Много тачака на Блиском истоку које би могле да плану: Да ли је Ирак следећа?

Ракетни напади Иранске револуционарне гарде на циљеве у ирачком Ербилу и заоштравање ситуације у Јемену где су авиони САД и Британије гађали инфраструктуру Хута као одговор на њихове нападе на бродове у Црвеном мору директна су последица сукоба у Гази јер Блиски исток функционише по систему спојених судова, упозоравају саговорници Спутњика.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш поручио је да је сукоб у Гази регион довео до тачке кључања и да би нестабилност на Блиском истоку могла да се отргне контроли.
Да је ситуација у том региону запаљива сагласан је и новинар Никола Јовић уз оцену да је Газа била генератор и за тензије у Јемену.

„Ма колико сукоб у Гази био високог или ниског интензитета, што дуже буде трајао то је могућност преливања на нека друга подручја већа. Јемен је једна од варијанти тог преливања коју нико није очекивао јер су Хути били малтене заборављени. Али ово што се сад дешава је индикатор и за неке нове ситуације на Блиском истоку“, истиче Јовић у емисији Свет са Спутњиком.

Иранска револуционарна гарда саопштила је у понедељак увече да је напала „штабове шпијуна и места окупљања антииранских терористичких група“ у Ираку и Сирији као одговор на „терористичке злочине непријатеља Ирана“. Према наводима медија, мета у Ербилу била је база Мосада која се налазила у близини америчког конзулата.

Истовремено, Американци и Британци су од петка неколико пута гађали циљеве Хута у Јемену.

Где ће се зауставити Блиски исток

Србољуб Пеовић из Института за европске студије скреће пажњу да је много тачака у региону које би могле да плану:

„Имамо тињајући сукоб у Ираку, где су људи чак пријављивали да су им стизале поруке да ли се залажу за повлачење америчких трупа. Имамо Палестину, Јемен, Судан који нико не помиње а произвео је седам милиона расељених људи. Чињеница је да врло лако у региону може доћи до директног спајања ових сукоба који већ имају заједничке актере.“

Питање је где ће све то да стане, каже Никола Јовић, уз констатацију да америчка моћ више није фактор одвраћања спрам, рецимо, малих Хута, а мада неком може деловати да ратују комарац и слон, то није тачно – симетричност и асиметричност бројева не мора ништа да значи, на примеру Блиског истока се то најбоље показује.

Шта је адут Хута

Пеовић сматра да способност Хута за акције против западне коалиције не треба потцењивати, а иако њихова опрема није технолошки толико развијена као западна, они имају свој програм дронова и ракета.

„Шта је адут Хута? Прво географија – рељеф је изузетно неприступачан, тешко је Хуте гађати из авиона и нанети им стратешке губитке. Други проблем је што су хутске ракете и арсенал далеко јефтинији од америчког и ту улазимо у игру бројева: кад Хути испале пројектил и он буде погођен од стране америчке морнарице, они су изгубили 5000 долара, а Американци милион“, објашњава експерт и додаје да има доста капацитета асиметричног ратовања које Хути могу да искористе да би нанели финансијски веома болне губитке Американцима и западној коалицији.

Хути, напомиње Јовић, због географске предности могу да делују као озбиљан изазивач западном свету управо због тога што економски слабе Запад и имају солидну подршку Ирана:

„Дугорочно гледано, штета коју сваким даном блокаде и неизвесности у путовању тих бродова наносе Западу је већа него она коју Запад може тренутно њима да нанесе. Али се поставља питање шта када Запад потенцијално буде дигао лествицу. Мислим да ће онда и Хути да дигну лествицу и ту долазимо у зачарани круг ескалације где једна и друга страна подижу улоге.“

Арапски свет против западних „крсташа“

Продужење Сукоба у Гази загрева широку арапску јавност за радикалније одговоре, сматра и Пеовић, а процењује да ће први реаговати проирански Хезболах.

„Како овај сукоб напредује Хезболах је доста суздржано реаговао. Међутим, чињеница је да трпи критику што није директно ушао у сукоб. Сада стварате атмосферу где ће Хезболах, да би себе политички одржао у Либану, морати да одговори акцијом на северу Израела што би изазвало регионалну ескалацију. То је онда питање и за друге парадржавне актере који се налазе што по Ираку, што у Јемену… Сви ови актери се налазе под питањем јавности шта сте урадили за Палестину и то је оно што ће све више да их боли у следећим недељама“, прогнозира наш саговорник.

Наравно да Америка има више десетина хиљада трупа у том региону али поставља се питање њиховог већег ангажовања, каже Јовић. Он сматра да није немогуће ни да Американци започну копнену инвазију на Јемен и упозорава:

„То би читав муслимански свет, не само Иран, видео као неку нову врсту крсташког похода и самим тим нову прилику да се свако укључи на свој начин и да се започне свеопшти отпор крсташима, како они често виде Америку, Израел, Британију. Узевши све у обзир мислим да више Запад није спреман на тако нешто, а да би Хути то чак дочекали с великом спремношћу. То би их још више легитимисало у очима муслимана широм света.“

Газа би могла бити „израелски Вијетнам“

Саговорници Спутњика примећују да, иако би се тензије у региону засигурно смањиле уколико би се нашло решење за сукоб Израела и палестинског Хамаса који траје већ сто дана, тако нешто није на видику.

„Израел се заглавио у Гази, ово је њихов Вијетнам јер Израел никад раније овако нешто није имао. Израел је сваки рат решавао за 10 дана кад га је водио против армија других земаља: једини пут кад је уступио позиције то је против Хезболаха у Либану кад се повукао 2006, у две Интифаде кад није ништа решено и сада са Газом. Ако извучемо неки закључак то је да кад је реч о конвенционалним снагама израелске снаге немају проблем да изађу с њима на крај али овде говоримо о асиметричном ратовању: с једне стране имате званичну армију, а са друге стране паравојне формације, групе које се врло лако склапају и расклапају, мешају са цивилима, имају одрешеније руке. И ту Израел није нашао начин да адекватно одговори“, каже Јовић.

По његовом мишљењу, Израел, како год се завршио рат у Гази, неће изаћи као победник дугорочно гледано јер је већ сад изгубио на медијском пољу, и више од тога – веома је пољуљано поверење код њиховог јавног мњења ком је све теже да схвати зашто се то дешава, зашто толико траје, зашто изискује толико новца и жртава и чему све то на крају води.

Чињеница је, додаје он, да не постоји ниједна држава на свету, укључујући САД, која може да утиче на Израел и натера га да седне за преговарачки сто а резултат је да се ситуација све више загрева.

„Што дуже траје рат у Гази и што су веће жртве, то би дугорочно гледано могло да буде не само претња по сам Израел као најважнијег америчког савезника на Блиском истоку него генерално и да се дотуку остаци америчке хегемоније на Блиском истоку која је озбиљно начета претходних неколико година. Све што се дешава могло би само да убрза те процесе“, закључује Јовић, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: