Моћна палета хероине: Стрељана је на Петроварадину, била је први уметник жртва Велког рата

Аутор пројекта, који уз ову сталну постваку, подразумева и монографију, под насловом „Даница Јовановић – године и догађаји„, али и сликовницу – бојанку за најмлађе „Упознај Даницу Јовановић„, наша је угледна историчарка уметности Јасна Кујунџић Јованов. Публици ће опус уметнице, која је одмалена сањала да постане сликарка, приближити њене фотографије, цртежи, слике, различита документа и архивски материјал.

– Успела је да оствари своју „нечастиву жељу“: да студира сликарство, дипломира на Женској сликарској академији у Минхену и постане прва академска сликарка у Бешки – каже за наш лист ауторка поставке. – Њено експресивно сликарство кореспондира са наглашеним еманципаторско-патриотским осећањима која су је одвела у прерану и насилну смрт на самом почетку Великог рата.

Према речима историчарке уметности, из Минхена је Јовановићева понела склоност ка експресивном колориту и снажном сликарском гесту, уз наглашену симболистичку поетику:

– Сликала је портрете, мртве природе, фигуре сељанки и сељака у народним ношњама, као мале студије у пределу и мостове попут Везировог, који је сликала по фотографији и срушеног београдског савског моста, месец дана пре своје трагичне погибије. Била је први уметник који је пао као жртва рата, 12. септембра 1914, стрељана у шанцу Петроварадинске тврђаве.

Уверљиву и снажу слику личности Данице Јовановић, у својим сећањима изнео је својевремено писац Андра Франичевић:

– Била је необично скромна девојка, управо онаква као на фотографији где седи пред кућом, у Бешки, међу клиповима кукуруза. Стално је била с нама, мушкарцима, у мушком друштву. Била је као најбољи друг. И скромна, мила. Згрануо сам се када сам чуо да је стрељана… Била је велика Српкиња. И изванредно добра као човек… Била је као једна птица. Мала, плава… Нисам знао да је спремна на хероизам. Али била је Војвођанка…. А то је било доста и за хероизам.

На свечаном отварању Меморијалне собе, биће уприличено и стручно тумачење изложбе, а касније ће ту бити организовани филмски програми о сликарки и предавања, као и ликовне радионице.

– Важно је да локална средина препозна значај појединих личности које су биле непосредни актери у креирању историјских прилика – сматра Ружица Јовановић, директорка КЦ Инђија. – Док се то не догоди, не можемо очекивати да остатак света подели то благо с нама. Због тога смо одлучили да Даница Јовановић, поред родне Бешке, добије значајан простор и у КЦ Инђија.

МАЈКА САЧУВАЛА БАШТИНУ

У скромној сеоској кући у Бешки остале су Даничине слике и успомене, коју је до последњег дана живота чувала њена мајка Милева, подсећа Јасна Јованов:

– Сто година после њеног рођења, 1986, на монографској изложби у Галерији Матице српске у Новом Саду приказано је једва тридесет слика и два скиценблока. Уследила је изложба 2007, када је објављена и монографија, потом и 2014, поводом стогодишњице смрти, да би прошле и ове године била представљена и немачкој публици, у Карлсхулду, у Минхену. Од ауторке тридесетак слика, постала је сложена уметничка личност, са преко стотину радова, равноправни учесник у ликовном животу свог времена и незаобилазна карика у српској историји уметности – тврди ауторка Меморијалне собе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: