прогласе за политику. Па је ли политика брига о народу, о бићу народа, о достојанству народа, оном најдубљем достојанству из саме државе? Ја не могу као човек цркве другачије, понекад ми излети нека реч. Мени кажу неки моји Цетињани – што ти ниси као патријарх Павле? Па један је патријарх Павле, Павле никад такву тешку реч није изговорио.
Да ли се кајете некад због нечега што сте изговорили?
Сигурно да некад излети нека тежа реч. Суштински ја мислим да је то обмана код људи, ја се бавим бригом о народу, ја се не бавим политиком, било каквим партијашењем.
Занимљиви су ваши односи са политичарима. Ви сте крстили неке политичаре у Острогу, па се после и нисте баш слагали. Кажу да сте знали и да преноћите на студентским протестима против Милошевића. Јесу ли се промениле околности или сте се ви променили?
Има она народна – крсти вука, вук у гору. Тај што смо га крстили не знам је ли још активан у политици, тај Јовановић (Чедомир). Ми смо онда заједно са њим и Ђинђићем протестовали против Милошевића са оним пиштаљкама.
После сте Милошевића посећивали у затвору?
Јесте, ја се не слажем са његовом политиком, али ја поштујем њега као човека, исти је случај и са Ђукановићем.
Поменули сте Ђинђића и питао сам да ли се кајете, често помињу тај ваш говор са сахране?
То су лажно пренели, бојим се да је то овај, како се звао, и сад он утиче на политику и на Ђукановића и на Вучића, неки Поповић има тамо. Они су измислили, уопште нису прочитали тај говор. Једини ко је схватио моју беседу је владика Атанасије – каже ти прогласи човека за свеца. Ја сам рекао они који су њега убили, они су злочинци, ја сам за њих рекао, не за њега. Ја сам са најдубљим поштовањем говорио према Ђинђићу у Храму Светог Саве. То су те лажи, па су ме онда прогласили за пуковника, наводно Милошевић. Он ме је псовао својевремено, кад сам се ја противио његовој политици, и рекао сам за Милошевића, зато се кајем, какав је он патриота кад никад није био ни на горбу свога оца? Тешку сам реч рекао, то признајем, ето рецимо, кајем се због тога, али то не значи да нисам поштовао Милошевића или било ког другог човека, за мене је сваки човек светиња Божја. И Милошевић је тражио из Хага мене да му будем сведок, поред тога што је говорио – онај са Цетиња, мислим да је чак рекао и ђубре. Међутим, он је схватио на крају да ја немам ништа против њега као човека, друга је ствар његова политика. Исти је случај са Ђукановићем и са Вучићем. Ево, мене сад нападају како сам ја противник Вучића. Ја сам рекао само да се бојим те неке његове приче о разграничењу, он мене оптужује да сам ја као Харадинај за целовито Косово, ја јесам за целовито Косово, али оно припада Србији.
Вама замерају да сте могли јаче и оштрије да реагујете и кад је Црна Гора признала Косово, и када је било речи о чланству у НАТО-у, да је снага ваше речи у Црној Гори таква, да сте гласније говорили, да би било другачије.
Ја сам 2008. године, када је овај признао Косово, рекао да је он издајник Црне Горе, јер се тиме одрекао Метохије, Пећке патријаршије, Дечана, тамо има гробова 700 Црногораца који су погинули 1912. и 1913. године. Ја припадам Црној Гори краља Николе, у то време ова митрополија коју сад они поричу била је државна вера. Моји преци су са краљем Николом ослобађали Пећ, Пећку патријаршију, Дечане, митрополит Гаврило Дожић је добио кључеве Дечана и Пећке патријаршије од краља Николе – ево ти кључеве мојих предака Немањића. Круну Стефана Дечанског чувамо у Цетињском музеју, ти кључеви од Пећке патријаршије и Дечана, ено их код ногу Светог Петра Цетињског, како ја могу да се одрекнем Пећке патријаршије, Дечана и све до Призрена? Или Метохије која је припадала Црној Гори, а после Зетској бановини до 1945. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Milo je priznati mason to svi znamo
Liturgija CPC u Podgorici:
https://www.youtube.com/watch?v=qHS_V40_Yxk
Браво, брате Никола,бољи пример хришћанског подвижништва тешко може да се пронађе.
Није ли то у публици распоп Дедеић?
Sloboda vjeroispovijesti!
Policija brani da se ne sluzi LITURGIJA
Policija hoce da srusi krstionicu:
Siptari brane dase sluzi LITURGIJA
Napad satanista na Mitropliju na Cetinje Mnastir.

Nikoli Zecu, Djikanu i sl. – čovjek je slobodan da vjeruje ili ne. Boga i ako ima tu slobodu je dao čovjeku. Bog je stvorio čovjeka i dao mu autonomiju volje. Što se mene tiče, kada crnogorski popovi budu služili u našim crkvama , dolazim na liturgiju. Znači ,brzijeh dana.
U prethodnom odgovoru Djikanu, potpis greškom nije ispravan.
Odogovr je pokzao koliko se poznaje Crkva i zna o istoj,dalji komentari nijesu potrebni,ali ni takva crkva ,kada se vec jedna – DPS ima,u Njoj su samo Crnogorci ,ovi novi nacionalni.
Prema tome ustedite narodu strpljenje jer sve ima garnica pa i vasem bezobrazluku.
Volja naroda je proizvoljna i dikutabilna velicina ,autonomna po vama znaci anarhija banditizam plajckanje ubijanje i sve posasti,nesto slicno kao kad je prorok Muhamed pisao Kuran,sve sto mu je bilo po volji stavio je u njega,od Sare sa devet godina do zadnje 41 koju je oteo svom pomocniku.Predji ti tamo ili otuda saljes upustva bices dobro ugoscen a prepreka nema ,jedes do mile volje a sve sto ti se prohtje imas izgovor volja Proroka Muhameda.tamo ti Beto a i oni su svi „Crnogrci „tako se bar prica.
Црни блентовене, па црногорски попови и служе у нашим црквама. Дођи на литургију несрећниче
Ko je njemu nudio da bude mitropolit? Niko.
Jeste da sve znate ali mozda ima nesto da i ne znate.Koja je pamet kod vas znamo, javno su mu nudili mislim u Zeti da bude clan DPS ondasnjeg zajednickog.Koliko vi znate o Crkvi i Pravolsvlju pokazli ste odavno ,i nije odjuce,prema tome bar se jos dodatno ne blmiraj.Culi smo koliko zna Milo Vucic i druzina o Crkvi,u nedostaku bilo kakvog odgovora nude mu da osnuje stranku,jer tu bi se oni oprobali sa Njime.Nauci te osnovne stvri,prvo da se prekrstite to prvo ,ne da ste krsteni nego da se prekrstite.Nigdje na zemkljskom saru nijesu sinovi krscavali oceve nego ovdje,to je u hriscanstvu prvi puta zabiljezeno,i jos ovo da se otimaju crkve.Mala zemlja ali bruka velika,nudili su i Mili da bude kralj to se isto zna,sto vi necete nuditi,sve, kada se i sami nuditre kao prostituke,a ustvri i jeste jedne obicne prostitke ,bilo politicke ili u svakom drugom pogledu.Sve i da dobijete crkvu ,sto necete nikda ,sta ce to vama,i zasto,da necet da se molite Bogu,kako objsni Beto ti kao veliki zagovrnik toga .Da necete i tu novitade pa ce te umjeto Boga istinitoga vasega satanoistickog,umjeto tamjana kokain a umjeto ikona pornografiju.Vise puta si ti ili vi koji ovdje bleite po vaskoliki dan govrili da lopovi idu u Ostrog ,vjerujem ja da je to tako,tako je na ovom portalu otac Gojko Perovic pricao kako dolaze dvoje ljudi koji su vec u braku da traze blagoslov za prevjeru koje obadvoje rade,kada ih je on pogledao u cud a oni kazu pa mi se volimo,tako i vi ,mi bi da imamo crkvu, da se hvalimo pred svijetom, eto da i mi to imamo.Nije to za vas ,jer vi neznate sta je Crkva,a koliko mi se cini i jos mnogo drugih koji se zaklinju ljube ikone i daju priloge.
Nema covjek bez grijeha ,medjutim ovom dijelu koji se zove Montegro sada nije se desila veca cast nego je dosao nas mitropolit Amfilohije ovdje, medju ovaj bezbozni i pomahnitali narod.Taman ga je malo privo necemu a Vi Montegrini udri po njemu kamenjima a po narodu i omaldini drogom,cemu ce Crkva vama,nijeste vi za to,jer i posle 800 godina u crkvi vecina i nezan sta je Crkva da zna nebi se ova rasprava vodila svaki dan.kape drzite na LITURGIJI pusite u crkvama i stasve jos ne radite,ne jednom sam to vidio,a crkve 99% zatvorene i u njih ne ulazite,nije Crkva za stoku !
Djikanu- nerado polemišem s tobom, jer niti si se opismenio niti upristojio. Kao što vidiš vama smeta kada bi vam Albanci upravljali crkvama na Kosovu tako i nama smeta da Srbi upravljaju našim crkvama. Mi smo Crnogorci i većina smo u Crnoj Gori. Htio ili ne moraš to da prihvatiš. Po tvojoj reakciji očito je da je crkva srpska. I ja to smatram. I nema potrebe da nam Amfilohije priča bajke.
Ti si u problemu sa sobom. Mrzis sebe. Reci danas da si Crnogorac je tuzno. A u proslosti to je znacilo- najbolji covek sa svim vrlinama. Jadno je ovo vrijeme. Bez savjesti, znanja, morala. Takvih nazalost ima dosta.
… Crnogorski pimpeku, ne odgovaram, tj. ne razgovaram sa ustasama iz cisto principijelnih razloga… Osim ako nije preko nisana!
Inace, za pismenost ne garantujem, drugi o tome, poveci od tebe, prosudjuju – a sto se pristojnosti tice poznato je da sam jedno nepistojno, katunsko ono!
Ти си несрећо монтенегрин-дукљанин и усташа, а не Црногорац. Претци ти се преврћу у гробу од твог несојлука и фукарства – мисли о томе несрећниче
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ СПАСИТИ СЕ САМО ДОБРИМ ДЕЛИМА?
Христос Сведржитељ
У данашње либерално време све више се шири учење о томе да човек може да се спаси својим добрим делима, а да је Исус Христос за хришћане само образац и поучан пример моралног и духовног усавршавања, али никако и Искупитељ света. Следи да је спасење могуће за људе свих религија и конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести. У том учењу у поређењу са православним богословљем не само да су замењени и померени акценти, већ су поткопане и саме основе догматике. Хришћани су увек веровали да Бог спасава човека; а савремени модернисти доследно и плански убацују у свест верних мисао, да човек спасава себе самог, а да му Бог даје вечни живот као обавезну награду за труд.
Ако питате савремене хришћане шта је вечни живот и спасење, многи ће рећи: то је рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости, где су уништени свако зло и страдање, где нема трулежности и несклада, где ништа не помрачује људску душу, то је место где пребивају Анђели и Свети и где силази Божанство Својом неизрецивом светлошћу. На први поглед тај одговор може да се учини правилним, али у стварности овде је пропуштено нешто веома важно, то јест, да Бог човеку не даје само Своје, иако је и то непостижно људском уму и превазилази све напоре и подвиге, већ даје много више – Себе Самога и чини човека „богом по благодати“. Пред тим делом сва људска дела се показују као бесконачно мала. Господ је обећао да ће вратити за дела милосрђа стоструко, али Он даје хришћанину оно, чему нема поређења и слика, оно што превазилази сва схватање и мере: даје Себе Самога. О каквим човековим заслугама се овде може говорити? Како је могуће зарадити Бога? Како је могуће задобити Бога као награду? Ако би спојили сва добра дела свих људи заједно, то ће бити мање дело од вечног спасења једне душе. Спасење је – тајна мистичне љубави Бога према људској души; све остало потребно је да би се тај зов љубави био чуо и био прихваћен.
Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног живота. Њима је несхватљива светоотачка реч „обожење“, њима је несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања. Али тајна Оваплоћења Сина Божијег и силазак Духа Светога, Тајна Искупљења и Спасења – није само враћање човека, палог у Адаму у првостворено, безгрешно стање, већ и пут душе према Богу, кроз примање Његове божанске светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улазак у божански живот, пут вечног и бесконачног богоуподобљавања – показује се за наше савременике као скривена испод вела магле.
На Крсту нас Господ замењује Собом; Дух Свети припрема људску душу за нови живот. Спасење – је велики дар Божији, а савремени човек је склон да на њега гледа као на нешто сагласно и обавезно човековом достојанству.
Коначан и у исто време бесконачни циљ човека је – обожење; оно се остварује само кроз благодат – силу и деловање Божанства. Благодат је дана Цркви. Цркве је поље вечне, божанске светлости, која узајамно делује са људском душом, која је послушна благодати и која је невидљиво просвећује (у неким случајевима то просветљење и преображење душе одражава се и на материјалном плану и може да се види чак и визуелно).
Тајне Цркве имају за своју основу Искупитељну Жртву Христа Спаситеља. Црква је заснована на Његовој пречистој Крви. Господ, заволевши нас још пре нашег стварања, испунио је све да би нам даровао не само Своја неизрецива блага, већ и Себе. У спасенима Он види одраз Свог образа, Своје божанске лепоте; у спасенима Он пребива као у живим, бесмртним, нерукотвореним храмовима. За њих је Христос – све: живот и суштина вечности, почетак и бесконачни крај.
Без искупљења и освећења спасење је немогуће. Они, који говоре о спасењу само кроз добра дела, самим тим стављају некакав знак једнакости између њих и дарова Божијих. Добра дела – јесу услов за пројављење вере и љубави, јер је љубав према Богу и људима сједињена једна са другом. Човек који се нада да ће добити спасење за своја добра дела, налик је на сиромаха, који сакупивши неколико гвоздених новчића, уображава да је за њих могуће купити царски дворац.
За спасење је неопходно обожење човека, које почиње у земној Цркви, прелази и наставља се у небеској и никада се не завршава. Само кроз Крсну Жртву Христа и благодат Духа Светога, који делује у Цркви, човек може да оствари своје истинско предназначење – да у вечности постане бог по благодати.
АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН
Ko je njemu nudio da bude mitropolit? Niko.
Најбоље за твоје усташе-монтенегрине-дукљане би било блентовене да ти будеш њи’ов митрополит.
Стварно, зашто пуштате коментаре овог крезубог, глупог и неписменог шиптара? Зар у усташкон монтенегроу нема довољно србофобије па свако мало морамо читати и србофобију тог неписменог мусавог крезавка из Тузи?
… O tebi govori, anonimni, bagro ljudska!
Da mene možda nijesi čuo da se tako primitivno, baškari neuspešno, sprdam, ne daj Bože, sa kakvim biskupom i muftijom?
Ništa vam sveto nije fukari montenegrinskoj!
I tu je ona razlika … Ona koja vas *ebe !
… Koja si ti budala!???
Taman pomislim da sam ti našao mjeru tvoje ludosti, kada me ti naprečac iznenadiš!
Nepremerljivo si ti budale!
Među, granicu ti nemaš.
Jedino su poviše od tebe krivi ovi što te pripuštaju na portal, sve u račun “ slobode govora“!
Koja i inače jedna opaka podmetačina liberalnog, čitaj anarholiberalnog koncepta s*ebavanja obavjeze na razumnost u svemu što je javno, što utiče i formira javno mnjenje!
Od kada je ova mantra zavladala “ svijetom javnosti“ svaki bolesnik i psihopata ima pravo na javnu riječ, na javno zagovaranje i propagiranje i onoga što je u sukobu sa etičkim i moralnim normama.
… Ne bi ga meni, ni za svu slobodu govora, da po vazdan truješ, unosiš smutnju, zajedno i po*jebavaš!
Kako ja sve više sumnjam da si ti ustvari “ negativni lid“ koji treba da pospeši interaktivnost portala.
Jer, tek onako ovakve i ovolike budale i tranje bez nužde, gledao nijesam!
… I đe ti je uopšte to ćemane, propali muzikantu!?
A tolike si svadbe mogao da okrpiš!
Nemoj tako za mitropolita.
… Izvinjavam se na pitanju, a otkad to mngouvaženi Mitropolit Amfilohije zna za tu notornu činjenicu da je Ovaj neznabožac?
I kako bi ga to eventualno makar za malo opravdalo!
Kako nijesam siguran da se time, činjenicom da je nekršteno, može objasniti njegovo “ ponašanje“ , posebno spram Mitropolije i SPC u cjelini, prema vjerujućem narodu!
… Svejedno je mogao i morao da bude prije svega čovjek sa savešću, odgovoran pred sobom i ljudima, koji zna za “ mjeru ljudskog ponašanja“, kako je tu vrijednost, koja je izvan i izviše svega, sam Mitropolit posebno i sa punim pravom naglasio u svom nastupu na beogradskoj televiziji!
I nije valjda da je mudri i smireni Mitropolit koji je savjest one prave Crne Gore, ne da Bog, iznenađen Milašem, jedino nijesam razumio kako to mnogopoštovati “ nema ništa protiv njega kao čovjeka“!? (sic)
… Protiv onog suštinski najspornijeg!?
Jer, ja poznam podosta nevjerujućih koji su nesumnjivo ljudi!
… Kako ja nijesam za “ diplomatski jezik“ u opreci po onim najbitnijim pitanjima!
Ne bilo mi zamjereno … Dobronamjeran ja, tako mi Bog pomogao!
рекао је – неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати.
Mozhebit da i oche. Nije greda sachekat koju godinu. Krhki starac krhko zapomazhe. Odhje nije pogodijo sridu.
Нови патријарх (смех)? То је апсолутна лаж. То једино ако бих изгубио памет, и савест, и свест.
Mozhebit da Crna Gora i netreba Rista Patrijarha ako se uspostavi jedna Crnogorska Pravoslavna Crkva. Mitropoliti su vladali Crkvom jedno 200 i kusur godina, a …
… a ako se ujedine CPM and CPC sigurno che se shaMsa dat mladhjemu chojeku. Daklem Risto je odhje u pravu .
Aza ostalo… vrlo zaboravan intervju, i nishta recheno.
Mozhebit da je to Ristov still sad. Shto vishe kazhi a shto manje reci.
А што се ти гицаш кад ти ниси Црногорац већ шиптар.
Шиптаре, научи србски, па се јави да то буде писмено или пиши шиптарски. Смијешан си овако
Pa i Albanska autokefalna crkva je pravoslavna. Pošto nij važan nacionalni princip oni mogu da upravljaju crkvama na Kosovu.
Ona je pod jurisdikcijom Grčke patrijaršije.
Ti si beznadezan slucaj.
У недељу у 09.00 на Литургију, немој опет да се успаваш.
Da su Manastire na Kosovu pravili albanski pravoslavci i da su oni vjernici i svestenici tih manastira zadnjih 800 g onda OK.Kad su pravljeni ti Manastiri nije bilo Albanca na Kosovu a ni danas nema Albanca Pravoslavaca na Kosovu.
Albnaski pravoslavci zive na jugu Albanije i oni su vezni za grcku pravoslavnu crkvu.Nema ih na Kosovu.
Блентовене, ооо црни блентовене, покриј се јадо ушима и не лупетај!
„TO SU BILI SRBI, PRAVI SRBI, ONI KRŠNI“