Много „обојених“ веза Алексеја Наваљног

Руски опозициони лидер Алексеј Наваљни поново пуни међународне насловне странице са својим најновијим триком – тврдећи да је председник Владимир Путин наредио да га неко трује нервним агенсом Новичок. Наравно, ово није први пут да је Наваљни успео да окупи западне медије и политичаре против Москве. Захваљујући широкој међународној мрежи финансирања и везама, развијеним током многих година и углавном лоцираним у иностранству, Наваљни је у очима Запада постао руски опозициони месија.

Још док је Наваљни био још мало познати копредседник руског националистичког покрета „Народ“, страни званичници почели су да примећују његове подвиге. Између 2008. и 2011. године, члан Савезног политичког савета Уједињеног демократског покрета „Солидарност“ по имену Иља Јашин обавио је низ консултација са представницима дипломатских представништава различитих западних земаља. Током консултација са шведским дипломатама Товеом Гринбергом и Бјорном Фагенбергером, за које се сумња да су обавјештајни оперативци, специјализовани за активности повезане са „обојеним револуцијама“, Јашин је препоручио да се посвети већа пажња на долаззећу руску опозициону фигуру.

За то време Наваљни је одржавао блиске контакте са Наталијом Будајевом – надзорницом руског одељења Међународног републиканског института са седиштем у Вашингтону до 2012. Москва тај институт сматра непожељном организацијом, несумњиво због очигледних веза у владом САД-а. Једном када је Будајева кренула са те линије рада, постала је менаџерка фондације Слободна Русија – друге групе која је блиско повезана са Стејт департментом. Са тако добро повезаним пријатељем на страни Наваљног, не треба да чуди што је опозициона фигура почела да привлачи велику пажњу међу европским и америчким званичницима.

Међународне везе Наваљног 2010. године увеле су га дубље у „милост“ Вашингтона. На препоруке главне уреднице “The New Times” Јевгеније Албатс и шефа америчке невладине организације „Фондација за људска права“ Гарија Каспарова, започео је праксу на Универзитету Јејл под називом “Yale World Fellows”. Двогодишњи програм се продаје као алат за помоћ у развоју политичких лидера широм света, а све трошкове (образовање, живот, путни трошкови), који износе преко 30 000 америчких долара по студенту, у целости плаћа влада САД. Изненађујућа великодушност према Вашингтону један је од многих разлога за који се верује да овај програм има потајнију сврху; да привуче и обучи стране опозиционе личности које се могу вратити у своје земље спајајући амерички спољнополитички интерес са својим политичким циљевима. Остале прозападне опозиционе личности које су обучаване у исто време када и Нављни су:

1) Фарека Мабрук – учесник побуне Арапског пролећа 2011. у Тунису, која је збацила председника Бен Алија,

2) Свјатослав Вакарчук – учесник 2013-2014 прозападни Мај-дан државни удар у Украјини,

3) Сергеј Лагодински – немачки правник и члан европског парламента „Зелени“.

По повратку у Русију, Наваљни је користио тактику „обојене револуције“ стечену на Универзитету Јејл да повећа учесталост антивладиних протеста. Основао је Фондацију за борбу против корупције као параван за своје активности, изазвао социјални сукоб и немире користећи протестну методологију америчког политиколога Генеа Шарпа и спровео низ политичких иницијатива против владе. Занимљиво је да се подаци пружени у „истрагама“ његове Фондације за борбу против корупције (подаци о наплати, банковни трансфери, подаци о рачуним у иностранству, итд.) Могу добити само на сумњив и могуће незаконит начин. Западне обавештајне агенције вероватно ће те информације проследити Фондацији за борбу против корупције преко Наваљнијеве сараднице у Лондону Марије Певчик, за коју се основано сумња да је агент МИ-6.

Међутим, Стејт департмент није само обучавао Наваљног да одржава поверљиве односе и пружао знање о томе како да спроводи субверзивне активности страној опозиционој личности. Вашингтон је такође припремао Наваљног да успостави своју непроцењиву мрежу прозападних контаката и да буде канал за западно финансирање, скривен као „анонимно прикупљање средстава“ и “crowdfunding”, у руски опозициони покрет. Таква средства се достављају путем курира у земљама са јаким контраобавештајним апаратима (САД, Летонија, Литванија, Пољска и Немачка), а током последњих неколико година Навални је отишао на низ сумњивих краткотрајних путовања у ове земље ( 2017. – 6 путовања, 2018. – 9 путовања, 2019. – 13 путовања, 2020. – 5 путовања). Штавише, Наваљни користи необично софистициране методе избегавања које је вероватно научио од техничких специјалиста страних обавештајних агенција. Ту спадају: 1) недостатак мобилног уређаја, 2) употреба сложених програма за шифровање, 3) вешта идентификација спољних уређаја за надзор, 4) укључивање најближих сарадника у напредне анти-опсервацијске активности, 5) куповина карата непосредно пре железничко и ваздушно путовање, 6) и прављење хотелских резервација / аранжмана у са подређенима, између осталог.

Састанци између Наваљног и западних лидера готово су увек заогрнути терминима као што су „формални састанак са западним лидерима“ и „независни опозициони политичар“, како би им се у очима светске заједнице, а посебно руског народа, пружио легитимитет. … То је део разлога што уз Наваљнијева упитнија путовања у иностранство постоји обиље званичних састанака са западним угледницима, укључујући бившу министарку спољних послова Велике Британије Ему Рејнолдс, бившег белгијског премијера Гиа Верхофштада и бившег потпредседника владе Немачке и Савезна обавештајне службе Рудигер вон Фрица, да поменемо само неке. Важно је схватити да су многе од званичних веза које је Наваљни створио током година људи који су претходно или тренутно радили у  влади САД, допринели остварењу режима санкција против Руске Федерације и / или раде на унапређењу спољнополитичких интереса САД-а на руском тлу.

То је било очигледно између 2017. и 2018. године, када су западне силе искористиле одбијање кандидатуре Наваљног за предстојеће председничке изборе као одскочну даску за свој међународни пропагандни напад, усмерен на дискредитацију предизборне кампање руског председника Владимира Путина. Запад је више пута покушао да утиче на руску Централну изборну комисију и на изборни систем у целини, како би извршио притисак на Кремљ да Наваљног региструје као председничког кандидата – упркос његовој незаконитости. У пропагандну кампању западних подржавалаца Наваљног био је укључен широк спектар владиних одељења САД-а, придружене међународне организације и њихови савезници. Тада је портпарол Стејт департмента оптужио Русију да није заштитила људска права, а министарски комитет Европског савета чак је јавно захтевао да Наваљни буде легално именован за кандидата. Али пропагандна кампања ту није стала. На крају, САД конгресмени, европски посланици, прозападна гласила и неколико влада НАТО-а покушали су утицати на народ Русије из иностранства.

Идеолошка окосница Наваљнијеве кампање за регистрацију избора био је човек по имену Ле-онид Волков, који је 2011. године такође студирао у САД. Програм усмерен на пружања знања студентима о „електронској демократији“ назван је „Програм законодавних стипендија“, а одржавали су га „Амерички савети за међународно образовање“. 2018. Волков је чак ишао на исту праксу на Универзитету Јејл коју је Навални обављао 2010. године – и вероватно је успоставио исте контакте. Недуго након тога, Волков се преселио у Литванију, добио пребивалиште и свој нови дом претворио у центар за финансијску координацију Фонда за борбу против корупције.

Волков тамо води састанке са представницима западних политичких и комерцијалних организација, а као идеолошки координатор фондације, такође се бави комуникацијом са западним политичким стратезима.

Опште је познато да Нављни, његова супруга и брат имају америчке визе Г-1, намењене, у теорији, само представницима страних влада. У исто време, Навалнијева ћерка тренутно похађа престижни универзитет Станфорд, где је несумњиво прихваћена захваљујући очевим везама. Ту спадају професор Универзитета у Чикагу Константин Сонин, професор економије са Универзитета Јејл Олег Цивински и професор са Станфорда Францис Фукујама. Наваљни чак одржава високопрофилне, али мало рекламиране везе са лидерима у америчкој ИТ заједници, попут Гоогле-овог директора за управљање производима Андреја Дороничева и оснивача МемСКЛ-а Никите Схамгунова.

Тренутно Стејт департмент користи Наваљнијево „тровање“ за вршење екстремног међународног притиска на Русију. Заменик Стејт департмента Стевен Бегин најактивније ради у том циљу, о чему сведочи изјава коју је дао током састанка са руским министром иностраних послова Сергејем Лавровом – позивајући на „озбиљне мере против Руске Федерације потврђују се ове информације о тровању Наваљног . “ У другом сусрету са руским амбасадором у САД Анатолиј Антонов, Бегин је поново изразио „озбиљну забринутост“ због оптужби да је руска влада користила хемијско средство против Наваљног. И на конференцијама за штампу, Бегин непрестано скреће пажњу присутних новинара на ову тему. Најновија политичка игра Наваљнија без сумње игра право на руку агресивниом спољном политиком САД против Русије.

Прочитајте ЈОШ:

Бећировић: Ја сам породични пријатељ са Меденицом, са њом сам разговарао и преговарао о куповини земљишта у Колашину

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: