Мој залудњи ‘оду на Савину воду

Крш Сињавине.

Планина Сињавина – највиша је планинска површ на Балкану. Крашка планина, са шкрапама и вртачама, валогама и увалама, влакама, долиницама и суводолицама, са доловима и суводоловима у кршу, са црвенкасто-рудом земљом, планински подзол, пећинама и јамама, без површинског отицања са непребројивим и безименим понорницама, и самосталним подземним токовима који избијају у котлинским изданима од Добриловине и Црних пода (Љутица), и редом Гојаковића и њених врела, Поља, Штитарице (Јањића врело), Сјерогошта и Морачког Требаљева, Плане, Војковића са врелима и Бистрицом, и преко Липова Доњег и Горњег. Најтипичнија крашка зараван (висораван), јесте Сињавина, са, тек, неколико извора.

Кроз крас, крш, вода пропада као кроз решето.

Елем, на таквом земљишту, држава Црна Гора, чланица НАТО, планира да изгради полигон за војне вјежбе, и уништавање муниције (!), те затрује и Савину воду. Намјерили, да Савина вода буде сметлиште војно, нахрупили да на Сињавину истресају отровно ђубре.  Иако је Сињавина државна својина – сваки човјек са планине, и испод планине, мора зајаукати попут оног Кочићевог сељака, који и данас јауче. Тако, тим уништавањем бојеве муниције, заувијек би уништили једну од туристички најатрактивнијих планина не само у Црној Гори, него на свеколиком Балкану. То што би НАТО солдатеска, по снијегу уништавала бојеву муницију, још је и горе, јер сваку кап воде од отопљеног снијега, одједном, као сунђер – прогутао би крас. И отров би, несметано, намах, отицао, и избијао на бројна врела (рецимо и у Гојаковиће), гдје је главни водоводни базен за Мојковац. Памти Мојковац чувено Јаловиште које га је у црно завило, па му још треба и нова пошаст, да им своја држава, директно, у доток, у базен, сипа – отров. Како се одбранити од Министарства одбране, како се одбранити од гранатирања, питање је које се чује на сваком кораку, од Добриловине, па до уврх Липова и Вратла.

Да ли ће, у будућности, чобани по Сињавини, чувати своја стада са гас маскама. Да ли ће овце отроване тешким металима – бити скубе без руна и без папака, овнови са распалим роговима, да ли ће се бацати двоглава телад, да ли ждребад са осам ногу; да ли ће преживјети иједан крсташ орао, птица поднебица, чавка, вук, тетријеб испод жријела и врагодолова, иједна ласица у Двогрлици, куница у Јељу Штитарчиком, одвећ разваљеном и уништеном од тајкунске мафије. Двије општине биће нападнуте бојним отровима: Мојковац и Колашин. Међутим, поводом овога страшног питања, налазе се у раскораку. Невјероватно, али је тако. Али, свакоме је лако погодити која ће општина потписати да се на Савиној води може уништавати бојна муниција, а која општина неће потписати. Одговор је прост: она општина гдје званична политика врши власт, они ће потписати, онамо гдје је опозиција на власти – неће потписати. Ужас. Мојковац: да? Колашин: не! Мјештани Плане се буне против војне смећаре на Савиној води, али гласају главнокомандујућег смећаре.  

Да ли треба подсјетити да је Сињавина на листи EMERALD подручја Црне Горе под Берлинском конвенцијом за очување европске дивље флоре и њених природних станишта. Да ли, онда, ико смије, сем овдашње субаше, да свакодневно минира Сињавину. Треба ли рећи, да би понорницама и подземним душкама, отровна вода, утицала и у “Сузу Европе”, у Тару, и тако редом тровала све и свја до Црног мора. Тешки метали, министре војни из Црвене локве, неуништиви су.

На крају питање црногорској солдатески натовској: зашто се полигон за уништавање бојеве муниције и мина, не прави на Виситору, изнад Плавског језера, и Алипашиних извора (читај Савиних извора), зашто се полигон не прави на Оброву, повише Бијелог Поља, или, негдје на Бихору.

Потписник, пак, подозрева, да је Савина вода изабрана баш ради имена. Заувијек, и до краја свијета, треба протјерати Светога Саву са ових простора.
Ој, да ми је, мајко, роде, са Савине пити Воде…     

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: