Митровић: Контролисани хаос

Пише: Миладин Митровић

Прошлог викенда у Београду одржан је протест великих размјера, који је, према неким оцјенама, био највећи икада одржан. Предсједник Србије Александар Вучић назвао је митинг незаконитим и упозорио на опасност од државног удара.

Међутим, питање постојања пријетње обојене револуције у Србији данас није релевантно. Без сумње, Србија се, као и свака друга земља, суочава са низом друштвено-економских и политичких потешкоћа, али то није довољна основа да се прогласи реална пријетња од обојене револуције. Са друге стране догађаји у Србији иако су унутрашње природе ипак не искључују могућност да се у све умијешају и спољне силе, које би по старом већ много пута опробаном рецепту могле да земљу доведу у стање „контролисаног хаоса“.

МЕКИ УТИЦАЈ

Теорија контролисаног хаоса је технологија индиректног утицаја на државе и друштвене системе, која се користи за постизање одређених геостратешких циљева. Она се спроводи преко америчких обавјештајних агенција у борби против њихових стратешких конкурената у различитим регионима свијета.

Развој овог револуционарног концепта био је започет у Америци непосредно након завршетка Другог свјетског рата. Идејни творци овог концепта били су Американци Стивен Ман, Џин Шарп и Збигњев Бжежински. Ова технологија не подразумијева директну интервенцију САД у унутрашње ствари друге земље, већ досљедан, прикривен утицај на најслабије аспекте њеног живота, праћен масовним демонстрацијама, које доводе до потпуне дестабилизације ситуације.

Оваквим „меким“ утицајем постижу се значајни успјеси уз минимално трошење средстава и ресурса, а са друге стране обезбјеђује се спољна илузија о неумијешаности у ескалирајући хаос. Овај концепт био је представљен мање-више у цјелини у чланку Стивена Мана – „Теорија хаоса и стратешка мисао“ још давне 1992. године.

У њему је овај амерички истраживач директно навео да је „контролисани хаос“ оружје које се може користити у ратовима најразличитије природе и обима. Односно, предмет уништења могу бити појединци, државне и приватне организације, оружане формације па чак и читаве државе и народи.

Теоретски, чак и цијело човјечанство. Манове препоруке су коришћене, како примјећују стручњаци, у припреми и спровођењу распада Совјетског Савеза 1991. године, а такође и у стварању центара контролисаног хаоса у многим дијеловима свијета.

ПРАШКО ПРОЉЕЋЕ

Први случајеви употребе „контролисаног хаоса“ укључују организовање студентских немира у Француској 1968. године с циљем свргавања тадашњег предсједника Де Гола. Као и припрема и спровођење такозваног Прашког прољећа исте 1968. године.

Развој технологија „контролисаног хаоса“ настављен је у различитим дијеловима свијета.

У ово су биле укључене ЦИА и друге америчке обавјештајне агенције, а донекле и амерички Стејт департмент. На прелазу из седамдесетих у осамдесете почеле су припреме за употребу оружја „контролисаног хаоса“ у много већим размјерама. Ова припрема се одвијала под паролама „глобализације“ и „либерализације“.

Вашингтон је ова два међусобно повезана процеса представио као „објективна“ и „прогресивна“, доприносећи јачању мира, просперитету народа и расту благостања. Важна подршка унапређењу „глобализације“ и „либерализације“ био је Вашингтонски консензус – скуп неписаних норми. Њих је Међународни монетарни фонд наметнуо многим земљама, посебно земљама трећег свијета.

Принципи Вашингтонског консензуса укључују испуњавање сљедећих захтјева – приватизација државне имовине, одбијање државне регулације привреде, свеобухватан развој домаћег финансијског тржишта, минимизација државног буџета (прије свега смањењем социјалне потрошње), уклањање било каквих баријера за прекогранично кретање капитала, валуте, робе, радне снаге…

У суштини овакав приступ, како је то показала пракса, само је доприносио стварању неопходних услова да се привреда једне земље слободно контролише споља и што ефикасније експлоатише од стране транснационалних корпорација и банака.

МЕТОДЕ РУШЕЊА

Либерализација која је наметнута земљама не протеже се само на економију, већ и на унутрашњу политику и друштвену сферу. Непроцјењив допринос развоју питања друштвене и политичке либерализације у другим земљама дао је Џин Шарп. Он је 1964. одбранио дисертацију на тему „Ненасилне методе рушења режима“ на Оксфордском универзитету.

Своја размишљања о овом питању изнио је широј публици у свом дјелу „Ненасилна акција“ – студији о контроли политичке моћи. Његове идеје су практично спроведене у дјело исте 1968. приликом организовања студентских немира у Паризу. Касније је његов рад искоришћен за подривање Варшавског пакта, као и за дестабилизацију друштвене и политичке ситуације у Совјетском Савезу и његовог коначног распада.

Шарп поставља своје приоритете: „Наш национални интерес има предност над међународном стабилношћу“. И признаје да Америка већ дуго користи „контролисани хаос“ као оружје против других земаља.

Шарп није само теоретичар, већ и практичар. Учествовао је у изради планова и спровођењу „контролисаног хаоса“ у многим земљама. Своје идеје о организовању „контролисаног хаоса“ у политичкој и друштвеној сфери Шарп је изнио у свом дјелу „Од диктатуре до демократије“ (1993).

У њему аутор описује 198 „ненасилних метода за уништавање диктатура“, у оним земљама у којима је потребно извршити „меку транзицију“ из „диктатуре“ у „демократију“. Наравно, критеријуме за одређивање шта се сматра „диктатуром“, а шта „демократијом“ – поставља Вашингтон.

У почетку су припрему и спровођење ових операција вршиле Централна обавјештајна агенција и друге обавјештајне агенције САД. Касније већина овлашћења и функција повезаних са вођењем рата „контролисаног хаоса“ пребачена је у невладину организацију НЕД, коју је основао амерички Конгрес. Она даје грантове за истраживања у области демократије и развоја људских права у страним земљама.

ДРЖАВНИ УДАРИ

Ова фондација је у прошлости спроводила прилично велике субверзивне активности против социјалистичких земаља источне Европе. Посебно је финансирао опозиционе покрете Солидарност у Пољској, Повељу 77 у Чехословачкој и Отпор у Србији.

Данас је опште позната чињеница да су многе обојене револуције планиране, спонзорисане и покренуте од стране САД уз саучесништво других земаља НАТО-а.

Дугачак је списак земаља у којима су се десили државни удари уз учешће и подршку Америке: Револуција ружа у Грузији, Наранџаста револуција и Евромајдан у Украјини, либанска Револуција кедра, Револуција маслина у Палестини, државни удари у Југославији, Бурми, Тибету, Ирану, Јерменији и многим другим земљама. Врховни кустос свих операција „контролисаног хаоса“ до краја свог живота био је Збигњев Бжежински, амерички политиколог пољског поријекла. Ево једне од његових изјава из 2009. о тадашњој глобалној финансијској кризи.

– Ова криза никада неће престати док не остваримо своје циљеве. Једна свјетска влада је оно што нам треба. И формираће се – свиђала вам се ова идеја или не. Ово није криза, ово је контролисани хаос. Друштво је још предалеко од тога да не само прихвати идеју једне свјетске владе, већ и да нови свјетски поредак види као свој једини спас. Дакле, прво морамо довести друштво у стање неопходно за то. То захтијева много више од економске парализе, захтијева ратове, протесте, револуције, глад и епидемије широм свијета. Демократија и либерализам су само завјеса која покрива главни циљ контролисаног хаоса – свјетску доминацију. Чак и по цијену смрти већег дијела човјечанства. Лукави либерализам крије отворени канибализам – поручио је Бжежински.

И док се јавност у Србији активно бави питањем ко заиста стоји иза студентских протеста, феномен обојених револуција и контролисаног хаоса настављају да се развијају и постају глобални по својој природи. Покушаји недавних организовања револуције у Бјелорусији, Грузији и дестабилизације ситуације у Словачкој су карике у истом ланцу. И, наравно, највећа трагедија у низу обојених револуција је Украјина.

Земље НАТО-а активно настоје да путем протестних акција заузму свој геополитички простор, досљедно повећавајући свој војни потенцијал у источној Европи, посебно у оним земљама које нису чланице НАТО-а, а таквих је у Европи врло мало.

Аутор чланка је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања

Извор:  СНП – Избор је наш

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: