Митрополит Амфилохије: Прогон СПЦ последица незнања и предрасуда
1 min read
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је прогон Српске православне цркве у Црној Гори и њеног свештенства последица незнања и предрасуда о томе шта је уствари Црква.
„Прогон Православне цркве српске у Црној Гори и њеног свештенства, последица је незнања и предрасуда о томе шта је уствари Црква, наслијеђених некима од црногорских властодржаца од претходне атеистичко-брозовске идеологије. При томе, носиоци тог идеолошког концепта, намјесто да организују данашњу Црну Гору по узору на Краљевину Црну Гору и на савремене европске државе (посебно што се тиче односа Цркве и државе), они је темеље на давно превазиђеном концепту племенско-родовске заједнице“, казао је митрополит у интервјуу за „Политику“.
Према његовим ријечима, творци нове авнојевске сужене Црне Горе хтјели би да Цркву подреде својим идеолошким интересима.
„С обзиром на то да је Митрополија црногорска, брдска и скендеријска Петровићевског времена стварала државу Црну Гору у циљу ослобођења свеукупног српског етноса и Балкана, творци нове авнојевске сужене Црне Горе, хтјели би да Цркву ставе у функцију свог трибалног концепта државе и племенско-партијског етатизма и да је подреде својим идеолошким интересима. Надати се да је то транзициона болест плаћања данка марксистичко-титоистичком васпитању и наслеђу црногорских секретара СКОЈ-а и кумровачких ђака, „допингованог” племенским црногорством, јединственим такве врсте у модерној Европи“, казао је митрополит Амфилохије.
Вратити Космет из Брисела у УН
Митрополит се осврнуо и на годишњицу доношења Бриселског споразума, оцијенивши да је „муратовска отоманска тиранија на Косову повампирена и запечаћена натовским бомбардовањем“.
„Данас је поново актуелна, можда више него икада, пророчка Његошева ријеч: „О Косово грдно судилиште, насред тебе Содом запушио.” Али и она друга Ловћенског Тајновидца: „Надање се наше закопало, на Косово у једну гробницу.” У наше дане је муратовска отоманска тиранија на Косову повампирена и запечаћена натовским бомбардовањем. Бриселски споразум иде у правцу принудног озваничења од стране Србије тог запечаћења. Било би добро да они који иду на подворење и разговоре у Брисел, при сваком одласку прођу кроз рањену НАТО бомбама Кнез Милошеву улицу и да се присјете макар годишњице 6. априла 1941. године“, казао је он.
Он је казао да би нова влада Александра Вучића требала да проблем Косова и Метохије из Брисела врати у Уједињене нације.
„Претходна Влада Србије је „легла на руду” натовске и ештоновске Европе. Народ и Црква не губе наду да ће нова влада вратити Косово и Метохију из Брисела у Уједињене нације, чија је цјеловита Србија чланица са Косовом и Метохијом, њеном жилом куцавицом, и да ће очувати свој свенародно потврђени Устав, гарант цјеловитости Србије“, казао је митрополит.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jesi li siguran, Đukiću, da vladika ništa ne prodaje i da se SPC u CG ne bavi zarađivanjem para?
Pa tu je pravi zlatni rudnik đe se obrću milioni eura čisto i neoporezovano!
A inače imam utisak da si bolesno ogorčen čovjek pa ne možeš da se držiš jedne teme no skačeš sa privatizacija preduzeća na „nepostojeći jezik“ i dodata slova, pa autokefalnu crkvu, pa na omladinu koja gađa kamenjem manastir na Cetinju ( A recimo nije ti bilo odvratno Arkanovo prisustvo sa komplet naopružanjem u tom manastiru!) i da ne nabrajam jer stvarno prećeruješ . Nije to zdravo, razboljećeš se. Smiri se!
Trne,
Видите, ја се потписујем својим именом и презименом, људи који ме знају ово читају. Ви, с друге стране, имате „боцкав“ псеудоним. Ко је од нас „болесно огорчен човјек“? Ја нисам психијатар, па Вам не бих успостављао дијагнозу.
Мислим да сте тему „jel se ko tu zaposlio ili se nešto proizvelo što se može prodat i od toga živjet“ – Ви наметнули, а ја прихватио. Режим је требао да „ту неког запосли“, е да би се „нешто произвело“, а не монаси, па ни владика лично. Јесу ли приватизовали сву ЦГ индустрију, на начин да ње више нема,или нису? Ако је Вама то питање небитно, мени јесте! Ви мислите да сам због тога што ми недостаје право „никшићко пиво“, а не пије ми се овај киселкасти бућкуриш, који се продаје уместо пива, ја „блесно огорчен човјек“? Јесам противан политици да се продаје „дукљанска магла“ уместо производа индустрије и праве аутокефалне цркве, уместо фабрика,али то никада нисам крио, па ни сада! је ли вас то много секира? Ето, никада нисам „био за данашњицу“, ни ону ранију, самоуправну (додуше она је била боља од ове), па ни за ову клептократску данашњицу, , што постоји сада. Ви јесте, па сад уживате, нека вам је алал!
Питате ме да ли ми је одвратно што је покојни Аркан долазио на своје Цетиње? Не, није, ја нисам Цетињанин, не петљам се у цетињска посла, а ако је њима њихов земљак (родом из Ријеке црнојевића) Аркан сметао, требали су да му се отворено супроставе тада, а не да као Ви, за мртвим лавом сада причају. Мени лично, одвратно ми је кад старији младићима дају каменчине у руку и шаљу их да гађу светиње. То је мени исто као што би Вама било да сенеко баци кршом на Комитет, разумите ме! Одвратно ми је када наоружани полицајци у униформи пајсером обијају врата сеоских цркава, као лопови, да би омогућили беспризорнику да погани цркву и тиме направе инцидент и заваде грађане (а при том нестане новац са целивне иконе те цркве, а не зна се да ли је паре лапио полицајац или лично распоп). А два иновативна слова „чиргилице“ ми нису одвратна, само су ми блесава! То не узимам за озбиљну ствар, урађену од паметних људи, него онако…
@Trne,
Владика није министар привреде, па да „отвара погоне“, није ни приватник, па да „приватизује“ „Радоје Дакић“ или „Марко Радовић“, као неки, након чега су, је ли, потекли мед и млеко и „запослили се људи“. Својом вољом је владика отишао своједобно у манастир и тамо се бави другим стварима, а не „продајом“ која је једино вама на памети. То је његово право и то му нико не може одузети. Неко је ишао у СК и Комитет по мишљење, попут Ваших истомишљеника, а понеко и у манастир. Владика ради свој посао најбоље како зна, није имао намеру да „нешто произведе“ и „прода“, али резултате има, само што се они Вама не свиђају. С друге стране, они које Ви подржавате, а чији је посао био да стварају услове да се „нешто произведе“ и „прода“, уместо тога су оснивали тзв. „аутокефалне цркве“, организовали упаде у сеоске храмове, слали омладину да камењем гађе Манастир на Цетињу, писали памфлете у ЦКЛ“, измишљали непостојећи језик, додавали слова абеседи, „производили“ заваде у народу, „продавали“ земљу НАТО пакту… Ако је Вама сада добро (искрено се надам), ако Ви и Ваши имате посао и имате „нешто за продају“, за то Вам није ни крив ни заслужан владика, него Ваши идоли! „Црква је одвојена од државе“!
Камени темељци сваког , па и нашег народа су помесна Црква и држава са својим институцијама . Све верске секте , без обзира на коме се верском учењу утемељавају , имају универзални карактер и мондијалистичке претензије . Њихови међусобни односи су савезнички у односу на државу и Цркву које се доживљавају као главне препреке на путу остварења скеташких претензија , усмерених ка успостављању неограничене моћи и потпуне контроле над новчаном масом , територијама и становништвом .
