Митрополит Амфилохије: Свети Сава лијек и пут српског народа

Крст Светог Саве који се чува у Манастиру Савина, штап из Манастира Мораче и епитрахиљ који се чува у Цетињском манастиру, три су јединствене светиње, живо су свједочанство и присуство Светога Саве међу вјерницима, казао је  прије 6 година, а данас, блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије на Светосавској академији која је одржана у Колашину.

–Останемо ли без њега остаћемо и без памћења и сјећања, казао је митрополит Амфилохије, додајући да су заједно са Светим Савом свједоци тог памћења и остали Немањићи, а посебно његов синовац Стефан Вукан који је градио Манастир Морачу.

-Велики је дан и догађај ова Светосавска академија коју одржавамо по 18. пут у Колашину, хвала Богу јер су Морача и Ровци дали једног насљедика Светога Саве, великог патријарха Г аврила Дожића, који је исповједао вјеру у најтежим временима Првога и Другога свјетскога рата, навео је тада  митроплит Амфилохије који је подсјетио на биографију једног од најзначајнијих синова Мораче.

Митрополит Амфилохије је подсјетио и на светиње које су прошле цио свијет и стигле на двор цара Павла Другог Романова гдје су биле све до бољшевичке револуције, а затим пренијете преко Естоније у Њемачку, Брисел, Минхен и Берлин, да би захваљујући митрополиту Антонију који је избјегао из Русије у Београд, биле уручене краљу Александру Карађорђевићу.

Како је митрополит објашњавао, двије светиње су ондашње власти током ’70-тих година прошлог вијека вратиле цркви, али је задржана икона Богородице са Родоса, која је дата Музеју на Цетињу.

–Тражили смо да се икона врати, али они планирају да је стрпају у пећину која је иза Владиног дома, па је чак држава требала да плати око два милиона евра да се та пећина среди. Као да смо у вријеме прачовјека, па светињу смјешатамо у пећину, казао је митрополит Амфилохије, додајући да је упутио захтјев премијеру Душку Марковићу да се оствари идеја краља Николе и митрополита Дожића да се изнад Цетињског манастира, на Медовини, подигне саборна црква, за коју је 1910. приликом крунисања краља Николе положен камен темељац.

–На камену темељцу те цркве, који је сачуван у Митрополији пише „у вријеме краља Николе подиже овај храм цар Руски Николај Други августа 1910 године“. Дакле, то је требала да буде задужбина цара Николаја, а сада, то треба посебно подвући, обиљежава се 100. годишњица мученичке смрти њега и његове породице, тако да се надамо да ће Влада прихватити нашу иницијативу да би испунили завјештање овог цара који је био велики добротвор Црне Горе, закључио је митрополит Амфилохије, додајући да је велика срамота што је Црна Гора увела санкције Русији.

Овај текст је само један у низу подсјећања на мудре и велике бесједе нашег митрополита Амфилохија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: