Митрополит Амфилохије: У Јасеновцу заклано више од 20 хиљада српске дјеце
1 min readУ крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици отворена је изложба „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“.
Изложене иконе су дјело монахиње Марије из женског манастира посвећеног Светом Јовану Крститељу, који се налази на мјесту гдје је некада био логор у Јасеновцу.
Монахиња Марија, иначе, сваког дана посјећује хумке некадашњих мученика, те након молитава она слика иконе на којима приказује трагедију, али и једну нову, преображену стварност, објављено је на сајту Митрополије.
На отварању изложбе „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“ фрескописац Гаврило Марковић је говорио о квалитету радова монахиње Марије и открио да су они припрема за иконопис који ће сестра Марија урадити за капелу-цркву у јасеновачком храму.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је концентрациони логор Јасеновац један од најстрашнијих жртвеника на европским просторима.
-То је један од оних жртвеника на којем нису полагања јагњад и овце као што је то рађено у Старом завјету, него су жртвовани људу, навео је он.
Митрополит је посебно нагласио да су у Јасеновцу осим енормног броја људи жртвована и дјеца.
–Преко 20 000 имена дјеце је постало познато, оне дјеце која су заједно са својим мајкама била заклана. У Млаки, у храму Пророка Илије био је логор специјално отворен за утамничење дјеце и мајки. Та црква је била разорена током рата, а која је поново наново разорена у овом последњем грађанском рату, она је сада Богу хвала обновљена, а која је и овдје присутна на овој икони наше сестре Марије, монахиње Јасеновачке, казао је он.
Владика Амфилохије је рекао да је ова изложба једно од најљепших свједочанстава о Јасеновцу и да за разлику од осталих свједочанстава има потпуно други приступ сагледавању страдања.
–Заиста, сва досадашња свједочанства су била другачија, али ово њено свједочанства није ни налик осталима, оно је посебно. Овдје је присутно њено виђење у духу, али не смрти и пролазности, него у духу Васкрсења. Јер, све што је насликала испуњено је тим духом Васкрсења. Јер, је она кроз распеће и Васкрсење Христово сагледала страдање јасеновачко. Тај страшни злочин у Јасеновцу се догодио прије седамдесетак година, а наставља се и у наше вријеме. А посебно се наставља тиме што потомци оних који су извршили тај злочин, они одричу до дана данашњега да се тај страшни злочин догодио или умањују његов значај. Међутим, оно што је са Христовим распећем и васкрсењем освештано, не може да исчезне, оно се увијек изнова обнавља у људској свијести и савјести, казао је он.
Митрополит је подсјетио и на чињеницу да је управо први тропар и пјесму жртвама јасеновачким написао Свети владика Николај Велимировић.
–Свети Николај је рекао тада: Нећемо се ми светити никоме. Наша освета је храм и молитва! Храм овим мученицима ево још нисмо подигли, али оваквим радом и трудом наших сестара јасеновачких биће подигнут и тај свети храм као једини пут освете, односно просвете – просвећења и убица и њихових следбеника и ондашњих и данашњих у Јасеновцу и шире од Јасеновца, закључио је митрополит Амфилохије.
У умјетничком дијелу програма учествовала су дјеца Школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења коју воде вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић.
Поставка ове изложбе обухвата 28 радова (иконâ, парафраза икона) и биће отворена у наредних пар седмица.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ti bi moga da saznash o chemu ja Prichard kad bi stijo da maknesh vunjenu vanjelu sochinjeg vida, i kad bi zna da bistrish na latinskome ili na nekome drugome jeziku lishe Chirilove azbuke. Pa kad bi ti bastalo da probistrish te Dubrovacke spise Vojislavovijek, Mijajlovijek I Bodinovijek savremenikah, i kad bi muchno ta bidon sa surutkom na ramenima, onda bi ti mozhda doshlo iz te na koju shjedish do te chuture kojoj je kosa davno rekla laku noc ( mozhebit da si ochelavijo od velikog chitanja) – elem, doshlobiti uglavu da se Srbi nijesu pominjali u Duklji do pojave Ilira Neimanjica. Nego ka sto Rim, i Bari, Robert Guiscard, Roger i cumpanija govorahu, REX SCLAVORUM -Michael of Dioclea King of Slavs.
A ako si tvoje “ znanje” steak chitajuci Dubrovacke gospare na Wikipedia Srbija, onda se izvinjajem. Uzhivaj u tome chitanju. Mish u tikvi shto je nego suzhanj.