На жалост , државаЦрна Гора нема закона који би правно дефинисао верску материју . Сваки покушај да се ова област регулише законом слама се пред отпором самопрокламованих демократа који се крију иза борбе за заштиту људских права . Према мишљењу ове одрођени од народе елите право на вероисповест не треба ограничавати законом , већ га треба изводити директно из Устава . Позивати се на Устав и његов опште – правни карактер као на супституцију закона је , у најмању руку , неозбиљно и правно неодрживо . У уставима свих земаља право на живот је неприкосновено људско право , док је право на вероисповест гарантовано . Па ипак , у земљама у којима постоји смртна казна , чак и то неприкосновено право на живот бива законом ограничено .
Ђакон Андреј Курајев , професор Православно – философског факултета у Москви и члан консултативне комисије Думе за верска питања предложио је решење слично оном које разматра руски парламент . Када би се применио његов предлог , све верске заједнице на територији државеЦрне Горе биле би подељене на четири групе , сходно односу државе према њима , али и верских заједница према интересима државе ..
У првој групи би била Српска Православна Црква , као традиционални чувар верских осећања српског црногорског народа , са којом би држава требала има однос сарадње на обострану корист и на корист народа .
Другу групу би сачињавале традиционалне вере на европским просторима : Римо – католичка црква , и муслиманска верска заједница , треће неке мање заједнице као јеврејска,и можда још неке које ће настати када се уђе у ЕУ . Према овим верским заједницама државама има толерантан одос , а само изузетно однос сарадње када то одговара битним државним интересима .
У трећу групу би биле сврстане оне псеудохришћанске секте којима држава не признаје статус верских заједница , већ третира као организације које штете државним интересима , па према томе и интересима народа ( Јеховини сведоци , адвентисти , пентакосталци , итд )
Четврта група би објединила верске секте , гуру – покрете и психо организације које су због верског тероризма и криминала законом забрањене .
Размишљање једног ПСИХИЈАТРА
Da si ovo napisao na kineskom jeziku možda bih te malo i razumio! Ovako, važno je da ti sam sebe razumiješ a za druge nije bitno. I inače vjera i razum (nauka) jedno drugo isključuju. Kod vjere sve što je nejasno i nerazumljivo objašnjava se da je to dato tako od Boga a kod nauke moraš da pokažeš dokaze!
1 Јединство Цркве следи неопходно из јединства Божјег, јер Црква није мноштво лица у њиховој личној подвојености, већ јединство Божје благодати, која живи у мноштву разумних створења. Благодат се даје и непослушнима, који се не користе њоме ( закопавају талант ), но они нису у Цркви. -Јединство Цркве није привидно, није фигуративно, већ истинско и битно, као јединство многобројних чланова у живом телу.
Црква је једна, без обзира на видљиво њено дељење за човека који живи на земљи. -Само се у односу према човеку може признавати дељење Цркве на видљиву и невидљиву; а њено је јединство истинито и безусловно.
Онај који живи на земљи, онај који је завршио свој земаљски пут, онај који није створен за земаљски пут ( као анђели), онај који још није почео земаљски пут (будућа покољења), сви су сједињени у једној Цркви – у једној благодати Божјој: јер створење Божје које се још није јавило у живот за Бога је очигледно, и Бог чује молитве и зна веру онога, кога Он још није позвао из небића у биће. А Црква, тело Христово, пројављује се и испуњује у времену, не мењајући своје битно јединство и свој унутрашњи, благодатни живот. Према томе, када се говори „Црква видљива и невидљива“, говори се само у односу према човеку.
2. Црква видљива или земаљска живи у потпуној заједници и јединству са целим телом црквеним, чија је глава Христос. У њој обитава Христос и благодат Духа Светога у свој својој животној пуноћи али не у пуноћи својих пројава, јер твори и зна не потпуно, него колико је Богу угодно.
Како земаљска и видљива Црква није још пуноћа и завршетак целе Цркве, који ће се по Господњем одређењу јавити при коначном суду свих створења, то она твори и зна само у својим границама, не судећи осталом људству и само сматра за одлучене, тј. за неприпадајуће њој оне који се од ње сами одвајају. А остало људство, које је туђе Цркви или везано с њоме везама које јој Бог није изволео открити, препушта она суду великога дана. Црква земаљска суди сама себи, по благодати Духа и по слободи која јој је дарована Христом, дозивајући и све остало људство јединству и усиновљењу Божјем у Христу, али над онима који не чују њено позивање не изриче пресуду, знајући заповест свога Спаситеља и Главе: не судити туђем слуги.
3. Црква земаљска је од створења света непрестано била на земљи и биће непрестано до завршетка свих дела Божјих, према обећању које је сам Бог дао. А ознаке су њене: унутрашња светост, која не допушта никакву примесу лажи јер у њој живи дух истине, и спољашња неизменљивост, јер је неизменљив Чувар и Глава њена- Христос.
Све ознаке Цркве, како унутрашње тако и спољашње, може знати само она сама и они које благодат дозива да буду њени чланови. А за туђе и непозване оне су несхватљиве, јер спољашња измена обреда непозваноме изгледа као измена самога Духа који се у обреду прославља ( као нпр. при прелазу старозаветне Цркве у новозаветну, или при измени обреда и положаја црквених од времена апостолских). Црква и њени чланови знају, унутрашњим знањем вере, јединство и неизменљивост свога духа, који јесте Дух Божји. Они који су споља и непозвани виде и знају измену спољашњег обреда спољашњим знањем, не постижу оно што је унутрашње, као што им и сама неизменљивост Божија изгледа изменљивом при променама Његових створења.
– Зато Црква није била, нити је могла бити измењена, помрачена или отпала, јер би се тада лишила духа истине. Није могло бити времена, у које би она примила лаж у своје крило, у које би се лаици, презвитери и епископи потчинили прописима и учењу који нису сагласни са учењем и духом Христовим. Не зна Цркву и туђ јој је онај, који би рекао да је у ње могла бити таква оскудица Духа Христова. А приватно устајање против лажног учења, са очувањем или усвајањем других лажних учења није, нити је могло бити дело Цркве: јер је у њој, према њеној суштини, требало да буду увек проповедници и учитељи и мученици, они који не исповедају приватну истину са примесом лажи, већ потпуну и беспримесну истину.
– Онај који живи у Цркви не покорава се лажном учењу, не прима тајне од лажног учитеља; знајући га као лажног, не следује лажним обредима. И сама Црква се не вара, јер је истина; није лукава и није малодушна, јер је света. Тако исто Црква по својој неизменљивости не сматра за лажно, што је некада сматрала за истину; и објавивши општим сабором и општом сагласношћу могућност погрешке у учењу неке приватне личности или неког епископа или патријарха, она не може сматрати да ова приватна личност, или епископ или патријарх, његови прејемници, нису могли пасти у погрешку по учењу, и да их од заблуде чува нека нарочита благодат. Чиме би се освећивала земља, ако би Црква изгубила своју светост? И где би била истина, када би њен данашњи суд био противан јучерањем? У Цркви, тј. у њеним члановима, зачињу се лажна учења, али тада заражени чланови отпадају, сачињавајући јерес или раскол и не оскрњавајући већ собом светост црквену.
4. Црква се назива једином, светом, саборном (католичанском и васељенском), апостолском, зато што је једна и света, зато што припада целоме свету, а не неком месту, зато што се њоме освећује све човечанство и сва земља, а не један који било народ или једна земља, зато што се њена суштина састоји у сагласности и у јединству духа и живота свих њених чланова по целој земљи, који њу признају, зато најзад, што се у списима и учењу апостолском садржи сва пуноћа њене вере, њених надања и њене љубави.
Из овога не следи да, када се нека заједница назива помесном Хришћанском црквом, као Грчком, Руском или Сиријском, такав назив означава само скуп чланова Цркве који живе у тој и тој земљи, и не садржи у себи претпоставку као да је једна хришћанска општина могла изразити црквено учење или црквеном учењу дати догматско тумачење без сагласности других општина; још се мање претпоставља да би нека општина или пастир њен могли своје тумачење прописивати другима. Благодат вере је неодељива од светости живота, а ниједна општина и ниједан пастир се не могу признати за чувара целе вере, као што се ниједан пастир, ниједна општина не могу сматрати за представнике целе светости црквене. Уосталом, свака хришћанска општина, не присвајајући себи право догматског тумачења или учења, има потпуно право да мења своје обреде, да уводи нове, не уводећи у саблазан друге општине; напротив, одступајући од свога мишљења и покоравајући се њиховом мишљењу, да се не би оно, што је у једноме невино и чак похвално, показало другоме кривим, и да брат не би брата навео на грех сумње и раздора. Јединству црквених обреда треба сваки хришћанин да обрати највећу пажњу, јер се у њему видљиво пројављује, чак и за непросвећеног, јединство духа и учења; а за просвећеног се налази извор радости живе и хришћанске. Љубав је венац и слава Цркве.
5. Дух Божји, који живи у Цркви, који управља њоме и који је умудрује, јавља се у њој разноврсно, у Светом писму, у Предању и у делу; јер Црква, која твори дела Божија, јесте она иста Црква која чува Предање и која је писала Свето писмо. У Цркви чувају Предање и пишу не лица и не мноштво лица, већ Дух Божији који живи у целокупности црквеној. Зато је немогуће и не треба у Светом писму тражити основе Предању, нити у Предању доказе Светом писму, ни у делу оправдање за Свето писмо и Предање. Ономе који живи ван Цркве непостижно је и Свето писмо и Предање и дело. А ономе који обитава у Цркви и који се присајединио духу Цркве јединство њихово очигледно је по благодати која живи у њој.
Христос васкресе! Ваистину васкресе !
ваша питања су таква да вам на њих можео дговорити неко из водовода,или путарско па их тамо прослиједите.
„Прогон Православне цркве српске …“
Српска Православна црква јесте институција која се прогони у Црној Гори. Зашто Амфилохије најчешће заобилази прави назив за цркву чији је митропоилит?!
Врло често каже Православна црква у Црној Гори!
Зашто је Амфилохије носио пиштаљку крај крста Светог Петра цетињског и пиштао заједно са “отпорашима“ по београдским улицама? Зашто је дао подршку Ђукановићу против Булатовића….?
Све су то питања на које мора да се одговори!
zašto se vaše visokopreosveštenstvo ne žali ,,osobama s kojima je u prijateljskim odnosima, a bili su i kad je osveštan HRAM ,,
„Obnovio …bogosloviju,sagradio hram…doveo cijeli pravoslavni svijet, odbija uporno napade dukljanske sekte!“
A jel se ko tu zaposlio ili se nešto proizvelo što se može prodat i od toga živjet? Bože dragi kakav mrak!? Sve su vam vrijednosti u vraćanju u mračni srednji vijek i religioznu tamu! Ko vam se god u tome usprotivi skočite na njega kao crne vrane na strvinu! A bog vas je obdario da umijete vrlo slikovito i maštovito da oko sebe dijelite najgore psovke i najružnija imena onima koji su drukčiji i bolji od vas!
Nadam se da Crna Gora neće dozvolit da ovđe među nama širite te svoje „napredne“ ideje i da vam ovđe bude pogodno tlo za „razmnožavanje“!
Jedan pametan srpski kaluđer je još prije 300 godina pokušao da spasi svoj narod od uticaja vjerske zatucanosti pa je poručio: „Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporce!“ (D.Obradović)
Митрополит Амфилохије је трн у оку кумвровачким ђацима. Обновио је Цетињску богословију, саградио Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и довео цијели правосвни свијет. Упорно одбија напада дукљанске секте
Mitropolit je namudrija srpska glava!
Baksuze, to je Njegoš!?
Mitropolitu Amfilohiju je jasno da se opstanak KiM u Srbiji ne rjesava u Briselu ni kroz smijesnu „fusnoticu“, vec iskljucivo, jedino i bezalternativno u SB UN. Ako je vec tako, moze li iko da kaze zbog cega se vlast u Srbiji pravi Englezima i zbog cega bjezi od rjesavanja problema gdje mu je i mjesto?