Млади у Србији за прекид пута у ЕУ, против НАТО преко 80 одсто

Старији грађани двотрећински подржавају евроинтеграције, али је зато већина млађих за прекид пута ка ЕУ, показује истраживање Института за европске послове.

Како је показало истраживање „Србија после Бреxита – где грађани виде Србију“, већина грађана, укупно гледано, и даље јесте за европске интеграције земље и 53 одсто њих сматра да упркос изласку Велике Британије из ЕУ, Србија треба да задржи политику уласка у Унију.

Политиколог Тибор Молдваи из Института за европске послове рекао да је 51 одсто испитаних младих људи од 18 до 29 година за прекид евроинтеграција, док 43 одсто њих сматра да би требало наставити интеграцију у ЕУ.

„Старији грађани готово двотрећински подржавају евроинтеграције. Главни налаз овог истраживања био је то да су млади у односу на старије резервисанији у односу на ЕУ и евроинтеграције, као и да су резервисанији према европским вредностима“, навео је он.

Представљајући закључке истраживања Наим Лео Бешири из Института за европске послове рекао је да су грађани врло мало обавештени о евроинтеграцијама Србије.

„Млади испитаници из руралних насеља и они који немају високо образовање претендују да имају контраверзније ставове у односу на остало становништво. Подршка Русији је велика, а евроинтеграцијама се смањује. Став према Косову је веома јак. Хрватска се и даље сматра непријатељем, док чланство у НАТО више подржавају жене, Војвођани и старији од 60 година“, навео је он неке од закључака истраживања.

Чланство Србије у Нато не подржава 82 одсто испитаних грађана, док 12 одсто подржава док „44 одсто испитаних мисли да је један од услова за прикључење ЕУ да Србија постане чланица НАТО“, показало је истраживање.

На питање „да ли бисте подржали чланство Србије у Нато, ако Русија постане члан Нато“, две трећине испитаних рекло је да не би ни тада подржало чланство Србије у тој организацији. Само 19 одсто младих би у тој ситуацији подржало чланство Србије у Нато.

Независност Косова и Метохије, према мишљењу 80 одсто грађана Србије не треба признати ни уколико би то био услов за чланство у ЕУ.

Према мишљењу 59,3 одсто испитаника сматра да СНС највише подржава ближе односе са ЕУ, док 6,7 одсто испитаних сматра да то чини ДС.

Истаживање је показало да 33,6 одсто испитаника сматра да блиске односе са Русијом највше подржава СНС, док 8,8 одсто сматра да то чини ДСС.

„47 одсто грађана сматра да ЕУ тренутно има бољу економску ситуацију у поређењу са Русијом“, показало је истраживање.

Према мишљењу 41,3 одсто грађана Русија је пријатељ Србије. Као пријатеља 12 одсто њих перципира Грчку, а 9,6 одсто Кину.

Непријатељ Србије по мишљењу већине (19,7 одсто испитаника) је Хрватска, док 18,1 одсто наводи да је то САД. Албанију као непријатеља Србије види 12,1 одсто испитаника.

Трећина грађана није била ни у једној земљи ЕУ, а у Русији никада није било 92 oдсто грађана Србије. Према оцени 49 одсто анкетираних Србија треба да призна Крим као део Русије.

Бешири је казао да млади већ дуже време показују отпор према евроинтеграцијама и да је разлог вероватно „необавештеност“.

„Имате правне факултете у Србији где институционално право ЕУ није обавезан предмет, а за неких седам година ће то право у овој земљи морати да примењују. С друге стране , младе збуњују поруке које долазе од владајућих елита будући да су често контрадикторне“, навео је Наим Лео Бешири.

Професорка ЕТФ у пензији Србијанка Турајлић оценила је да грађанима Србије о ЕУ „никада, нико није озбиљно говорио“.

„Дакле, ЕУ се са једне стране представила као некаква касица прасица, која ће нама да испоручује паре само ако ми ту приступимо. О правим вредностима ЕУ, о значају норми… никада нико у овој земљи није озбиљно разговарао. Не само ова влада, него ни једна једина влада“, казала је она.

Турајлић је оценила да „млади немају појма шта је вредност ЕУ, јер никада није говорио“.

„Мислим да се ради о дубоком незнању“, закључила је она.

Психолог Жарко Кораћ рекао је да у Србији „не постоји систематско праћење ставова према ЕУ“.

„То би морала да ради држава. Онда бисмо имали мало поузданије податке о томе“, казао је он.

Кораћ је рекао да је истраживање показало да грађани имају противуречне ставове о неким најважнијим темама. Он је оценио да је млада генерација изложена перманентној националистичкој пропаганди и нема „неки алтернативни модел упркос Фејсбуку и друштвени мрежама“.

„Они најбоље изражавају ставове наше политичке реалности и политичке пропаганде у последњих двадесетак година. И на том примеру можете да видите како је она успешна била“, навео је Кораћ.

Истраживање је рађено од 28. јуна до 6. јула на узорку од 1.007 испитаника међу пунолетним грађанима Србије без територије Косова и Метохије. Подаци су прикупљани телефонском анкетом. Како је речено, на упитник је одговарало нешто више жена од мушкараца. Око половина анкетираних грађана је изјавила да има само основну или средњу школу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: