ММФ без замерки на веће трошење државе

Корона је променила много тога, па и однос Међународног монетарног фонда (ММФ) према земљама с којима има аранжмане. Упадљиво је да, приликом управо завршених разговора током којих је договорен нови аранжману са Србијом, ова међународна финансијска институција није била критична према креаторима економске политике. А није да није било разлога за то. Пре свега због актуелног ребаланса који је више него дуплирао износ фискалног дефицита у односу на оригинални буџет за ову годину који је с њима договорен још прошле јесени.

Ни на обимни пакет мера нису изречене критике, јер „макроекономске политике треба да подржавају опоравак све док он у потпуности не буде остварен”, саопштила је ова међународна финансијска институција с којом ћемо од лета имати аранжман саветодавног карактера који ће трајати две и по године до краја 2023.

Они очекују да ће укупни српски фискални дефицит достићи седам процената БДП-а у 2021. години, уместо три одсто, а јавни дуг ће порасти на 60 процената БДП-а. Оцењено је да то повећање пружа простор за додатне субвенције зарада, подршку секторима који су тешко погођени кризом, улагања у здравство и инфраструктуру и друге секторе, као и даљу финансијску помоћ домаћинствима, укључујући и незапослене.

Како се фискални простор сужава, њихова препорука је да се свака даља подршка усмери директније на најугроженија домаћинства и фирме и секторе који су највише погођени пандемијом. Ипак, оценили су да су неке мере подршке приходима предвиђене ребалансом буџета могле бити боље таргетиране. Представници мисије ММФ-а нагласили су како очекују да привредни раст до краја године буде пет одсто, а у наредним годинама око четири процента.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је понашање ММФ-а очекивано, а да је разлог корона.

„Још је неизвесно колико ће вирус трајати и какве ће последице оставити. Немилице се троши у свим земљама и не може ММФ да критикује нас, а друге не. Из угла ММФ-а дефицит није улудо утрошен и прелазак и минуса у каси и јавног дуга преко ранијег нивоа је планиран и договорен. Међутим, они су нагласили да толеранција неће вечно трајати и да на повећање јавног дуга изнад нивоа од 60 одсто БДП-а неће благонаклоно гледати. Након кризе дуг мора да буде враћен у прихватљиве оквире”, наводи Савић подсећајући да је ММФ указао да ће након опоравка бити потребна нова фискална правила о уделу дуга у бруто домаћем производу.

За ММФ и за нас важна је брзина здравственог опоравка, јер што она буде повољнија и економски опоравак ће боље ићи. Трошкови здравства су изузетно високи, гради се трећа ковид болница, а ММФ је све то узео у обзир. Савић објашњава да црвена линија коју ММФ неће прећи, односно оно што нам неће заборавити и опростити су незавршен посао на реформама јавних предузећа.

То је, уосталом, ММФ и навео: „Напредак у спровођењу реформи великих и неефикасних државних предузећа у Србији и даље је од кључне важности, као и брзо решавање прекомерног ослањања на вршиоце дужности директора у државним предузећима. Трансформација ЕПС-а у акционарско друштво и подела ’Србијагаса’ треба да се заврше без даљег одлагања. Такође се радујемо брзој приватизацији ’Петрохемије’, ради ревитализације компаније и смањења фискалних ризика. Бржи и одрживији раст у средњорочном периоду захтеваће унапређење пословног окружења, владавине права, ефикасности државних предузећа и политика заштите животне средине”, поручила је мисија ММФ-а.

Наводе да је потребно постепено смањење удела укупних трошкова плата у јавном сектору у БДП-у, након наглог повећања 2020. године, док пензије треба да се и даље индексирају у складу са швајцарском формулом. За разлику од мање-више познатих напомена ММФ има и једну нову која се тиче судских спорова за накнаду обраде кредита. „Проналажење брзог решења за све већи број судских предмета са којима се суочавају банке оспоравајући законитост обраде кредита и накнада за осигурање хипотеке ојачало би финансијски сектор и побољшало пословну климу.”

Проф. Савић закључује да ово није замерка правосудном систему, већ да ММФ упућује пословне банке и Народну банку да нађу начин да се проблем реши.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: