Могуће и немогуће

Пише: Јован Лакићевић

Можда су ови васкршњи празници права прилика за постављање питања, која ће, вјероватно, остати без одговора. Али је, вјерујем, важно да се макар чују. Такво је, рецимо, и питање споразума између Владе Црне Горе и Српске православне цркве.

Када је прије 10 година, премијер црногорске Владе Игор Лукшић (са типично црногорским именом и презименом,  неки кажу да има коријене у Црмници) потписао у Ватикану Конкордат са Светом столицом, то је у Поглавниковој Црној Шуми прошло готово незапажено!

Ријеч је о Темељном уговору којим се регулишу односи између Римокатоличке цркве и Црне Горе, који су потписали споменути Лукшић и државни секретар Св. Столице, кардинал Бертонео.

То је у јавности Црне Шуме прошло готово неопажено. А приговор Митрополоје СПЦ, да је потписивање Конкордата, „као кршење начела да су све вјерске заједнице у Црној Гори равноправне“, готово да нико није ни регистровао! Тада је Митрополија тражила да се на исти начин  и у истом обиму правно  регулишу односи и са осталим вјерским заједницама…

Наравно, да је све то наишло на потпуни бојкот државе, да би се, тек ових дана, када је у изгледу Уговор између СПЦ и државе Црне Горе, поново актуелизовао. Опозиција тражи  јавну расправу!

Веома ме занима да ли ико у Црној Гори зна садржај Конкордата од прије 10 година… То је мало кога занимало.   Уговор Владе и СПЦ је, међутим, постао – планетарно питање!  Опозиција очекује да се о томе, ваљда, поведе расправа и у мјесним заједницама… Толико, поређења ради.

Можда није сувишно да подсјетим да су 1937. године, као реакција на потписивање сличног Конкордата Симовићеве Владе, организоване „крваве литије“ на челу са Патријархом Варнавом и да је та работа са Ватиканом- пропала. Зна се да је због тога Патријарх Варнава (слава му и милост!) отрован. Мање је познато да су на његовој „четрдесетици“ у Пљевљима, отрована и два његова рођена брата!

Ово подсјећање мислим да није сувишно,  у свијетлу репетирања збивања од прије  осамдесет и више година.

Они који мање познају историју, а то су одреда Поглавник и његова свита, треба да знају да нас има довољно који ћемо се супроставити унијаћењу и католичењу Црне Горе и да од тог наума  неће бити ништа!

Ми који смо се заклели прије двије године, да ћемо и животом бранити српске светиње, бранићемо, дабоме, и српску вјеру! Тако вам стоје ствари са безбожницима, који хоће да прогоном СПЦ  створе католички бедем на Јадрану, по плану Ватикана и г. Старчевића од прије 150 година! И по плану Бжежинског од прије 40 година!

Од те приче, да су Црногорци  црвени Хрвати, а не Срби, нема ништа! Ако Бог да неће бити ништа ни од приче  да су Црногорци  нешто друго него –  први срби!

Тако вам, дакле, стоје ствари, драги наши Милови, Вељови и Бранови „комити“!

Знам да је прва и последња мисао нашег будућег светитеља, Митрополита Амфилохија, била мисао о – братском помирењу!  Ко то није схватио, не заслужује да  било шта каже ` о будућности Црне Горе, а да му се повјерује.

Наш благопочивши Митрополит, потрошио је тридесет година у настојању да се Црна Гора братски умири, али, изгледа,  није вређело. Мило и његови трабанти , штитећи  своје милогорске позиције, мисле друкчије. Они ће свим средствима бранити оно што су покрали од Црне Горе!  И то ће, као што би се могло и очекивати,  прогласити као „одбрану Црне Горе“…  Није него!

Држава и народ Црне Горе, није оно што  они сматрају да је њихова власт. Одбрана власти и режима није одбрана државе! И то је она гранична линија коју морају да схвате и они који хоће да бране Поглавника и његов режим.  Има ту разлике…

Тако и ови који хоће да бране Црну Гору ( не знам од кога) треба да схвате да бране  Поглавников режим од  народа који је схватио да   му је доста  и Поглавника и његових обећања о бољој будућности уз НАТО и  антисрпској политици …

Нема, нажалост, никакве сумње да се прилике у Црној Гори налазе на  клацкалици, која ће одредити њену судбину у наредним годинама, да не кажем –  деценијама.

Хоћу да вјерујем да ће Црна Гора имати и памети и снаге да се одбраани од  милогорских  стрвинара који хоће да је ставе   у Авлију милогорских  сатаниста!

Црној Гори ту засигурно није мјесто.

Прилика је да се поставе и питања, рецимо: шта ће Црна Гора међу државама које  признају Косово?  А да, истовремено, њени тужни челници чекају „позив из Београда“.

Ако је то морала давних дана по диктату САД, зашто би то морала и у овом времену кад  империја САД  више не значи ништа и кад ЦГ може да каже оно што мисли њен народ?  Аман људи!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: