Млади масовно бјеже у иностранство, државу то не забрињава

Институције у нашој земљи немају податке колико је људи „трбухом за крухом“ отишло из државе током три деценије транзиције, нити су, како тврде, обавезане неким прописом да воде рачуна о томе.

Једини податак до којег је било могуће доћи је из Министарства унутрашњих послова одакле су рекли да у бази имају само број црногорских држављана који посједују пасош Црне Горе, али не и пријављено пребивалиште овдје. Таквих је, на дан 22. март ове године било 23977, пише Побједа.

То, додуше, како су рекли и из МУП-а, није податак који показује колико је људи напуштило Црну Гору од деведесетих година.

Када се покрене прича о било каквој статистици, прва адреса је МОНСТАТ, па али се испоставило да они не воде такву статистику.

Иако је МОНСТАТ институција која брине о подацима, сабира их и на основу чијих информација се праве дугорочне стратегије и планови, ове податке ипак нема.

“Завод за статистику не располаже подацима о међународним миграцијама и за исте се можете обратити Министарству унутрашњих послова”, казалу су они.

У МУП-у су казали и да ,,иако је Законом о регистрима пребивалишта и боравишта прописано да је у случају боравка ван Црне Горе дужег од 90 дана црногорски држављанин дужан да поднесе пријаву о одласку у другу државу, Министарству у општини у којој има пребивалиште или преко дипломатско-конзуларног представништва Црне Горе, у одређеним ситуацијама грађани не поштују ову законску одредбу, што утиче на тачност и ажурност евиденција“.

Стручњак за демографију, професор Драгица Мијановић у разговору за Побједу упозорава да је озбиљан проблем чињеница да Црна Гора нема званичне, статистичке податке о бројној, полној, старосној и образовној структури становништва које одлази.

“Највећи проблем је што то никога и не брине иако је становништво главни ресурс једне државе”, истиче она.

Услед великог одлива становништва ,како каже, које из земље одлази тражећи достојанственији живот и економску стабилност, Црна Гора би за 30-ак година могла да буде држава која има старо становништво, негативну стопу природног прираштаја и највјероватније проблем са радном снагом.

Највећи губитак, према њеним ријечима је, одлив стручног високообразованог кадра, потенцијалних носилаца развоја и иновација, чији одлазак значајно смањује способност државе да се развија и мијења структуру друштва.

“Свака озбиљна држава би требало да има демографску популациону политику коју би водила зависно од подручја и потреба. Међутим, нажалост, код нас се на том плану не ради ништа. Неопходно је да имамо званичне статистичке податке, који код нас не постоје, да се они прате и анализирају како би се заузео став, креирала политика, стратегија. Да се нешто рјешава по том питању, јер се бојим да ћемо закаснити”, наводи Мијановић.

Услед непостојања званичних података, неке прорачуне радили су, каже она, на основу односа између природног прираштаја и процијењеног броја становника, па иако, додаје Мијановић, штури и глобални, за студију ,,Демографски развитак“ су показали да је на територији наше земље, од 2003. до 2007. године утврђен „мањак“ становништва за више од 12000. То показује, упозорава она, да процес емиграција, узима маха и интензивира се.

“И та бројка, која није званична и није потпуна, опомиње да то није мали број за државу која има непуних 630000 становника. То је озбиљан број и поприличан проблем”, закључује Мијановићева.

Прочитајте још:

Банка хране обиљежава девет година постојања: Без ефикасне државе нема смањења сиромаштва

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: