Митрополит Јоаникије у Бару: Архиепископ албански Анастасије велика личност нашег времена

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 1. фебруара, на празник Преподобног Макарија Египатског и Св. Мар­ка Ефе­ског, служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживало је свештенство барског архијерејског намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.

По отпусту, сабранима се архипастирском бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит, који је говорећи о суботи, која је по Светом писму дан одмора Господњега, казао да је она дан молитве, дан који треба да посветимо размишљању о своме спасењу, о Богу и о својој души. Ми хришћани суботом, осим редовних молитава које чинимо, чинимо и молитве за покојне.

„Не само за покојне, него благодаримо Богу на Његовим даровима, на Његовој љубави, на свему ономе што је учинио доласком својим у овај свијет када је излио своју љубав и своју благодат и своју милост на цијело човјечанство и на цио свијет, али исто тако молимо се и за покојне“, бесједио је Владика, појаснивши да суботом чинимо нарочите и посебне молитве за покојне, иако се за њих молимо и у сваком другом дану, јер се сјећамо Христовог почивања у гробу.

Господ Исус Христос на Велики петак је испустио своју душу и умро на крсту, али то је била живоносна смрт, а у суботу је почивао у гробу и силазио у Доње свјетове да својом божанском свијетлошћу просвијети Ад – царство таме – и да га испуни свијетлошћу и љубављу, да све оне душе које су биле у Аду, а које су биле спремне да приме свијетлост Његове милости и љубави, узведе у Рај.

„Његово почивање у гробу је такође дјело које стално помињемо, а наши покојници који су отишли из овога живота, они су отишли у наручје Божије да се сједине са Христовом смрћу, да би проласком кроз врата смрти, прешли у живот вјечни и да би сви били причасници и саучесници Његовог васкрсења“, казао је Високопреосвећени.

Иако се молитве за покојне врше у било који дан, треба избјегавати да помене чинимо недјељом јер је она дан васкрсења, казао је Митрополит и подсјетио на накардни обичај, који је настао у комунистичко вријеме, да се баш у недјељу иде на гробље, да плачемо и тугујемо за својим покојницима и дан Христовог васкрсења претварамо у дан туге. То је, како је казао, једна од тих ужасних манипулација кроз које смо прошли и које смо се, надамо се, ослободили, иако то није лако. Наводећи примјер да је у једном граду гдје је владао тај обичај, он добио силу народног обичаја, Архиепископ цетињски је истакао да је он потпуно без коријена и да тога није било ни прије, а ни послије Другог свјетског рата.

„Али је безбожна комунистичка идеологија наметала своје обичаје, своје празнике који су потискивали хришћанске обичаје и покушали да одузму славу хришћанским празницима. Али то није могло, није успјело, као што видимо“, рекао је Високопреосвећени Митрополит.
Захваљујући труду Архиепископа Анастасија данас имамо живу Цркву у Албанији

Нагласивши да се Црква моли за све и да тако свједочи да они који су отишли од нас нису мртви, да су они у Богу живи, Владика је казао да исти дух Божији прожима и наша срца и душе оних који су се упокојили и који су отишли у наручје Божије и преко молитве ми смо са њима у заједници и у љубави:

„И видимо да људска смрт не може да нас растави од љубави Божије, нити од оних које волимо, а све оне који су живјели хришћанским животом помињемо и они су заслужили да их помињемо. Данас смо се посебно овдје помолили Богу за новопрестављеног блаженопочившег Архиепископа албанског Анастасија. Велика личност, велики човјек, велики проповједник Јеванђеља Божијега. Мисионарио је у Африци, слала га је тамо Васељенска патријаршија, па је касније као велики мисионар дошао у Албанију и учинио велико дјело, открио хришћанске, православне коријене Албаније, која је била затрвена. То је Црква која је много пострадала и хвала Богу данас, захваљујући понајвише његовоме труду, али и труду његових сарадника: епископа и свештеника, ђакона, монаха, монахиња, имамо живу Цркву у Албанији.“

Желећи да укаже на велико апостолско дјело блаженопочившег Архиепископа Анастасија, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је са сабранима подијелио свој утисак који је имао приликом сусрета са њиме прије непуне двије године:

„Пун Божије милости, Божије благодати, свијетлог и трезвеног ума, прави мудрац, прави архијереј Христов и веома одговоран човјек. Причали смо о разним стварима, причали смо мало и о новим подјелама и новим расколима који су нас задесили, између Васељенске и Патријаршије Руске православне цркве. Имао је о томе посебан став који је јавно саопштио. Иако је био у свему уздржан, када је саопштавао свој став није гледао да продуби подјеле које су настале, него да укаже на то како се оне могу лијечити. Рекао је једну ствар, која се односи на начин његовога живота и посебно на његову службу, а већ је био старац од преко 90 година: Ја сам се циоо свој живот трудио да проповједам Јеванђеље и да чувам и утврђујем јединство Цркве, али ја трчим последњи круг. Заиста једноставна ријеч, али много значи. Ко може проповједати Јеванђеље? Онај који живи Јеванђељем. А ко може утврђивати мир у Цркви и његовати јединство Цркве? Онај ко је у јединству са Богом, онај ко је у јединству са истином, онај ко је у јединству са својом савјешћу, онај који има љубави Божије у срцу своме.“

Љубав увијек ради на јединству, на превазилажењу неспоразума и како је оцијенио Владика када бисмо само послушали Архиепископа Анастасија, могли бисмо ријешити тај огромни проблем због којег је, по свједочењима његових саслужитеља, он највише патио – због диоба у Цркви:

„На његовој сахрани дошли су сви предстојатељи или представници највишег ранга свих Божијих цркава на планети. И његова сахрана, као и сахрана нашег блаженопочившега Митрополита, посебно нашег светопочишега Патријарха Павла, последње је његово дјело овдје на земљи, у коме врхуне сва њихова дјела. Мислим да у Албанији, нашој комшијској земљи, није било већег догађаја, можемо слободно рећи славнијег догађаја у последњих 50 година, а можда и више.“

Као изузетно важно Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је истакао да смо ми увијек имали, нарочито у давној прошлости, дубоке везе са Албанијом, које је давно поставио и утврдио Свети Јован Владимир. Албанија је била хришћанска земља, пуна је светиња и хришћанских знамења, и српских знамења, и открива се то право лице Албаније и албанског хришћанског народа, тамо има православних и католика, као и доста муслимана.

„Архиепископ Анастасије је изградио хармоничне односе у тој држави са свим другим вјерама, пуно поштовања и љубави, али је истовремено васкрсао православље у Албанији. Данас смо се помолили за све, као и за човјека који нам је тако близак. Нарочито нам је близак зато што је био човјек Божији, имао је разумијевања и за наше проблеме и тешкоће. И он је био под разним притисцима и није увијек могао све да каже, али када је говорио о Цркви није било ни небеске ни земаљске силе која је њега могла спријечити да не каже истину, као што је и рекао. И слава Богу што смо у нашем времену имали такве људе као што је наш Патријарх Павле, Митрополит Амфилохије, Епископ Атанасије и блаженопочивши Архиепископ Анастасије – велике личности овог нашег времена. Ако будемо знали да их чујемо и слиједимо и ми ћемо, надамо се милошћу Божијом, добити са њима удио у Царству небескоме“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

(МИТРОПОЛИЈА)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: