Митровић: Смјештају ми тужилац и криминалци из полиције у Будви

Окривљени за убиство Јова Јовановића, педесетогодишњи Будванин, Марко Митровић, оптужио је “криминалце из будванске полиције” и тужиоца да су му смјестили ту оптужницу.

Митровић је јуче, у својој одбрани, казао да нема везе са убиством Јовановића 27. септембра 2015. године.

“Одговорно тврдим да су ми све смјестили криминалци из будванске полиције повезани са тужилаштвом. Да ли је у све то умијешан неко и из Форензичког центра у Даниловграду за сада нијесам сигуран и не могу да тврдим. Имена тих инспектора су Милојица Џарић, Саша Зиројевић и извјесни инспектор Недовић”, рекао је Митровић пред вијећем судије Предрага Табаша.

Тврди да је мотив намјештаљке смрт његовог сина Милоша Митровића и његове дјевојке: “Коју су полицајци жељели да представе као убиство које је починио Милош”.

Испричао је да је након породичне трагедије ушао у сукоб са полицијом, био принуђен да води приватну истрагу и да се испоставило да је он у праву – доказало се да је његов син извршио самоубиство у аутомобилу у којем се његова дјевојка случајно убила.

Митровић је у подгоричком Вишем суду казао да се не осјећа кривим за убиство Јовановића и тражио полиграфско испитивање, додајући да му упркос инсистирању то није омогућено током истраге.

Рекао је да је након убиства чуо “да по Цетињу круже приче” да је умијешан у ликвидацију, те да је због тога позвао Јововог брата Тома и пошао до њихове куће.

“Затекао сам Јововог брата и оца. Када сам им казао шта се прича по граду, одговорили су ми: ‘ајде Марко, то нема везе’. На растанку смо се и пољубили. Сјећам се и да сам им при поласку рекао – ако вам што требам, ту сам”, казао је оптужени Митровић.

Додао је да је са браћом Јовановић био у добрим односима и да је Јову “покушао да помогне око поврата неког дуга од Слободана Лопичића”.

Митровић је рекао да његов сукоб са полицијом из Будве датира од 2005. године, када је привођен и саслушан у которском Основном суду. Објаснио је да је тада по налогу судије претресен његов стан, кућа његовог оца Душана и да су му одузета два аутомобила, ловачка пушка и пиштољ за који је имао дозволу, који му никада није враћен.

Казао је да му је отац нестао 1. јула 2005. године, неколико дана након тих претреса и да се тада и убио “због некоректног поступања будванске полиције приликом претреса његове куће и укаљаног угледа”.

Тврди да је полиција касније хтјела да му подметне да је из његовог пиштоља убијен “извјесни Мијатовић у селу Каменово” и да га је тада спасила потврда о одузимању пиштоља.

“По тврдњи инспектора Џарића, управо из тог пиштоља је убијен Мијатовић”, казао је он.

Испричао је да је након тог догађаја пријавио полицији да су му мотоциклом пришла два мушкарца и да је један уперио пиштољ у његовом правцу, а да је Џарић тврдио да су то измишљотине.

Суђење се наставља 14. новембра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: