ММФ: Ликвидација КАП-а најјефтинија опција

Изгледи за дугорочно рјешење које ће омогућити Комбинату алуминијума Подгорица (КАП) да ради профитабилно, док плаћа тржишну цијену струје, су ограничени,па се чини да је његова ликвидација најјефтинија опција, оцијенио је Међународни монетарни фонд (ММФ).

Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ), у новом чланку о Црној Гори (Article IV Consultation) наводи да се чини неизбјежним да КАП, у својој тренутној структури, настави да тражи даљу фискалну подршку у вријеме када су власти присиљене да доносе тешке одлуке о повећању пореза и обуздавању потрошњу.

„Док би ликвидација могла значити неке, краткорочне, фискалне трошкове, она ће и уклонити терет сталних субвенција из буџета и ослободити оскудне ресурсе који се могу користити продуктивније, укључујући електричну енергију за извоз“, оцијенио је Извршни одбор ММФ-а.

У чланку се наводи да опоравак Црне Горе од кредитног колапса 2008. успорава дуг у приватном сектору. Економске активности су смањене у прошлој години због необично тешких временских услова почетком године, као и оштар пад у производњи алуминијума, због даљег погоршања финансијског положаја КАП-а.

„Опоравак је евидентиран почетком ове године, јер су повољнији временски услови резултирали знатним повећањем производње електричне енергије из хидроелектрана, али металски сектор наставља да кочи економске активности“, казали су из ММФ-а.

Јавни дуг је, како су додали, нагло порастао посљедњих неколико година, док је велики структурни фискални дефицит на крају кредитног бума тешко сузбити.

Власти у Црној Гори су предузеле мјере фискалног прилагођавања у прошлој години, али ниво јавног дуга наставља да расте, досегнувши 52 одсто до краја године.

„Власти су предузеле неколико значајних мјера подршке амбициозном буџету за ову годину, које су усмјерене даљем структурном прилагођавању, укључујући замрзавање пензија и повећање стопе пореза на додату вриједност“, подсјећају из ММФ-а.

Прилагођавање банкарског система је, како додају, у поодмаклој фази, након великог смањења послије пуцања кредитног мјехура, али се банке и даље боре са великим удјелом лоших кредита (НПЛ).

„Банке су агресивно распродале НПЛ-ове факторинг друштвима која споро реструктурирају проблематичну имовину, остављајући приватне билансе још ослабљенима. То је допринијело негативној повратној спрези гдје трома потражња приватног сектора доприноси слабљењу економских активности и даљем погоршању квалитета активе“, сматрају у ММФ-у.

Као резултат тога, нови банкарски кредити остају ограничени, упркос стабилном опоравку депозита.

У ММФ-у оцјењују да Црна Гора има значајан потенцијал у енергетици и туризму, али то ће захтијевати побољшање пословне климе како би се повећао прилив страних улагања у тим секторима, што укључује јачање антикорупцијских напора.

„Одрживи, вишегодишњи напори на пољу фискалне консолидације су потребни како би се јавни дуг спустио на одговарајући ниво у средњорочном периоду. Недавне фискалне мјере Владе су добродошле јер ће зауставити темпо задуживања у овој години, али ће морати бити продужене и на наредну годину и даље, како би се сузбио јавни дуг“, поручили су из ММФ-а.

Растући финансијски јаз у пензијском фонду је, како су додали, смањио фискални простор, а у циљу његовог пуњења су потребне озбиљне реформе како би се омогућиле уштеде за наредну годину и даље. Напори за побољшање усмјеравања социјалне потрошње су добродошли и требало би их појачати.

„Ограничени напредак на рјешавању НПЛ-а је оставио билансе приватног сектора оптерећене са врло високим дугом и са ризиком његовог раста на дужи период“, рекли су из ММФ-а.

Битно је, како су поручили, уклонити структурне поремећаје које коче чишћење биланса приватног сектора, укључујући и дуготрајне и ад хоц судске процесе који одлажу извршење колатерала.

„Напоре би такође требало усмјерити на побољшање тачности процјене, јачање катастра и унапријеђења ревизорских стандарда“, закључили су из ММФ-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: