ИН4С

ИН4С портал

Млади гусларски првак за ИН4С: Гусле су најсветији и најљепши инструмент (ВИДЕО)

1 min read
Како нам је казао овај млади умјетник, гуслар настоји да има и лијепе и добре гусле али најважније код гусала јесте да имају добар и јасан звук, а тек онда долази израда.

„Гусле су за мене најсветији и најљепши инструмент, тако да бих волио да што више родитеља упућује своју дјецу ка гуслама јер су оне наша традиција коју треба да његујемо“, каже за ИН4С један од најмлађих гуслара у Црној Гори, Мидо Тодоровић.

Овај дванаестогодишњак побједник је седмог савезног фестивала младих српских гуслара у категорији до 13. година који је одржан прошле године у Подгорици.

Ученик је шестог разреда ОШ „Др Драгиша Ивановић“ у Подгорици, а за наш портал открива да је вјештину гуслања почео да учи од своје осме године – тек након је савладао писање и читање. Гуслање је, како каже, сам почео да вјежба.

Мидо Тодоровић: Сваки гуслар мора имати свој стил гуслања

„Мене нико није учио да гуслам. Ја сам једноставно сам, слушајући свог оца и стрица заволио гусле, а и ђед је знао да гусла, тако да су гусле породично наслеђе. Такође, слушајући гусларе преко ЦД-а, вјежбао сам разне приударе и тако научио да гуслам“, каже за ИН4С млади гусларски првак.

Додаје да то, наравно, у почетку и јесте било мало теже јер је, како каже, требало ускладити глас са гуслама.

„Да би гуслар био успјешан, мора имати свој стил гуслања по којем ће бити препознатљив. У грађењу свога стила гуслања имао сам помоћ од свог оца и, ето, напоран труд и јака воља су се свакако исплатили“, каже нам Мидо.

Број полазника школе гусала повећава се из дана у дан

Мидо већ три године иде у школу гусала „Војвода Мина Радовић“ која се налази при храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

„Школа постоји већ пет година и броји око 60 чланова, с тим што се тај број из дана у дан повећава“, наглашава дјечак-гуслар, говорећи о школи „Војвода Мина Радовић“, која је подијељена на двије групе – млађе и старије гусларе.

Мидо је вриједан полазник ове школе, а често вјежба и са својом рођеном браћом.

„Знам око двадесетак епских пјесама, с тим што се у слободно вријеме трудим да учим што више нових. Моја два брата су исто гуслари. Обично гусламо заједно на разним приредбама, концертима, весељима и фестивалима. Најчешће су то пјесме у десетерцу и осмерцу у којима су описани разни историјски догађаји“, казао нам је Мидо.

Радо прихвата савјете старијих гуслара, похвале не изостају

„Учествовао сам на разним концертима и фестивалима и то са врсним гусларима као што су Ђоко Копривица, Славко Јекнић, Саша Лакетић… Од најважнијих приредби издвојио бих свакако фестивал старијих гуслара, који је одржан 2015. године у Колашину, гдје сам био позван да гуслам као гост у ревијалном дијелу. Док сам пјевао пјесму публика је била одушевљена и награђивала ме бројним аплаузима и коментарима (‘Oво је дијете вечерашњи побједник!’), што је мени било велико задовољство и седми савезни фестивал младих гуслара у категорији до 13. година који је одржан прошле године у Подгорици на којем сам освојио прво мјесто“, наглашава млади гуслар, додајући да га старији гуслари похвале, а многи му дају савјете које, како каже, радо прихвата и прилагођава себи.

Велика подршка од вршњака

„Имам велику подршку од својих другара и могу рећи да позитивно реагују на оно што радим. Многе занима како сам научио да гуслам, неки се интересују и покушавају да пробају. Гусле су за мене најсветији и најљепши инструмент, тако да бих волио да што више родитеља упућује своју дјецу ка гуслама јер су оне наша традиција коју треба да његујемо“, савјетује Мидо.

Мале тајне умијећа

Како нам је казао овај млади умјетник, гуслар настоји да има и лијепе и добре гусле али најважније код гусала јесте да имају добар и јасан звук, а тек онда долази израда.

„Издвојио бих двоје гусала које сам добио од свог стрица и гуслара Мома Симића, мог великог пријатеља који живи и ради у Америци и желио бих овако јавно, од срца да им се захвалим. Волим да гуслам и надам се да ћу се тим и у будућности бавити јер сам кроз гусле упознао пуно паметних и добрих људи и стекао нова пријатељства“, истиче дванаестогодишњи гусларски првак Мидо Тодоровић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Млади гусларски првак за ИН4С: Гусле су најсветији и најљепши инструмент (ВИДЕО)

  1. Срби љубав према гуслама носе у генима.
    Свако ко је одрастао уз гусле зна да су оне ствар душе и потраге за коренима, архетип смисла, одбрана живота, опстанка.

  2. Госле су многи странци исмијавали јер ружно звучи а и нарикање које прати ту „мзику“ је одраз само изоловане средине…дакако у питању је старина и има своју историјско националну вриједност али је мени лично неслушљиво и иритантно.

    1. Stanislav kao izvanjac ima svoju licnu percepciju ovog ilirskog intrumenta i to je u redu.

      Srpski narodni instrument ne postoji.
      Gusle se vezu za priobalni pojas gornje Grcke, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku kao i uske djelove priobalja Italije i Francuske. Njihovo pravo i jedino znamanje je kozija glava.

      Naravno, u svom svetosavskom usijanju, posrbice zanemaruju cinjenice i ogrcu se mitovima – kako ih je fino opisao u svome napadu iskrenosti njihov bard, Dobrica Cosic.

      1. A dje zabode hrvacku a preskoci hercegovinu i dalmaciju
        Tipicno hrvacka ideologija na djelu
        A stanoje ne zna za strance koji su se guslama odusevljavali a pri tom bili misleci ljudi
        Mi smo gusle i gusle su mi
        A sto se tice jarceve glave
        Pa to je tipicno srbski tj slovenski simbol
        Inace jarac je ranije nazivan kozlov
        I bio je jedna vrstauslovno receno bozanstva
        Jaroslav je i danas zivo ime kod slovena
        Kao i prezime kozlov
        Da ne spominjem domaca dobro poznata prezimena

        1. Tacno je i izvinjavam se – scah reci primorski dio Hrvatske tj pretezno donja Dalmacija kao i naravno Hercegovina, zemlja Vlaha tj Morlaka.

        2. A sto jedan srpski site kaze – dje zivi divokoza:
          „… Živi na visokim planinama i izuzetno je prilagodena kretanju po nepristupacnim terenima, leti se penje do granice snega… dobro skače i penje se… Život u nepristupačnim staništima i dobro razv“ijeno čula mirisa i vid omogućio im je da opstanu i pored brojnih neprijatelja…“.

          Na teritoriji dje zive srbi jarac nije mogao opstati jer uslova, kao sto su navedeni gore, kod njih nema.
          Dinarski predio, surove planine i vrletni vrhovi, ostra klima i ne tako izdasni prirodni uslovii su postojbina jarca (koji je naravno kasnije donesen/ naseljen i u Srbiju).
          Jarac i gusle su karakteristicni za ljude ciji su gusle nacionalni instrument. Domorodce na ovim prostorima.
          Staros’edioce koji ih nijesu zaboravili.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *