Мојковчани најчешће користе боловања и одсуствују са посла

Током прошле године у Црној Гори је отворено 17.563 боловања, при чему је број изгубљених радних дана премашио милион.

Анализа Фонда за здравствено осгиурање је показала да је по једном случају изгубљено 65, односно шест радних дана по запосленом, као и да су по броју изгубљених радних дана предњачили грађани сјеверног дијела земље, пишу Дневне новине.

Укупни трошкови за боловања 2018. године износили су 5,95 милиона еура.

Црногорци су током прошле године по основу боловања којих је укупно отворено 17.563 изгубили чак 1.140.540 радних дана. Из Фонда за здравствено осигурање су навели да је изгубљено 65 дана по случају, односно шест по запосленом.

У документу је наведено и да је током 2018. године отворено 2.561 трудничко боловање, по основу којих је 239.520 изгубљених радних дана, односно 94 по случају или један радни дан по запосленом.

У Фонду наводе и да је у осам локалних самоуправа у Црној Гори евидентиран већи број изгубљених радних дана по случају од просјечног броја на нивоу државе 65.

Међу њима предњаче Жабљачани са 91 изгубљеним радним даном по случају, Колашинци са 87, затим Подгоричани и Улцињани са по 73, Даниловграђани 72, те Барани, Мојковчани и грађани Шавника са по 67 изгубљених радних дана по случају.

Овај показатељ не укључује само започета и завршена боловања током посматраног периода већ и дане раније започетих боловања, прецизира се у анализи Фонда.

“ Број изгубљених радних дана по запосленом приказан по општинама показао је да, у односу на изгубљени број радних дана у Црној Гори (шест), сљедеће општине имају већи број изгубљених радних дана од црногорског просјека и то: општина Мојковац 11, а одмах за њом су општине Даниловград и Пљевља са по 10 изгубљених радних дана по запосленом. Општине Колашин и Никшић имају по девет, Жабљак осам, а Цетиње, Беране, Шавник, Плужине и Андријевица по седам изгубиљених радних дана по запосленом. Општине Бар, Бијело Поље и главни град, са по шест изгубљених радних дана по запосленом, на нивоу су црногорског просјека“, пише у документу.

Општине Херцег Нови, Котор и Тиват са по пет изгубљених радних дана по запосленом су општине са мањим бројем изгубљених радних дана од црногорског просјека, а поред њих ту су и општине Плав и Рожаје у којима број изгубљених радних дана по запосленом износи четири. Општине са најмањим бројем изгубљених радних дана по запосленом су Будва и Улцињ и то са по три изгубљена радна дана по запосленом.

Највећи проценат боловања изнад просјечног 2,30 одсто у Црној Гори запажен је у Мојковцу (4,12 одсти), Даниловграду (3,94 одсто), Пљевљима (3,64 одсто), Колашину (3,47 одсто), Никшићу (3,39), те Жабљаку (3,02 одсто). Испод три процента евидентирана су у Андријевици, Беранама, Цетињу, Шавнику и Плужинама.

У Фонду наводе и да је просјечна стопа случајева одсутности с посла 9,24, као и да је она премашена у Пљевљима гдје је износила 18,12 одсто на 100 запослених, затим Мојковцу 16,07 одсто, Андријевици 15,47, Беранама 14,99, Никшићу 14,67, Даниловграду 14,23. Цетињу 11,43, Бијелом Пољу 11,10, Плужинама 10,80, Колашину 10,46 и Шавнику 10,37 одсто на 100 запослених.

Боловања су дуже од 12 мјесеци отварана најчешће због болести из групе тумора, затим душевних поремећаја, повреда, болести мишићнокоштаног система и система, те других фактора који утичу на здравствено стање.

Прочитајте још:

Завјера ћутања о афери „хотел Премијер“: Ко је аболирао силоватеља из америчке војске?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: