Могући јачи потреси: Сеизмичка тишина у Црној Гори најављује опасност

Земљотрес се не може најавити и предвидјети, али сеизмичка активност која се биљежи посљедњих година у Црној Гори ипак указује на потенцијалну опасност, указују саговорници Дана.

Они наводе да посљедице у будућности зависе од тога како се понашамо у садашњости, односно колико поштујемо прописе који се тичу безбједности.

Подразумијевајући да се нагло ослобађање тектонских напона дешава током земљотреса, актуелно активирање жаришта на Балкану указује да је концентрација тектонских напона у региону досегла критичне вриједности, казала је Дану Јадранка Михаљевић, начелница Сектора за Сеизмологију у Заводу за сеизмологију и хидрометеорологију.

„Сеизмички мониторинг остварен током претходне године, евидентно показује да се сеизмичка активност са подручја Медовског залива и Драча није пренијела на подручје Црне Горе. Тренд релативно малог броја земљотреса који су забиљежени на територији наше државе одржава се последњих деценија. Овај дуготрајни период сеизмичке тишине упућује да се може очекивати и појава јачих земљотреса. При томе, наглашавамо да нема основе да говоримо о извјесној опасности, него о годинама и деценијама пред нама“, каже Михаљевићева.

Она истиче и да се земљотреси не могу предвидјети и да инсистирање на тематици прогнозе шкоди схватању земљотресне сигурности.

Грађевински инжењер Радован Аћимић каже да са сеизмичком безбједношћу можемо упоредити ону у саобраћају.

„Имамо Закон о безбједности саобраћаја и ако га поштујемо безбједни смо, а ако не онда пријети опасност. Тако је и са сеизмиком, ако се држимо правила и прописа, а ми смо имали добре ЈУ стандарде, а сада смо почели да уводимо европске, можемо рећи да је безбједносту реду. Нијесам упућен да неки инвеститори не поштују прописе, тамо гдје сам ја радио никад нијесам дозволио да се штеди на безбједности и да се игра са животима и имовином људи“, тврди Аћимић.

Архитекта Андрија Маркуш истиче да је код нас реално размишљати о јачим земљотресима према којима су одређене зоне угрожености, и према њима елементи за статичке прорачуне зграда.

„Већина наших зграда грађених до земљотреса 1979. ималаје провјеру стабилности на земљотресе као ови у Хрватској. За нас је важно како бисмо прошли код земљотреса као онај из 1979. и јачим, јер у истој снази није погодио читаву Црну Гору. Гледајући све зграде, степен заштићености веома је неуједначен. До земљотреса у Скопљу 1963. зграде се нијесу додатно обезбјеђивале од земљотреса. Послије тога строго је наложена нормама заштита од земљотреса. А катастрофални земљотрес од 1979. показао је да је и то било недовољно те је новим прописима појачана заштита“, каже Маркуш.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: