Молебан револуција лудачког покрета

Пише: Радинко Крулановић

Било је револуција али овакве није и неће бити. Може се рећи да по обичају црногорском преувеличавамо, „јер ништа ново под Сунцем“, како би рекли Свети списи.

Али, Црна Гора је одувијек препуна специфичности, па се чини да је то и овог пута.

Наиме, о чему се ради!?

Ради се о томе да су једни устали против Бога, а други бране Бога. Приземне су приче оних који мисле да се револуцијом брани Црква, „јер Цркву ни врата ада неће надвладати“, а још приземније приче да могу Цркви наудити профитери и самопрофитери које не интересује Црква, закон, него касица коју би могли од Цркве узети која је таква каква је, али њима заувар.

Њима, профитерима Црква и не треба, њима треба „воља за моћ“. Црква им је потребна толико колико да Њом машу као играчком, као својином, коју би као неваспитано дијете првом приликом разбили у парампарчад. Не сумњам и да би је након опалог заноса претворили у своје замкове, борделе, штале и све што иде уз њихову обијесну машту.

А маштовити јесу, али су се овај пут премашатили. Помислили су да су богови у најмању руку, а да им Бог Отац не дође ништа. Па разграцијали и заиграли. Али су и увидјели да је главе многима дошла изрека – дукат у коло, два из кола. Или да сачекамо па ћемо видјети колико ће их коштати.

На другој страни револуција је родила омладину. Први пут након толико времена, (неких 30 год.) на скуповима има омладине, има дјеце.

Они су богатство и сјеме које ће дати род неке нове Црне Горе.

Црне Горе која неће бити страна себи, а маћеха народу.

Црне Гора која ће бити Гора свог народа, а Црна онима који покушају да од ње направе непријатеља српства као наше генезе и лика по којем смо и називани Српском Спартом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: