Овако саговорници „Новости“ виде стање у ком би се нашла држава уколико би предсједник Александар Вучић прогласио окупацију КиМ у случају да се доврши започета трансформација Косовских* безбједносних снага у оружане.

Некадашњи амбасадор при УН и бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за „Новости“, да би прије евентуалног проглашења окупације, Београд, али и Кина и Русија, као гаранти резолуције 1244, требало да се обрате Савјету безбедности УН, јер је дошло до драстичне негације тог документа:

Али, како би нас тамо сачекала готово извјесна реми ситуација, имајући у виду право вета пет сталних чланица, следећи потез би могао да буде позивање на право матичне државе да прогласи окупацију дијела територије.

То би донекле био ризичан потез, али и јасна реафирмација нашег суверенитета над Косовом.

Проглашавање окупације дијела територије не мора да значи „подизање“ војске Србије на ноге, додаје Јовановић, већ једну прокламацију која реафирмише нашу одлучност да тај дио територије нећемо никада дати.

Пензионисани високи обавјештајни официр Љубан Каран напомиње да је проглашење окупиране територије изузетно тешка одлука, са којом се никако не смије журити:

То би значило и јасно дефинисање окупаторских снага и драстичну промјену односа према њима.

Бивши начелник Генералштаба ВЈ генерал Драган Паскаш подсјећа да у војној терминологији постоји термин привремено заузете територије, али се он користи махом у ситуацији узајамних ратних дејстава:

Ова ситуација је специфична, будући да се наша војска повукла са КиМ. Без обзира на то, Србија би могла поново да отвори питање повратка наших снага безбједности по резолуцији 1244, пишу „Новости“