I onda otidi do tvojega bradatoga mantijasha popa pa mu poljubi ruku i rech mu” Oche” da nekradesh, I nelupezhash tudhje, a onche te pomilovat to toj goloj glavi i rechi: “ znam, znam, sve dok god si ubedhjen da ono shto govorish da je istina, pa iako nije – ti si u pravu za sebe i za Srbe. Mi smo oduvek voleli tudhje”…
I onda tome istome popu rechi da ti Oca netrebe I da bi sve razumijo, da on tebe malo dovati, ako je kojijem slucahjem po imenu Kachavenda, on ti oca neche pisat no tebe…
A za geneticu chemo drugi put. znam te faco. E-V13, nema ti druge. Kad su ti shjlegli s Prokletija.? Hahha Muchi Bravu, e!!!
Mi Srbi smo debelo platili svojatajuci jednojezicku „bracu“.Skupo,i još se nismo opametili od 20 -og veka.A pre toga od „braće „po veri Bugara.Od njih i u oba rata zadnja.Uvek istom pjesmom -neće valjda.Hoće sigurno,uvek.Moramo biti konačno obazrivi.Ali obazrivost ne resava problem samo po sebi.Moramo imati saveznika.Bez njega ništa.1999,nismo imali saveznika i ubise nas sve sile zapada.Mnogo puta smo sami stajali na crtu,nikom drugom nego imperijama.Silama ispred kojih niko ni hteo ni smeo.I platismo dobro,oni drugi oko nas se sacuvase na razne načine,pa još i države napravismo svima.Dakle,moramo znati definitivno ko je ko nama ovo a ko ono.Valjda smo prepoznali konačno.U protivnom teško nama.
Moga bi nachi neko spsko ime za nicknejm za pocetak. ka rechimo Imaginarne licnosti za koje se odista nezna jesuli postajali,- Milos1, ili Markokraljevic 1, itd, p’onda razbiraj sto je srbima chinjeti.
A vako stavijo si ime Crnogorskog Kralja Nashe prve drzhave I kraljevstca koje je predatiralo Srbende jedno 200 godina, pa neshto me’s chini te chojek mozhe okvalifikovati ka trojanskoga Ako ka, ili mozhebit Trojansku Kozu ili brava, da nevrijedhjamo konje ka plemenite zhivotinje.
E sad, da te I pofalim. Napipa si nesto sto svak zna odko je vijeka I narodah… da svak treba saveznike imati. Samo josh nijesi dozha do zakljucka da svi narodi okolo, od Crnogoracah, pa Hrvatah, pa Makedonaca I Bugara, pa chak i Arbanasah su ti mogli biti saveznici da su ljudi vodili Srbiju a da we nijesu pojadu udarili u Romejske vjeru…
I dan danas posrcu Srbi megalomanski trazheci “Velikog saveznika”. Veliki odista velikijema i boljijema, a Srbima se trag utire gledajuci kako da nabiju velkog saveznika I da naprave “ sveru uticaja”…doklen ostali zhivot zhive sa malenom rukom I malenom snagom, ama sa znanjem ko su I sto su i shto im Bogovi prirode donose….
Evo ti jedna lekcija danas za ovi Krshcanski praznik, pa nauchi…
Sedi 1. I mrzi. Kuckaj tastaturu. Sve veliki junaci danas.
@Ka prvo.Chi,she,zhe,tah,cah,prati fabulu radnje,čitaj,ne udri tu tastaturu toliko jako.Na jeftinoj robi u marketima piše Ka,tako i ovo lupendanje liči na robu sa istekom roka.Lep ti je pseudonim u skladu sa tvojim umom.
Radosav iz Djekne:“Jebi mi oca te sam te ja ista razumio“..
A za Bodina 1,prouči malo ,ako možeš da razumješ,dokumenta iz arhive Dubrovnika,Barija,Mletaka,pa ćeš vidjeti ko je bio.Srbin ,ako si čuo za njih.Interesantno će ti biti saznanje tvog DNK.Daj oko 100e,da se razocaras.Shi,zhu,chi,phi,taj,cah..
Ne rece li Mitropolit prije 15 godina, na zasijedanju „ruske zagranicne Crkve“ u Americi, da su unijati ukupno ubili oko 80.000 Srba.
.
Сјеме се утрло тим зликовцима.