Моје је да браним кућни праг: Горан Раичевић дао живот за Србију (ВИДЕО)

Ко ће да брани праг моје куће, ако не ја, говорио је Горан Раичевић својим најближима прије него што се за вријеме НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је вијест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије, подсјећају „Новости“.

Горан је погинуо на Космету, близу села Качикол, гдје су војници Војске Југославије упали у засједу. Гађали су возача камиона, али је снајпериста погодио Горана који је сједио иза њега. Сви остали војници, изложени рафалној паљби која је наступила, били су израњавани.

Његова супруга Јелена казала је за „Новости“ да се тог 8. априла, када је Горан одлазио на ратиште, није плашила.

„Једино ми је пало на памет да пробудим наше близанце, Катарину и Николу, који су имали четири и по године, да га зову. Звали су га, а Горан, који је ишао уз брдо, стао је и махао им. 

И данас памтимо како нам тата маше“, додаје син Никола.

Иако је Горан, као репрезентативац Југославије, добио папир да је демобилисан, он је пошао на ратиште.

„Стално је говорио својим родитељима: ‘Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће’. Село је на обронцима Копаоника, то је јако близу Космета“, казала је Јелена.

Горан Раичевић је релативно касно почео да се бави атлетиком, подсјећају „Новости“. Како у његовом селу није било атлетског клуба, овим спортом је почео да се бави тек по доласку у Београд.

Са 25-26 година је „експлодирао“, побјеђивао је на кросевима Балкана, „Политике“, на „Белом кросу“, био успјешан на средњим пругама, непобедив на уличним тркама. Почео је у Црвеној звезди, трчао за Партизан, Соко Врбас и Брус. Уз то, завршио је Пољопривредни факултет.

И Катарину и Николу привукао је спорт. Његова ћерка се бави одбојком, Никола је постао атлетичар, као и отац.

„Веома је лепо када дођем на крос Балкана, на којем је Горан три пута био први и једном трећи, када сретнем људе који су трчали са њим, поготово странце. И када се, као Бугарин Евгениј Игњатов, озаре када виде презиме Раичевић, схватите колико је био велики, колико је оставио дубок траг. И сви ме зову, као и тату, ‘мали Рајко'“, поносан је Никола.

Прочитајте још:

Хронологија НАТО злочина: 6. мај – срушен мост на прузи Београд-Букурешт

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: