Мојковачки клан планира милион евра за телефонирање, а грађани скупљају новац за лијечење

Црна Гора је синоћ славила када је акцијом „Подржи, побиједи“ скупљено скоро 400.000 евра за помоћ лијечењу дјеци обољелој од канцера. Међутим, преко тог славља стоји тамна сјенка да је Влада за потребе телефонирања одвојила преко милион евра.

Шта нам то говори: телефонисање министара је важније од живота овог народа? Новца има у буџету али за бахатост, не и за оне којима је најпотребније?

Поражавајућа, неприродна, ужасна ситуација у Црној Гори открила је синоћ јаз између обичних грађана са једне стране и власти са друге: док су они за потребе лијечења дјеце одвајали колико је ко могао, макар и један евро послат поруком, Влада Црне Горе је из буџета врло лако издвојила преко милион евра за телефонисање својих министара.

Први Телетон у Црној Гори одржан је јуче и скупљено је преко 367 хиљада евра. Акција је покренута након што је за једну дјевојчицу недавно прикупљан новац за лијечење, што је дало идеју да би се средства за дјецу са сличним проблемима могла скупити на исти начин и тиме породице добити мало подршке али и наде за оздрављење.

Свједоци смо, након 1999. године бројног, скоро епидемијског оболијевања становништва и колико је грађана свакодневно суочено са очајем да нема спаса – јер се нема новца за лијечење. Свако ко је имао неког болесног у породици зна на шта мислим. Колико смо само говора на сахранама у последње вријеме чули са реченицом: „Мојем је дјетету било спаса, али држава није сматрала да треба да издвоји за лијечење. Да моје дијете није вриједно тога.“ Ово су ријечи једног оца над ковчегом своје ћерке.

Оно што данас више погађа је сјенка која је пала на догађај који је синоћ ујединио Црну Гору: а то је, да док се грађани грче и одвајају у заједнички фонд за здравље, само МУП има већи буџет за телефонске рачуне: јуче је скупљено 367.000 за дјецу док је МУП за телефонисање издвојио 371.200, пар хиљада више. 

Новца дакле има, али га нема за плате, нова радна мјеста и што је најпоразније, најтужније: лијечење људи. Борба за живот је мање вриједна од телефонирања вође Мојковачког клана и његових министара. 

Међутим, колики би тек био здравствени фонд да држава ради свој посао и процесуира тајкуне по Црној Гори, или конфискује барем нешто од илегалног богаства стеченом пљачком овог народа и његове земље, народа који више нема ни за љекове? Колико би само новца било у буџетској каси Црне Горе да су опорезовани тајкуни, конфисковани сви нелегални послови и сваки нелегални цент породице Маровић која је само Веселину Мујовићу исплатила 890.000 евра, да би бившем лидеру ДПС-а помогао у истрагама које је Тужилаштво водило против њега и чланова његове породице, и који ће од свог силног богаства држави вратити милион евра. Шта је са богатствима тог истог Мујовића, Лазовића, или можда најпознатијих богаташа у Црној Гори али и у Европи – Мила Ђукановића и његове породице и кумова?

Јучерашњи Телетон уживо су преносиле све црногорске телевизије, а да се нико није сјетио да помене да су, захваљујући тродеценијској „пљачки грађана и државе“, сада ти исти грађани проморани да једни друге испомажу за лијечење док се политички врх, и њихови ближњи размахују милионским па можда и милијардерским богатствима, промовишући тиме само лажни алтруизам.

Нико, ниједном реченицом није поменуо Ђукановиће, Маровиће, Калиће, Коларевиће, Шариће, познате и непознате, кумове и пријатеље, нико ниједном није поменуо шта је узрок је Црна Гора дошла дотле да нема ни за љекове.

Свакако, овиме не желимо умањити часност и љубав свих оних грађана, посебно „малих људи“ који су синоћ порукама прилагали своје двије лепте, можда све што су у том тренутку имали, али било би поштено, да је умјесто пјесме, упућена једна озбиљна порука власти која је свој народ довела до толиког очаја, да „захваљујући“ уранијуму НАТО бомби од којег оболијевају, а у чији нас загрљај сада власт гура, мора да проси за лијечење по друштвеним мрежама, и да до овог Телетона ријетко успјева да новац на вријеме скупи.

Са једне стране народ, који је сваку грешку овог режима платио главом, својим животима и са друге Влада, одрођена, отуђена, обогаћена народном несрећом, пријатељска са онима који су овај народ и разбољели. Неко је нешто морао да каже. Стога је скоро лијецемјеран однос медија према овом догађају, гдје су новинари ђускали и славили а да нико није поставио право новинарско питање: Како смо се уопште нашли у овој ситуацији? 

Нужда Телетона пораз је ове државе а не успјех. И због болести и због лијечења. Грађани су успјели јер су показали љубав и пожртовање, власт је капитулирала својом бахатошћу, трошењем и хладнокрвношћу према ономе што је људима свето: животу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: