Митрополит Амфилохије: Монтенегрини би да присвоје оно што је основао наш Свети отац Сава
1 min read
Митрополит Амфилохије
А ови монтенегрински Црногорци би хтјели да се одрекну те Цркве, да се одрекну светиња Да светиње, које је та Црква подизала кроз вјекове, присвајају они обезбожени. Шта да раде са њима? Оно што су урадили са Ловћеном, казао је јуче Митрополит Црногорско приморски Амфилохије на јучерашњој Светој литургији у цркви Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи, када је прослављена храмовна слава.
У току службе Владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Јосифа (Јоксимовића), настојатеља манастира Костриковача. Свету тајну крштења примила је Теодора Благојева Радовић.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао ће Господ хришћане на Страшном суду и у вјечности препознати по печату дара Духа Светога.
„То примање печата дара Духа Светога се догодило са нашом Теодором, то се догодило са свима нама који се крштавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. То се догодило и са свима који су кроз вјекове служили Богу и који су се Њему јединоме клањали и за Њега жртвовали свој живот“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да су такви били и Свети великомученик Пантелејмон и Свети Климент Охридски.
„Такви су били сви који су сењ кроз вјекове крштавали и на Христов начин живјели овдје на земљи. А Он је пастир добри који душу своју полаже за ближње своје. Дошао је, не да му служе, како каже у Јеванђељу, него да служи. И не само да служи, него и да живот свој положи за људе своје, за народ свој, за човјечанство“, казао је Владика Амфилохије.
Он је рекао да на тој Његов богочовјечанској љубави почива овај свијет.
„При чему је позван овај свијет да узраста, свако људско биће да узраста, не просто у мјеру своје тјелесне земаљске природе, него у безмјерну мјеру, Христову мјеру, у мјеру раста висине Христове“, објаснио је.
Владика је подсјетио да ове године славимо осам вјекова Цркве коју је овдје основао Свети отац наш Сава.
„А ови монтенегрински Црногорци би хтјели да се одрекну те Цркве, да се одрекну светиња… Да светиње, које је та Црква подизала кроз вјекове, присвајају они обезбожени. Шта да раде са њима? Оно што су урадили са Ловћеном. И као што су на Ловћену срушили цркву Светога Петра Цетињског и оскрнавили Петра Другог Ловћенског Тајновидца, хоће да униште и сво његово дјело које је оставио“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Након Литије и благосиљања славског колача, одржана је промоција књиге Добрије Радовића „Сведраги ми брате Хипократе.“
Промоција је одржана у оквиру овогодишње културне манифестације „Трг од ћирилице“, у организацији Удружења књижевника Црне Горе.
Сабор у Барама Радовића настављен је славском трпезом хришћанске љубави са богатим културно-умјетничким програмом.
Извор: Митрополија
Прочитајте још:
Древни српски манастири: Манастирске рушевине нa Скадарском језеру
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нека Бог да здравља и среће Вама, Ваше Високопреосвештенство и Вашим Радовићима.
Баш као и Ви, Свети Владико, скоро сваки дан је и делима и речима Христос Јуду опомињао, не кријући да му је познат онај који ће га издати.
Али Јуда све то презираше док га опет Бог не хтеде силом на добро приволети, пошто нас је створио да слободно можемо да бирамо између добрих и злих дела, и пошто жели да ми својом вољом, а не по присили добри будемо и добро чинимо. Зато ако нећемо, Он нас неће принудити, нити силом кога приморавати. Јер, КО ЈЕ ПО ПРИНУДИ ДОБАР, ТАЈ НИЈЕ ДОБАР! Па је и Јуда, као и ови МОНТЕНЕГРИНИ, у својој вољи слободан остао и у својој власти је имао не покоравати се те је тако срце своје до слепила довео.
А и слепило то као и силу Господњу не доказује само та околност, но и оно што кад је тихим гласом Христос запитао кога траже, “одступише назад и попадаше на земљу (Јов. 18, 6). Јер тек онда, кад ни ово није помогло да од свог безобразног дела одступе, сам се је Исус предао као да је овако говорио:“ЈА САМ ОНО ШТО СЕ МЕНЕ ТИЦАЛО УЧИНИО ; МОЋ САМ СВОЈУ ОТКРИО И ДОКАЗАО ДА ВИ НЕМОГУЋЕ ДЕЛО ПРЕДУЗИМАТЕ; ХТЕДОХ ДАКЛЕ ГНЕВЉИВОСТ ВАШУ УМИРИТИ АЛИ КАД ВИ ТО НЕ ХТЕДОСТЕ, НО ПРИ СВОМ БЕЗУМЉУ ОСТАДОСТЕ, ЕВО ВАМ СЕ ЈА САМ ПРЕДАЈЕМ.“
И све ово је давно речено да не би ко Христа кривио што Јуду није обратио и паметнијим и добронамернијим учинио. Јер питање и јесте како је требало добронамерним да га учини, принудом или да он сам то изабере? Ако је принудом то требао учинити, ништа бољи не би био јер нико силом добар не може бити, а ако је хтењем и вољом требао то учинити онда је већ све учињено. НЕ ХТЕТИ МЕЛЕМ ПРИМИТИ НИЈЕ КРИВИЦА ЛЕКАРА НЕГО ОНОГ КОЈИ КОРИСТ ОДБАЦУЈЕ.
Mora da sam neko odveć tupo : razumijem ja što su “ oni“, zna se i koji naumili, uostalom, oni to i ne kriju …
Ne razumijem što će naša crkva, koji je to njen pravi i puni odgovor!?
To je ono što mnogo više interesuje od onoga što znam.
Interesuje me da saznam ono što ne znam : kojim će to putom srpska crkva u Crnoj Gori?
Ili su možda i pitanju one složene strategije koje ja ne mogu da pojmom, nije mi dato.
Može biti …
Samo ja jedno pouzdano znam “ te složene strategije“ običnom čovjeku nerazumljive, ako ih uopšte ima, ne kažem, pitam se – one nikada nijesu davale neki dobar rezultat, već ako nijesu u pitanju, na desetine njih, antisrpske strategije!
Dakle, što namjerava naša crkva?
Bruka i nečast žive dovijeka!
Sve su drugo prodali, ostale su svetinje da ih naplate. No svako vrijeme služi da se pokaže kakav je ko. Paradoksalno, zahvaljujući takvima, nikada nije lakše bilo biti čovjek.
Понавља се ’45, само је декорација мало другачија. Свако својим прецима личи
montenegrini bankrot , okomili se na crkve i manastire, i nikad nijesu čuli za,,izgore ka vladika Lesendrom ,, a što rade od njega
Ko ide protiv crkve, Bog ce protiv njega. Ne valja to. Kada bi bili protiv Mila kao protiv Amfilohija davno bi skinuli DPS jaram
Ludilo. Pa Crnogorci samo vidite koliko mjesta i crkava je posvecemo Svetom Savi
Лако ће они цр св Саве на Његушима претворити у св Фрање асишког који је и Дубровчане отровао мржњом према православнима. Исти дух мржње је и њих захвтио од истих светаца сподоба.
Срамота шта ради у Монтенегру, да ли се плашите Бога
Ја живим у Црној Гори,макар тако пише на мапу,а за Моненегро ти не знам.
А да се чуда чине – чине се.Ни мањег народа ни већих изрода.
Ђедо наш!
Јоаникија за Архиепископа!
Хитно!
Sto
Mislis da nijesu ista struja
I kakav arhiepiskop
Мамајев курган је био поприште велике битке када су снаге немачке 6. армије почеле напад на центар Стаљинграда 13. септембра 1942. На Мамајев кургану су се водиле жестоке битке између немачких агресора и совјетске 62 армије. Контрола над брдом је постала изузетно важна зато што је она омогућевала контролу над целим градом. Да би га одбранили Совјети су изградили јаку одбрану на рубовима брда која је укључивала ровове, бодљикаве жице и минска поља. Немци су напредовали ка брду са великим губицима. Када су коначно заузели брдо отпочели су паљбу на центар града, као и на железничку станицу Стаљинград-1 која се налазила испод брда. Заузели су је 14. септембра. Истог дана совјетска 13. гардијска-стрељачка дивизија по командом Александра Родимцева стигла је у град преко реке Волге под тешком немачком ватром. Дивизија од 10.000 људи је одмах јурнула у крваву битку. Дана 16. септембра совјети су поново заузели Мамајев Курган и наставили да се боре за железничку станицу, притом претрпевши велике губитке. Следећег дана скоро цела дивизија је настрадала. Јединице Црвене армије су наставиле да пристижу у град што су брже могле. Немци су нападали и по дванаест пута на дан, а совјети су узвраћали са јаким противнападима. Команда над брдом се неколико пута мењала током битке између зараћених страна. Немци поново заузимају Мамајев Курган 27. септембра 1942. Совјети су тада држали своје позиције на обронцима брда. Немци су се грчевито бранили до 26. јануара 1943. када је совјетска зимска офанзива уништила и заробила немачке снаге унутар Стаљинграда.
Када је битка завршена, крвљу натопљено блато на брду је орањем помешано са остацима метала од битке. Блато је садржало измећу 500 и 1.250 комада метала по квадратном метру. У пролеће земљиште је остало црно тако да трава није могла да никне на њему. Стрми делови брда су постали поравнати због интензивног гранатирања и бомбардовања. Чак и данас је могуће пронаћи делове костију и метала закопаних дубоко у брду.